ŠTA BI TREBALO DA DORUČKUJETE KAKO BISTE IMALI JAK IMUNITET? Dr Perišić otkriva kako da ojačamo prvu liniju odbrane protiv kovida!

Neki kažu da dan treba početi vodom pomešanom sa limunom, a gastroenterolog dr Vojislav Perišić ima drugi savet

- Kako Englezi počinju doručak? Ovsenim pahuljicama, a zašto baš njima? Imaju beta glukan, to je oblik glukoze, šećera, koji se nalazi svuda, netoksičnog jedinjenja. Taj polimer glukoze brzo se apsorbuje, ulazi u koštanu srž i on se fiksira za bela krvna zrnca, makrofage, juri bakterije i viruse i kancerogene ćelije. To je ta prva linija odbrane - ispričao je gastroenterolog u Jutarnjem programu na TV Prva.

On dodaje da su umesto ovsenih pahuljica žene ranije deci davale kvasac.

- Pitajte vašu baku da li se seća da je ona vašim roditeljima davala kvasac? U pekarskom i pivskom kvascu ima takođe beta glukana, a ja se sećam kada sam bio mlad da smo uzimali, posebno kod onih koji su imali akne, pekarski kvasac. Kockica ima 10 grama, znači dva puta po jedna kocka, razmuti se u vodu i popije se. Ili svako jutro beta glukan dve kafene kašike u 100 mililitara mleka i popije se, tako ćemo da ojačamo prvu liniju odbrane. Znači nadzorni sistem belih krvnih zrnaca je ubica onoga što napada naš organizam.

Foto: printscreen

Beta glukan pomaže u borbi protiv korona virusa.

Dr Perišić ističe da je beta glukan od pomoći i sada, u doba korona virusa.

- Mi znamo da kod kovida postoje tromboze, embolije... Beta glukani poboljšavaju cirkulaciju, svi koji uzimaju beta glukan, ja uzimam već pet godina non-stop, oni poboljšavaju cirkulaciju, čoveku je toplo, oseća se veoma lepo. Znači, povećava cirkulaciju, smanjuje rizik mikrotromboza. U tom smislu, priroda nam je dala mnogo toga.

Doktor je istakao da se u Japanu beta glukani venski daju bolesnicima koji se oporavljaju od operacije, kao i onima koji boluju od karcinoma jer "jure maligne ćelije".

- U infuzijama, to je dodatno sredstvo antibiotiku da bi završio posao sa patogenim bakterijama ili gljivicama.

Foto: printscreen

- Beta glukani su antioksidansi, sprečavaju prodor u sluznice, a kada dođe do upalnog procesa, oni neutrališu slobodne radikale, izuzetno imaju strateški značaj i mnogo mi je drago da narod u poslednje vreme to sve više koristi - podvukao je gastroenterolog.

Preporuka za doručak 

Kada je reč o doručku, njegova preporuka je "jedno jaje, kuvano, jedna kobasica u kojoj neće biti žitarica ni kukuruznog brašna, jedno parče slanine i vrlo interesantno, jedan bareni paradajz, zbog vitamina C".

Ako se pitate zašto baš to, evo objašnjenja.

- Žuta slanina ima beta karotena, to je od mangulice koja se hrani prirodnim sastojcima. Ona ima masne kiseline koje imaju antizapaljensko dejstvo, omega-3. Ta svinja nikad ne može da se ugoji više od 120 kilograma. Ona je mali prinos i ona je neisplativa na tržištu, ali žuta slanina je hranljiva slanina. Ja je jedem svako jutro, ima je u mesarama. Jaje, pravilo je jedno jaje dnevno. Vitamin A i E su kapitalni antioksidanti, nije jaje samo zbog hranljivih svojstava, već i zbog vitaminskih komponenti. Cink – moramo jesti meso da bismo imali dovoljno cinka - objasnio je dr Perišić.

Foto: printscreen

Zašto se tartufi i bukovače preporučuju kao hrana za ručak

Na pitanje zašto su tartufi i bukovače tako dobri i često se preporučuju kao hrana za ručak, dr Perišić ima jednostavan odgovor.

- Opet beta glukani, opet se vraćamo na beta glukane. Tartufi su izašli na glas kod Italijana koji su veliki šmekeri, zbog toga što su to prirodni afrodizijaci. Ali nisu oni afrodizijaci, oni deluju po modelu vijagre, šire krvne sudove tamo gde treba da budu prošireni. Oni imaju najveću koncentraciju beta glukana, zato su tartufi skupi. U bukovači, šampinjonima i vrganjima ima mnogo manje. Ali, oni šire krvne sudove, imaju antidijabetičko dejstvo. Ako su gljive dodatak hrani, a imamo hranu u kojoj ćemo imati više rafiniranih šećera koji su potencijalno dijabetogeni, onda će ovi betaglukani anulirati hiperglikemijski efekat. Zato tri puta sedmično treba jesti pečurke - poručio je doktor.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.