KVALITET VAZDUHA JE PODELJEN U ŠEST KATEGORIJA! Evo šta znače boje koje vidimo na aplikacijama!

Otkad je pre nešto manje od dve godine u medijima osvanula vest da je Beograd najzagađenija prestonica na svetu, tema kvaliteta vazduha konačno je u javnosti dobila mesto koje zaslužuje. Proveravanje podataka na aplikaciji AirVisual ili sajtu waqi.com postala je dnevna rutina za mnoge u Srbiji, a na društvenim mrežama redovno se dele fotografije na kojima su vidljivi veliki brojevi, preteća crvena (ili čak ljubičasta) boja i ikonice ljudi koji nose maske

Brojka koju vidite na aplikacijama zapravo predstavlja indeks kvaliteta vazduha (air quality index, AQI) i služi da podatke o trenutnim koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu (koje se mere u mikrogramima po metru kubnom) "prevede" u skalu jednostavniju za razumevanje kojom bi se ocenilo trenutno stanje kvaliteta vazduha na određenom području.

Vrednosti na skali se mogu kretati od 1 do 500, a kvalitet vazduha je podeljen u 6 kategorija, od zelene – dobre, do bordo, koja je ocenjena kao opasna:

0-50 Zelena – dobar kvalitet vazduha

51-100 Žuta – umereno dobar kvalitet vazduha

101-150 Narandžasta – vazduh koji je nezdrav za osetljive grupe

151-200 Crvena – nezdrav vazduh

201-300 Ljubičasta – veoma nezdrav vazduh

300+ Bordo – opasan vazduh

Foto: Printscreen/ IQ Air map

Veće vrednosti indeksa odgovaraju i većoj zagađenosti vazduha, dok vrednost 100 uglavnom predstavlja zvaničnu granicu za određenu zagađujuću materiju nakon koje se smatra da je vazduh zagađen.

Objašnjavanje konkretnih zdravstvenih posledica bismo ostavili lekarima, ali recimo da bi svi trebalo da izbegavaju dužu fizičku aktivnost na otvorenom kada indeks počne da se približava brojci od 150 i da iz narandžaste prelazi u crvenu, dok bi oni sa bolestima disajnih puteva to trebalo da urade i znatno ranije.

Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) koristi nešto drugačiji indeks za ocenjivanje kvaliteta vazduha, međutim, kada govorimo o zagađenju najsitnijim PM2,5 česticama (koje najviše pratimo tokom zime), granične koncentracije za različite kategorije su slične.

Podaci koje možete videti na aplikacijama dolaze od mernih stanica koje su postavljene na različitim mestima u gradovima. Merne stanice su opremljene senzorima koji mere koncentracije zagađujućih materija.

Foto: Beta

Rešenje postoji

Informisanost javnosti o problemu kvaliteta vazduha u našoj zemlji i regionu je u poslednje vreme znatno porasla. Sada je potrebno energiju što više usmeriti u rešavanje ovog problema. Mere su razne, od subvencionisanja kupovine efikasnijih šporeta i kvalitetnijeg goriva za građane, preko unapređenja energetske efikasnosti, pa sve do napuštanja uglja kao energenta i prelaska na obnovljive izvore energije.

Istovremeno, sve mere koje povoljno utiču na smanjenje zagađenja vazduha takođe će doprineti i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i ublažavanju klimatskih promena.