Prvog dana rasprave o žalbama na prvostepenu presudu nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, kojom je osuđen na doživotni zatvor, njegovi advokati zatražili su od petočlanog žalbenog veća da presudi preinači i da generala Mladića oslobodi od optužbi
Mladićev branilac Dragan Ivetić i pravni savetnik Peta-Luis Bagot su tokom tri sata rasprave obrazlagali žalbene argumente tvrdeći da je pretresno veće Haškog tribunala, koji je nasledio Mehanizam za krivične sudove, pogrešilo kada je Mladića proglasilo krivim.
- Dobar deo toga na čemu se temelji ''udruženi zločinački poduhvat'' dogodio se pre nego što je Mladić imenovan za vrhovnog komadanta Vojske Republike Srpske 1992. godine, i pre nego što je uopšte bio u Bosni i Hercegovini -, decidan je bio jedan od njegovoih branilaca američki advokat Dragan Ivetić, prenosi Tanjug.
U presudi se, kako je dodao, nije uzelo u obzir ni da je VRS započela delovanje sa pod Mladićem i još nekolicinom oficira, dok je trebalo vremena da se ostaci JNA i drugih jedinica uvedu pod njihovu komandu.
Takođe smatra da se zločini koji su se odigrali pre nego što su Mladić i njegova vojska formirani ne mogu pripisati njima na osnovu izvedenih dokaza u drugim postupcima.
- Veće je pogrešilo što je pripisalo njima ove zločine i utvrdilo da je Mladić kriv - naglasio je Ivetić i istakao da postoje neposredni dokazi da Maldić nije delio zlocicnačku nameru koja bi bila u skladu sa sveobuhvatnim zločinačkim poduhvatom.
Pretresno veće to nije prihvatilo već je uzelo neke posredne dokaze kao validne, a da se, kako je naveo Mladićev branilac, oslonilo na neporedne dokaze u vezi sa podsrednim, "nijedan razumni sudija ne bi mogao da presudi da je Mladić kriv".
- Posredni dokazi ne mogu imati veću težinu od direktnih - rekao je advokat.
Takođe je osporavao Mladićevu vezu sa drugim pripadnicima udruženog zločinačkog poduhvata, i njegovo učešće u njemu, bazirajući se na pravnoj argumentaciji protiv prvostepene presude.
Pozivajući se na praksu Tribunala u drugim slučajevima Ivetić je istakao da je prvostepeno veće je moralo da ustanovi da li je Mladić delio zajednički cilj sa ostalima iz udruženog zločinačkog poduhvata.
- Mi tvrdimo da u presudi nije na odgovarajući način utvrđeni niti obrazloženo kojim konkretnim postupcima je Mladić dao doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu u relevantnom vremenskom periodu, dok je bio komadant - naglasio je advokat.
Posebno je ukazao da postoje dokazi da su Mladić i njegovi potčinjeni sve vreme radili na iskorenjavanju srpskih paravojnih formacija kao i da nije imao ni zajednički cilj sa njima.
Foto: Informer
Kako tvrdi advokat odbrane, sudsko veće je ignorisalo dokaze o tome, pa je izvelo pristrasan i pogrešan zaključak, te je opisalo nepostojeće veze, tvrdeći da je postojao zajednicki cilj. Ivetić je kao primer Mladićeve borbe protiv delovanja paravojnih jedinica naveo da je jedna elitna jedinica koju je lično komadant Mladić angažovao, poslata je u Ilidžu da se obračuna i uhapsi pripadnike paravojne jedinice koaj je u tom području delovala.
Pripadnici te jedinice, koji nisu počinili nikakva krivična dela razvrstani su u vojsku, naveo je advokat.
- Izmišljanje novog vida odgovornosti.
Pretresnom veću je zamerio i što je, kako smatra, počelo da izmišlja novi vid odgovornosti u komadovanju "operativni nadzor", te da time menja sudsku praksu.
Takođe je pretresno veće pogrešilo, što je prema rečima advokata, povezivalo Mladića sa delovanjem političara, umesto da vidi jasnu razdvojenost između vojnih i političkih ciljeva.
Prethodno je pravna savetnica u Mladićevom pravnom timu osporavala konkretne dokaze i svedočenja na osnovu kojih je on proglašen krivim.
Svoje argumente sutra će izneti tužilaštvo koje se takođe žalilo, jer je po jednoj tački optužnice Mladić oslobođen za genocid u šest bosanskih opština.
Po drugih devet tačaka optužnice Mladić je proglašen krivim i osuđen je na jedinstvenu, najtežu kaznu - doživotnog zatvora.
Mladić je lično u sudnici prisustvovao raspravi i nosio je zaštitnu masku na licu.
Njegov glavni branilac Branko Lukić juče je otkazao svoje učešće, kao i pravni savetnik Boris Zorko, jer se ne slažu sa načinom na koji Mehanizam želi da sprovede ovu raspravu, praktično po svaku cenu, u vreme pandemije Kovida 19 i lošeg zdravstvenog stanja njihovog klijenta. Ukazali su i da sprska advokataka komora protivi video konferenciji u ovako važnom slučaju.
U sudnici su Mladića zastupali američki advokat Dragan Ivetić i pravni savetnik Peta-Luis Bagot, a putem video konferencijske veze, koja se više od deset puta prekinula, raspravu je pratilo četvoro od pet sudija žalbenog veća, među njima i presedavajuća sudija Priska Njambe.
Ivetić je na početku rasprave osporio njeno održavanje, ukazujući na procesnu nesposobnost Mladića za suđenje.
Detaljno govoreći o etičkomm kodeksu američke advokatske komore i praksi tamošnjih sudova, napomenuo je da je primoran da u raspravi učestvuje radi zaštite interesa klijenta, iako nije mogao da dobije valjane instrukcije od njega, niti misli da je on za to sposoban.
Osporio je i većinsku odluku žalbenog veća da se ovo ročište danas održi, podsećajući da je predsdavajuća sudija Prisca Njambe, koja je preglasana, bila protiv zakazivanja rasprave i u odvojenom mišljenju odluke je vrlo eksplicitno formulisala neslaganje.
- Sudija Njambe smatra da proces u kojem danas učestvujemo može da dovede u pitanje ostvarivanje pravde, jer nije uzeto nijedno stručno mišljenje u pogledu metalne sposobnosti i sposobnosti okrivljenog da smisleno u njemu učestvuje - citirao je mišljenje sudije advokat Ivetić.
Foto: AP PHOTO
Ivetić smatra da ovo ne treba da bude konačno žalbeno ročište u ovom procesu pa je zatražio da se održi ponovljeno ročište, ali tek posto se održi sudska rasprava o njegovoj sposobnosti za suđenje.
Radovan Kovačević, portparol vladajuće SNSD u Republici Srpskoj, izjavio je da Srbija definitivno treba da postavi pitanje kako je moguće da konstitutivni narod, koji oduvek živi na ovim prostorima i Republika Srpska, čiji je status međunarodno potvrđen u Dejtonu 1995. godine, nemaju pravo na samoopredeljenje, a jedna nacionalna manjina koja je naselila deo teritorije Srbije ima to pravo
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Radovan Kovačević, portparol vladajuće SNSD u Republici Srpskoj, izjavio je da Srbija definitivno treba da postavi pitanje kako je moguće da konstitutivni narod, koji oduvek živi na ovim prostorima i Republika Srpska, čiji je status međunarodno potvrđen u Dejtonu 1995. godine, nemaju pravo na samoopredeljenje, a jedna nacionalna manjina koja je naselila deo teritorije Srbije ima to pravo
Da takozvani "nezavisni" i "profesionalni" novinari u službi tajkunskih medija nemaju ni trunke stida, srama ni osnovnog kućnog vaspitanja, dokazao je novi skandalozan napad na našu proslavljenu šampionku i bivšu prvu teniserku sveta Jelenu Janković.
Danica Vučenić, tajkunska novinarka sa N1, ista ona koja bi priznala lažnu državu Kosovo i nepostojeći genocid u Srebrenici, morala je da prizna da Evropska unija ima sagovornika u predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije.
Danica Vučenić, tajkunska novinarka sa N1, ista ona koja bi priznala lažnu državu Kosovo i nepostojeći genocid u Srebrenici, morala je da prizna da Evropska unija ima sagovornika u predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije.
Voditeljka emisije "Druga strana Exatlona" Tijana Jović pozirala je na Cirkus poligonu u nesvakidašnjem izdanju, privukavši pažnju upečatljivom šminkom i atraktivnim stajlingom.
Dva dobro poznata lica kriju se među takmičarima "Exatlona 2", a reč je o bivšim učesnicima rijalitija "Elita" koji će se ovog puta oprobati u potpuno drugačijem izazovu – na zahtevnim sportskim poligonima.
Reper Pavle Bošković, poznatiji kao Gazda Paja, novi je učesnik druge sezone Exatlona, a iza sebe ima bogatu karijeru punu zabave i šokantnih dešavanja.
Skijanje na vodi bio je preveliki izazov za bivšu takmičarku "Exatlona" Sanju Kalinović, koja je odustala i pre nego što je pokušala da savlada ovu disciplinu, dok je šampion rijalitija Marko Nikolić uspeo da pokaže umeće!
Efikasnom i dobro koordinisanom akcijom na terenu, pripadnici policije u Beogradu, Policijske stanice Obrenovac, stavili su tačku na još jedan lanac ulične distribucije droge na teritoriji ove opštine. U velikoj akciji uhapšene su tri osobe, dok je veća količina marihuane i oprema za pakovanje trajno sklonjena sa ulica.
Profesor Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milan Vujanić za portal Informer.rs istakao je da bahati vozač koji je izazvao jezivu nesreću u Kraljevu u kojoj je poginula devojčica (5), a povređene i beba i majka, može dobiti najveću kaznu 15 godina zatvora.
Mladić koji je u ponedeljak u Kraljevu kolima usmrtio devojčicu Veru (5) na trotoaru je Julijan A. (26) iz Kraljeva, a u javnost su isplivale nove, sumnjive informacije o njegovom životu.
Uprava za organizovani i teški kriminalitet MUP-a Republike Srpske podnela je Republičkom javnom tužilaštvu dopunu izveštaja protiv Dalibora Bartule iz Istočnog Sarajeva, zbog osnovane sumnje da je učestvovao u pokušaju ubistva Koste Pandurevića.
Dvojica mladića iz Turske, M. B. (25) i E. B. (27), koji su u ponedeljak oko 9 sati ujutru skočili s mosta u Pančevu u reku Tamiš i tragično stradali, bili su rođena braća, a ceo slučaj obavijen je velom misterije.
Direktor CIA Džon Retklif, američki ministar odbrane Pit Hegset i predsedavajući Združenog generalštaba Oružanih snaga SAD, general Den Kejn, održali su hitan sastanak u Vašingtonu nakon Retklifovog povratka iz Moskve.
Glumac i dvostruki dobitnik Oskara Šon Pen i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski privukli su pažnju tokom ceremonije uručenja državnog odlikovanja "Nacionalna legenda Ukrajine".
Ukrajinske vlasti u Kijevu naredile su obaveznu evakuaciju dece i njihovih porodica iz devet sela u delu Zaporoške oblasti zbog pogoršanja bezbednosne situacije na tom području.
Odricanje od ruskih energenata pretvorilo se u „energetsko samoubistvo“ Evropske unije, ocenio je specijalni predstavnik predsednika Rusije za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kiril Dmitrijev.
Holivudski glumac Žan-Klod Van Dam izjavio je danas u Nišu da je od Roberta de Nira naučio kako da gradi lik za filmske uloge, i da mu gluma omogućava da bude šta god poželi.
Smrt legendarne kantri zvezde Doli Parton, koja je juče preminula u 80. godini, vratila je u fokus jednu od najpoznatijih pesama koje je napisala tokom svoje blistave karijere, "I Will Always Love You".
Na Islandu postoji plaža koja izgleda kao da je ispala iz bajke, crni vulkanski pesak prekriven je blistavim komadima leda koji podsećaju na dijamante.
Za vreme posta ne morate da se odreknete omiljene pite. Ova posna gibanica sa sirom je jednostavna za pripremu, a hrskave kore i kremasti nadev osvajaju već pri prvom zalogaju.
Na početnoj stranici popularne platforme Aliekspres otkrivene su skrivene skripte koje u pozadini obrađuju zvuk u internet pregledaču. Njihova svrha je kreiranje jedinstvenog digitalnog otiska uređaja, koji bi mogao da omogući identifikaciju korisnika čak i bez korišćenja kolačića.
U novoj epizodi emisije "Demanti" koja će se emitovati sutra u 20h, poznati pevač otvoreno govori o gubitku rođenog brata i periodu kada je, kako priznaje, razmišljao o suicidu.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.