IZBOR SVECA JE STVAR TRENDA! Evo zbog čega Srbi slave slavu i koja je NAJČEŠĆA kod nas!

Slavljenje sveca zaštitnika porodice religijski je običaj karakterističan isključivo za srpski narod

Procenjuje se da skoro polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu. Zato je i nastala izreka ko ne slavi svetog Nikolu, onda ide u goste.

Sveti Jovan je takođe masovna slava koju Srbi često slave.

Foto: printscreen

Kako bismo dobili odgovor na pitanje zašto su baš ovi sveci najčešća srpska slava, moramo se vratiti čak četrnaest vekova unazad.

- Sveti Nikola je najmasovnija srpska slava zbog toga što su Južni Sloveni, a samim tim i Srbi, prilikom doseljavanja na Balkansko poluostrvo masovno odlazili u grad Miru u Maloj Aziji (današnji Demre u Turskoj) na poklonjenje Sv. Nikoli, svecu koga je tada proslavljao ceo hrišćanski svet, kao što to čine danas kako pravoslavci tako i rimokatolici - ističe dr Bogdan Dražeta, naučni saradnik na Institutu za etnologiju i antropologiju i docent na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Dr Dražeta dodaje da je to objašnjenje zvanično, crkveno i teološko.

- Drugo objašnjenje je narodno i potiče od uverenja prema kome su Srbi, kao narod čiji je život zavisio od agrarnog (poljoprivrednog) ciklusa, u vreme zime mirovali i imali vremena da praznuju i obeležavaju ovog svetitelja u periodu kada priroda i sav živi svet miruju - navodi dr Bogdan Dražeta.

Doktor Dražeta dodaje da se od ostalih slava koje Srbi najviše obeležavaju izdvajaju Aranđelovdan (Sv. Arhangel Mihailo, 21. novembar), Jovanjdan (Sv. Jovan Krstitelj, 20. januar) i Đurđevdan (Sv. Georgije, 6. maj).

- Razlozi za obeležavanje ovih slava leže u malo čas pomenutom agrarnom ciklusu. U periodu novembra priroda počinje da miruje, tokom januara to uveliko čini, a u periodu tokom početka maja priroda kreće da se budi, a ljudi da se ponovo masovno odazivaju poljskim radovima i poljoprivrednim aktivnostima svake vrste - pojašnjava dr Dražeta.

Foto: Toppress

Krsna slava kao porodični praznik zadržala se samo kod Srba zahvaljujući tome što je Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve, liturgijski sistematizovao preimenovane paganske mnogobožačke idole.

Tada propisan crkveni obred ostao je isti do danas, uz izvesne izmene.

- Izbor slave je u prošlosti zavisio od toga kojoj su parohiji određena porodica, rod, bratstvo ili pleme pripadali. Osim toga, izbor je zavisio od nekog značajnog datuma prilikom koga bi neko od članova domaćinstva preživeo kakvu nevolju, bolest i sl. Ako npr. preživi sigurnu smrt 6. maja, počinje da slavi Đurđevdan, ili mu Đurđevdan bude preslava i nju prislavlja uz glavnu slavu. Budući da je slava praznik određene porodice ali i kuće, tj. doma, izbor slave mogao je da bude u skladu sa tim kog sveca zaštitnika je određena kuća slavila. Ako bi npr. zet nakon ženidbe došao u kuću tasta, počinjao je da slavi njegovu slavu, kao što je prilikom udaje (udadbe) žena uzimala slavu njenog muža, dakle snaja prilikom dolaska u kuću svekra. Ukoliko neko kupi od nekoga kuću i nema svoju slavu, onda obavezno obeležava slavu te kuće. Ako pak ima svoju slavu, slavu kuće bi trebalo bar da prislavlja - napominje dr Bogdan Dražeta.

U 21. veku tradicija se sačuvala, ali, čini se, i prilagodila savremenom dobu.

- Izbor slave je u savremenom periodu (poslednje tri decenije) stvar trenda, tj. vezuje sa za izbor nekog "popularnog" sveca zaštitnika koga i drugi Srbi masovno slave. Otuda i pojava obeležavanja slava po restoranima, hotelima i dr. prostorima ovakvog tipa - navodi naučni saradnik na Institutu za etnologiju i antropologiju dr Bogdan Dražeta.

Bonus video: