REFORMA TUŽILAŠTVA USRED OBRAČUNA SA ORGANIZOVANIM KRIMINALOM? Eksperiment "in vivo" dobra vest za kriminalne organizacije

Deluje nadrealno da se Radna grupa opredeljuje za novi koncept tužilaštva, ne uzimajući u obzir posledice novog koncepta, niti postojeće društevene okolonosti koje prethode izradi ovakvog nacrta

Povlačeći se pred tvrdnjama da je postojeći koncept zastareo i gledajući ka zapadu Evrope i uređenju javnotužilačkih organizacija zemalja u kojima je stopa kriminala, naročito organizovanog, na nivou statističke greške i nalazeći da su postulati tog uređenja u potpunosti primenljivi na Republiku Srbiju.

Po logigici stvari javnoj raspravi izmiče, usled nedostatka vremena, ozbiljna i temeljna analiza rizika transformacije javnotužilačke organizacije, koja bi za razliku od Radne grupe, uzela u obzir geostrateški položaj Republike Srbije, bezbednosne izazove sa kojima se susreće Republika Srbija, činjenicu da je južna pokrajina Kosovo i Metohija pretvorena u raj na zemlji za organizovani kriminala svake vrste i nezaobilaznu rutu narkotika ka zemljama zapadne Evrope, da su organizovane kriminalne grupe susednih zemalja u potpunosti preuzele trgovinu narkoticima u ovom delu Evrope, da zahvaljujući svojoj jačini i brutalnosti preuzimaju primat u distribuciji narkotika u zemljama zapadne Evrope, neočekivano potiskujući druge tradicionalne krminalne organizacije u tom delu sveta, da je u toku obračun najmanje dva klana na teritoriji Republike Srbije i činjenicu da je TOK upravo razbilo jednu od najbrutalnijih organizovanih kriminalnih grupa sa kojim se tužilačka organizacija ikada susrela, što je samo uvod u dalji obračun sa organizovanim kriminalom, koji je već doveo do toga da se određeni delovi tužilačke organizacije mogu smatrati legitimnim metama, kao što je to skori slučaj i u susednoj Crnoj Gori, od koje su ovakva ustavna rešenja u pogledu organizacije tužilaštva praktično i preuzeta.

Foto: Informer

Ukoliko je procena da u ovakvom okruženju i u prisustvu otvorene pretnje organizovanog kriminala društvu u celini, pravi trenutak da svaki nosilac javnotužilačke funkcije predmete radi po svom nahođenju, po najboljem znanju i umeću, percipiran od strane kriminalnih i organizovani kriminalnih grupa kao manja ili veća pretnja njihovim interesima, onda nema smetnje da se koncepcija tužilaštva menja.

Međutim, deluje da Radna grupa nije vlasna da takvu ocenu da i da je nužno da se povede mnogo ozbiljnija javna rasprava o organizaciji i ulozi tužilaštva pre usvajanja amandmana. Sasvim je legitimno i da je stav Radne grupe da je zbog otklanjanja navodnog političkog uticaja na Republičkog javnog tužioca i javne tužioce, te očajničke potrebe dela nevladinih organizacija i strukovnih udruženja da se navodno oslobodi prostor za dolazak srpske Laure Koveši, pravo vreme da se u ovakvoj bezbednosnoj situaciji izvrši eksperiment "in vivo" nad tužilačkom organizacijom.

Ukoliko je tako, tim je jasnije da taj stav neće izmeniti nikakva primedba simulovane javne rasprave u trajanju od četiri dana, međutim, UST ima obavezu da skrene pažnju da ovakve odluke mogu imati dalekosežne posledice za javnotužilačku organizaciju u celosti.

Slamanje monolitnosti javnotužilačke organizacije može da bude zapravo jedna od boljih vesti za kriminalne organizacije i pojedince iz sveta kriminala, budući da nestaju garancije da će ubuduće svaki javni tužilac podjednako efikasno, stručno i ciljano voditi postupak protiv pojedinca, grupe ili organizovane kriminalne grupe, te da će javno tužilaštvo do kraja i do poslednjeg čoveka braniti činjenično stanje i pravnu kvalifikaciju dela.

Sasvim suprotno, verovatno će im prijati saznanje da ukoliko jedan javni tužilac iz bilo kog razloga prestane da postupa u njihovom predmetu, neki naredni možda neće deliti mišljenje prethodnika, poučen njegovim iskustvom-kaže zamenik predsedniika UST Lazar Lazović.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.