ŠTA ZNAMO O BRAZILSKOM SOJU KORONE? Lakše prodire u ćelije, stvorio je već 17 mutacija, A OVO POSEBNO ZABRINJAVA!

Mediji stalno šire vesti o novim, navodno još opasnijim sojevima virusa. Koliko je opasan mutant P.1? Pojavio se u januaru Brazilu, a međuvremenu je stigao i do Evrope

Pouzdana internet adresa za proveru medicinskih podataka "pubmed" Nacionalne medicinske biblioteke američke vlade koja sakuplja medicinske članke iz čitavog sveta, do početka aprila nije našla mnogo naučnih podataka o soju virusa P.1. Ipak, navodi naučni rad sa severa Brazila koji pokazuje da se taj soj ponaša netipično i da bi se moglo zaključiti da je zarazniji od "klasične" varijante.

Virus se u Brazilu širi vrtoglavom brzinom i prema podacima od 8. aprila je u toj zemlji zaraženo preko 13 miliona ljudi – na 211 miliona stanovnika.

A da li je taj soj toliko smrtonosniji?

Foto: Informer DN

 

Isto tako je samo pretpostavka koja se prenosi u medijima kako je tamo već 90 odsto  novoobolelih od tog novog soja: zbog stanja u tamošnjem zdravstvu je nemoguće proveravati genetski kod virusa kod svakog obolelog.

Šta se zna o soju P.1?

Isto tako je nesporno da je taj soj već registrovan i u Meksiku ili Kolumbiji, a stigao je i u Evropu, u Belgiju i Švedsku.

Soj P.1 je utvrđen 10. januara u Brazilu i na virusu SARS-KoV-2 je stvorio već 17 mutacija od kojih su tri na "bodljikavom" proteinu, po čemu se može zaključiti da tako lakše prodire u ćelije. Problematična je i mutacija E484K koja, opet tek kako se pretpostavlja, može dovesti do oboljenja i onih osoba koje su već prebolele koronu i koje su stvorili imunitet.

Foto: Pixabay

 

Pretpostavlja se i da taj soj ima sličnosti s južnoafričkom mutacijom B.1.351, ali se veruje kako su te promene nastale nezavisno.

Da li je tok bolesti teži kod tog soja?

Prema dosadašnjim iskustvima iz drugih zemalja lekari su skloni da kažu - ne, nije. Ali teško je definitivno odgovoriti, baš zbog povećane zaraznosti i pretrpanosti bolnica.

Deluje li vakcina i protiv soja P.1?

I tu još nema jednostavnog odgovora: poznato je da preparati "AstraZeneke" i "Bajontek" i "Fajzera" u laboratoriji stvaraju antitela i protiv soja P.1, ali je poznato i da "Astra-Zeneka" nije toliko delotvorna protiv virusa sa "južnoafričkom" mutacijom B.1.351.

No, već se i s drugim preparatima pokazalo kako i cepljene osobe mogu biti "napadnute" virusom, ali kako je onda tok bolesti mnogo blaži. Utoliko se može reći i da postojeće vakcine do neke mere deluju i protiv soja P.1, ali o tome se još intenzivno istražuje  .

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.