Više od pola miliona ljudi već je primilo vakcinu protiv korona virusa u Srbiji. Za sve njih već u danu nakon vakcinacije veoma važno pitanje je - šta dalje? Kako i kada mogu da znaju da su bezbedni? Kako da provere antitela i najvažnije - koji je prvi korak?
11.02.2021
18:13
Da li vakcinacija utiče na plodnost kod muškaraca i da li se preporučuje vakcinacija žena koje planiraju trudnoću?
- Ovo je jedno od najčešćih pitanja. Pitanje bi moglo da bude drugačije formulisano, odnosno kako kovid utiče na mušku plodnost. Naime, znamo da može da ima i te kako negativne efekte. To sa vakcinom nije pitanje. Savetuje se vakcinacija svih ljudi koji ispunjavaju kriterijume što se godina tiče, naravno, ljudi u reproduktivnom periodu to ispunjavaju. Moj savet je da se vakcinišu oba partnera, a da žene sačekaju dva do tri meseca posle vakcinacije i da se onda uđe u proces humane reprodukcije. Nezavisno da li će se to odvijati prirodnim putem ili vantelesnom oplodnjom. Na taj način, zaštićena je buduća trudnica. Smatra se da se kovid ne prenosi na dete tokom same trudnoće, ali prisan kontakt majke i deteta koji je neminovan i neophodan nakon trudnoće nosi rizik da se beba inficira. Druga dobra stvar, kada se žena vakciniše, antitela IgG klase koje će ta žena stvoriti, prolaze placentarnu barijeru i beba će se roditi sa tim antitelima. Dakle, beba će prvih šest meseci biti zaštićena.
Kako vakcinacija utiče generalno na imuni sistem? Odnosno, ukoliko neko nije generalno podložan virusnim infekcijama, na primer nije imao grip, može li ubacivanje virusa u organizam i stvaranje antitela uticati na način na koji imuni sistem generalno reaguje na viruse i da li može telo da se zbuni kao kod autoimune bolesti?
- Ta formulacija da neko nije podložan virusnim infekcijama ne postoji. Mi smo u situaciji da sada imamo sasvim novi virus. To što neko misli da nije imao grip ne znači da se sa virusom gripa nije susreo. Drugo, naš organizam se apsolutno neće zbuniti zbog vakcine, naprotiv, napraviće adekvatan imunski odgovor da mi ne možemo da dobijemo kovid, a ako dobijemo sigurno nećemo imati tešku formu. Što se tiče autoimunih bolesti, tu vlada velika fama. Apsolutno treba da se vakcinišu i osobe koje imaju autoimune bolesti i postoji samo jedna bojazan. Ukoliko su te osobe na imunosupresivnoj terapiji postoji rizik da imunski odgovor na vakcinu bude umanjen.
Ako ne računamo kratkotrajne reakcije poput otoka, temperature ili ozbiljne alergijske reakcije, šta je najgore što može da se desi kao posledica kineske vakcine dugoročno posmatrano?
- Pa ne očekuju se nikakve posledice. Kineska vakcina je proizvedena tehnologijom koja je nama najbliže poznata i najviše je primenjivana kod ljudi. Znači, to je ceo umrtvljen virus. I ona ima svoje prednosti, zato što će se stvoriti antitela na različite virusne antigene. Činjenica je da posle primene vakcine može doći do lokalnih ili sistemskih neželjenih dejstava. Od ljudi koji su je primili, "najteži" slučajevi su bili febrilnost i osećaj malaksalosti. Čak ako se i to desi, provešće se nekoliko dana u krevetu. Neće se razviti čitava klinička slika, ni ne može. Ne očekujemo neke dugoročne, a posebno ne ozbiljne posledice.
Ako bismo imali sve vakcine na raspolaganju, za koju bi vakcinu trebalo da se opredelimo i zašto?
- U ovom trentku najbitnije je da se vakcinišemo bilo kojom vakcinom, i to što pre. Ako bismo mogli da biramo, kao što je situacija, svaka ima neke svoje prednosti. Recimo za "fajzerovu" vakcinu I "sputnjik V" vezuje se viši stepen uspeha vakcinacije nego za kinesku vakcinu. Nije to toliko puno, kaže se da je za kinesku vakcinu 79 odsto. Iskustva iz UAE su pokazala da je to čak 86 odsto. Dok recimo kod "fajzera" i "sputnjika V" je taj procenat i više od 90. Zato ako bismo to gledali ja bih rekla, uzmite "sputnjik V" ili "fajzer". Ali sa druge strane, kada se koristi kineska vakcina, stvaraju se antitela na različite antigene i tu dobijamo malo širi imunski odgovor. Tako da svaka ima prednost, čim su prošle ALIMS znači da su bezbedne i to treba da bude ključno pitanje. Ono gde bismo mogli da biramo koju treba primeniti vakcinu jeste na osnovu bolesti koju neko ima. Moram da kažem da su za rusku vakcinu proizvođači najšire napisali gde treba da se obrati pažnja. Recimo, treba obratiti pažnju kada postoje hronične bolesti. To ne znači da vakcina nije bezbedna nego te grupe ljudi ciljano nisu u startu uključene u ispitivanje vakcine.
Da li vakcinu mogu da prime osobe koje imaju jake alergijske reakcije na prašinu, ambroziju, životinjsku dlaku, asmatičari, osobe koje su imale blažu prehladu u skorijem periodu i dojilje?
- Iako trudnice I dojilje nisu bile uključene u ispitivanje bezbednosti I sigurnosti vakcine, naknadna isustva su pokazala da vakcine bezbedne za dojilje. Što se tiče astme, astma je jedan od rizika za težu formu bolesti. Apsolutno treba da se vakcinišu ljudi koji imaju astmu jer to su ljudi čija su pluća hronično oštećena. Što se tiče alergija, zabeležene su reakcije na "fajzerovu" vakcinu i mi smo ih videli, čak sam i ja imala nekoliko u svom okruženju I to kod osoba koje nemaju prethodne alergije. Nijedna nije bila teška, ali to je nešto čega se uvek plašimo. Ono gde treba da se vodi računa su osobe koje imaju u svojoj anamnezi podatak o anafilaktičkom šoku, u takvim situacijama ne bih savetovala fajzerovu vakcinu, ali savetovala bih kinesku ili "sputnjik V". Što se tiče alergije na polen i gljivice, one nemaju efekta. Bitno je da nema alergija na komponente vakcine. Alergija na penicilin nije nikakva kontraindikacija za vakcinaciju.
Da li vakcina štiti i od mutiranih kovid virusa?
- Za sada se pokazalo da štiti. To je ono što je veliki problem sa virusima. Na primer, za hepatits C nemamo vakcinu, jer taj virus ima visok stepen replikacije, a nema mehanizme koji ispravljaju greške pri replikaciji. Tako nastaju mutacije virusa. Sto se tice COVID-a, za sada se pokazalo da vakcine štite od novih mutacija kovida, kako će da bude u perspektivi, još se je rano da dajemo neke garancije. Za sada smo bezbedni.
Koliko traje zaštita i kako se ona proverava?
- Zaštita se proverava tako što se proveravaju antitela. Test može da se uradi dve nedlje posel druge doze, a koliko dugo traje imunitet teško je reći. Imamo iskustva sa gripom gde vidimo da treba da se vakcinišemo svake godine jer se virus menja. Za koronu to još ne znamo, ali vakcinalni imunitet će uvek duže trajati nego imunitet posle preležane bolesti. I ko god je preležao bolest, treba da se vakciniše. Potrebno je da prođe minimum mesec dana da može vakcina da se primi. Zaludno je proveravati svakih mesec dana nivo antitela pa reći "ja sam zaštićen ili nisam". Mnogo je konfornije primiti vakcinu.
Da li vakcina štiti od posledica korone ko šti su zgrušavanje krvi i u kom procentu?
- Apsolutno štit! Zato što do korone neće ni da dođe, ako se i desi, ono što i svaki proizvođač garantuje, to neće biti teški oblik kovida. A teška slika kovida znači i visok rizik od sklonosti ka patološkom zgrušavanju krvi.
Koje su ključne razlike između "fajzer" i tradicionalnih vakcina?
- Razlika je u samoj metodologiji proizvodnje. "Fajzer" vakcina sadrži mRNK. To je mala RNK koja diktira kada dođe u naš organizam ekspresiju S antigena virusa, a potom se indukuje stvaranje antitela na taj antigen. Nije to toliko nova tehnologija, koristilo se to već u nekim oblastima medicine, ali sada je nova na polju vakcine. Mnogi se pitaju da li će se ta RNK ugraditi u moj genom - to ne neće desiti ni u kom slučaju I uopšte ne postoji kao mogućnost!
Koliko vremenski razmak treba da prođe između vakcine protiv kovida i tetanusa?
- Mi možemo da primimo više vakcina u isto vreme. Vakcine su fabrički napravljene tako. To nije kontraindikacija da se prime druge vakcine.
Da li posle isteka jedne vakcine možemo da se vakcinišemo vakcinom drugog proizvođača?
- Apsolutno. Ne savetuje se samo da prva doza bude od jednog proizvođača, a druga od drugog.
Šta znači treća faza kliničkog ispitivanja i zašto nije završena kod kineskog proizvođača i da li je onda isinta da Srbija učestvuje u toj fazi ispitivanja?
- Gledajući situaciju u svetu jasno je da upotreba jedne ili druge vakcine pitanje geopolitike koja ne može nažalost da se eliminiše. Farmaindustrija je mesto obrta velikog novca, a kada je u pitanju pandemija možete samo zamisliti o kom se novcu radi. Da li će neko da prihvati vakcinu ili ne, zavisi od regulatornih tela u toj zemlji. Sve vakcine koje su ušle u našu zemlju su prošle ALIMS i ja to ne bih dovodila u pitanje, prema tome dileme sa stanovišta medicine nema.
Da li sme da se primi vakcina ako se piju antibiotici?
- Recimo da ste imali urinarnu infekciju i da ste je lečiči antibioticima. Sačekajte posle te terapije nekoliko dana, ako nema povišene temeperature - vakcinišite se.
Kako se ponašamo između vakcine i revakcine?
- Ni za jednu od ovih vakcina koje mi posedujemo nije dovoljna samo prva doza. Mi smo bezbedni tek nedelju do dve nakon što primimo drugu dozu. Moramo da se ponašamo do tada kao da je nismo ni primili, jer nismo zaštićeni.
Da li vakcinisana osoba koja ima antitela može da širi virus?
- Ne. Osoba koja je vakcinisana i razboli se, može da bude izvor zaraze, ali osoba koja je samo vakcinisana i ima antitela nije zarazna.
Biografija dr Ivane Milošević
Od 2000. godine je u radnom odnosu u Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije. Završila je poslediplomske studije iz Gastroenterologije i odbranila je magistarsku tezu pod nazivom "Oboljenja jednjaka kod pacijenata inficiranih virusom humane imunodeficijencije (HIV-om)” 2005. godine na Medicinskom fakultetu u Univerziteta u Beogradu.
Specijalistički ispit iz Infektologije položila je 2006. godine sa odličnim uspehom na Medicinskom fakultetu u Univerziteta u Beogradu. Doktorsku tezu pod nazivom "Uticaj genotipa virusa hepatitisa B na klinički tok i ishod hronične infekcije“ odbranila je 2014. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Subspecijalizaciju iz Gastroenterohepatologije završila je 2015. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odbranivši rad "Ultrasonografski sindrom masne jetre – Bright liver syndrome“.
Od 2002. godine dr Milošević radi na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, najpre kao asistent-pripravnik za predmet Infektivne bolesti, potom od 2011. kao asistent, a sada drži nastavu na predmetu Infektivne bolesti u zvanju docenta.
Od 2011. godine radila je kao klinički asistent na Katedri za infektivne bolesti Medicniskog fakultetu Univerzitetu u Beogradu, a 2015. godine izabrana je u zvanje docenta.
Od 2015. je zamenik direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti. Načenik je odeljenja Hepatitis I u ovoj ustanovi.
U dva mandata bila je član radne grupe Ministarstva zdravlja Srbije za izradu Nacionalog pravilnika za kontrolu intrahospitalnih infekcija i Republičke stručne komisije za kontrolu intrahospitalnih infekcija.
Član je posebne radne grupe Ministarstva zdravlja za kontrolu virusnih hepatitisa. Autor je i koautor više stručnih radova i publikacija, od kojih je 31 objavljeno u časopisima indeksiranim u CC/SCI bazi podataka.
Dr Milošević je autor dva poglavlja u udžbeniku iz Infektivnih bolesti za studente Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i četiri poglavlja u Priručniku za dijagnostiku i terapiju infektivnih bolesti.
Član je Lekarske komore Srbije, Srpskog lekarskog društva (Hepatološke i Infektološke sekcije) i Srpskog udruženja za antimikrobnu terapiju.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Više od pola miliona ljudi već je primilo vakcinu protiv korona virusa u Srbiji. Za sve njih već u danu nakon vakcinacije veoma važno pitanje je - šta dalje? Kako i kada mogu da znaju da su bezbedni? Kako da provere antitela i najvažnije - koji je prvi korak?
Odgovornost ukrajinskih obaveštajnih službi za dizanje u vazduh gasovoda „Severni tok“ je očigledna, stoga Kijev treba da nadoknadi štetu koju je zbog toga pretrpela Nemačka, saopštio je nemački pokret „Štop di zanckionen“.
U javnosti su se pojavile fotografije ostataka nove ruske eksperimentalne balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“, koja je testno lansirana u četvrtak. Prema navodima ukrajinskih vlasti, raketa je pogodila fabriku u centralnom ukrajinskom gradu Dnjepru. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je lansiranje „Orešnika“ odgovor na upotrebu američkih i britanskih raketa koje Ukrajina koristi za napade duboko unutar ruske teritorije.
Tri osobe uhapšene su sinoć u blizini manastira Visoki Dečani i određen im je pritvor do 48 sati, zbog toga što su na vozilu imali natpis “Kosovo je Srbija”, što predstavlja najnoviji primer represivne politike premijera privremenih prištinskih institucija prema Srbima na Kosmetu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova demantovalo je navode da su se inicijali predsednika Srbije nalazili na službenoj palici policijskog službenika PS Barajevo, a koji je bio u kordonu kod Starog savskog mosta.
Gošća specijalnog programa Informer TV bila je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić. Ona je govorila o haosu koji su pojedini predstavnici opozicije napravili tokom zasedanja Skpštine.
Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za brigu o porodici i demografiju, bila je gošća emisije "Bez garda" na Informer TV, koju vodi poznata voditeljka Ivana Vučićević.
Večeras od 19 sati, na Informer televiziji, u emisiji "Otvoreni studio" zajedno sa svojim gostima, domaćin emisije Igor Ćurčić, razgovara o haosu u Skupštini Srbije i tuči koju su izazvali predstavnici opozicije.
Večeras na Informer televiziji od 22:45 ne propustite specijalnu epizodu emisije Tajne svetog pisma sa Goranom Šarićem. Gost emisije je ugledni muftija Muhamed Hamdi Jusufspahić, koji će sa domaćinom otvoriti duboku i univerzalnu temu – “Jedini pravi Bog”
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Ponašanje krvnika iz Dubone Uroša Blažića i njegovog oca Radiše tokom iznošenja završnih reči na današnjem suđenju održanom u Specijalnom sudu u Beogradu u najmanju ruku je skandalozno i roditelji žrtva su bili ogročeni zbog toga.
Dejan Gojković (44), vojni policajac iz Bele Crkve koji je osuđen pravosnažno na 12 godina zatvora zbog serijskog silovanja i napastvovanja žena na Mostarskoj petlji u Beogradu, trebalo bi da izađe iz zatvora za tačno godinu dana!
Danas je pred Višim tužilaštvom u Užicu saslušan Alija Balijagić, osumnjičen za dvostruko ubistvo u mestu Sokolac kod Bijelog Polja u Crnoj Gori 25. oktobra ove godine, a prema saznanjima Informera on je priznao da je u selima oko Brodareva ukrao dve puške i nešto hrane.
Crvena zvezda oglasila se zvaničnim saopštenjem i obratila se navijačima pred utakmicu 5. kola Lige šampiona u kojoj će crveno-beli ukrstiti koplja sa nemačkim Štutgartom.
Kada je Radna grupa preuzela Partizan, jedno ime sa spiska novih čelnika kluba je bilo iznenađujuće. Milka Forcan je preuzela na sebe ogroman deo posla kako bi pomogla crno-belima da se finansijski oporave, a kako je rekla na gostovanju na televiziji "Prva", stara uprava sabotira njihov rad.
Beograd će u sredu biti domaćin duela 5. kola Lige šampiona između Crvene zvezde i Štutgarta (sreda od 18.45, RTS 1 i Arena sport Premijum 1) kome će prisustvovati oko 2.500 nemačkih navijača.
Predsednik Vladimir Putin je u to izrazio poverenje tokom sastanka sa šeficom Federalne medicinsko-biološke agencije Veronikom Skvorcovom, navodeći kako će ona predstavljati najznačajnije naučno otkriće do sada.
Iran i Rusija u trgovinskim transakcijama koriste samo nacionalne valute, a ne više dolare, u skladu sa bilateralnim sporazumima u finansijskom sektoru, izjavio je guverner iranske centralne banke Mohamed Reza Farzin.
Direktori najvećih zapadnih kompanija moraju biti spremni za vojni scenario i u skladu s tim prilagoditi svoje proizvodne i distributivne linije, izjavio je predsednik vojnog komiteta NATO-a, admiral Rob Bauer, prenosi Rojters.
Od kada je Rusija počela specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini u februaru 2022. godine, Evropljani strahuju od izbijanja šireg sukoba koji bi mogao da uvuče ceo svet u rat.
Adaptacija klasične francuske novele Mali pinc (LePetit Prince) koja oduzima dah biće predstavljena u beogradskom Sava Centru, od 20. do 22. februara 2025. godine, u svojoj ekskluzivnoj premijeri povodom 80-og rođendana knjige.
Beogradska filharmonija nastupa pod palicom Saše Gecla zajedno sa violončelistom Albanom Gerhartom, u petak 22. novembra (Kolarac, 20h). Na programu su dela Vebera, Šumana i Štrausa.
Megan Foks je još jednom oduševila fanove svojim izuzetnim izgledom, ovog puta na crvenom tepihu u Los Anđelesu, gde je pokazala svoj trudnički stomak.
Prženje ribe može ostaviti neprijatne mirise u domu, ali uz nekoliko jednostavnih trikova, možete ih brzo eliminisati i uživati u mirnom, svežem prostoru.
Deca Breda Pita i Anđeline Džoli, Noks i Vivijen, ponovo su privukla pažnju javnosti svojim prvim zajedničkim pojavljivanjem u šetnji. Njihova neverovatna sličnost sa slavnim roditeljima ostavlja bez daha!
Jelena Karleuša večeras, 25. novembra, predstavila je svoj parfem i liniju mirisa za telo u jednom prestoničkom tržnom centru. Muzička diva okupila je na stotine ljudi, a u jednom momentu došlo je do kolapsa.
Pobednica "Zadruge 3" Iva Grgurić u ekskluzivnom razgovoru za Informer otkrila je detalje prevare koja se dogovorila pre nekoliko godina, kada je želela da pokrene sopstveni biznis i sebi otvori luksuzan frizersko-kozmetički salon u Beogradu.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.