DECA NISU U STANJU DA IZAĐU NA KRAJ SA OVAKVIM RODITELJIMA! Sve što niste znali o OVOM poremećaju i koliko on može da bude opasan!

Freepik.com

18:17 Društvo 0

M. Pešić | 25. 01. 2022.

DECA NISU U STANJU DA IZAĐU NA KRAJ SA OVAKVIM RODITELJIMA! Sve što niste znali o OVOM poremećaju i koliko on može da bude opasan!

Narcisoidni poremećaj karakteriše nedostatak samopouzdanja, koje se pokušava regulisati pažnjom i odobravanjem od strane drugih ljudi, rekla je za Informer psihoterapeutkinja Irina Dugonjivac


- Narcisoidnost rano počinje... U najranijem detinjstvu, kada dete uči o sebi i svetu koje ga okružuje, majka treba da bude sigurno utočište. Mesto puno topline i ljubavi. Međutim, ukoliko je majka hladna i nedostupna, neosetljiva za detetove potrebe, ono stvara sliku da je svet jedno surovo i nedosledno mesto, puno bola i frustracija, te uči da se oslanja samo na sebe i svoje sposobnosti. Odvajanje od majke je doživljeno bolno i traumatično, i preostaje kamen temeljac za ravoj narcisoidnosti kao odbrane od bolne ideje da je dete „osavljeno i prepušteno samo sebi“. Započinje se proces formiranja identiteta, koje uključuje ličnu nesigurnost, kompleks niže vrednosti i nedostatak samopoštovanja - objašnjava ona za naš portal.

Tretman

Deca ne pružaju narcisima tretman za kojim oni žude, te postaju izvor frustracije i nezadovoljstva

Kako se "rađa" narcis

Irina naglašava da deca ostaju emocionalno gladna tokom celog svog života, s toga se usresređuju na spoljašnji, umesto na unutrašnji svet, posvećujući pažnju svojim talentima, postignućima i uspesima.

- Budući da nisu razvila veštine regulisanja emocija, nedosledna su, imaju nagle promene raspoloženja i česte izlive besa, koje projektuju na druge ljude. Negativna slika o sebi, odbacivanja od strane voljenih osoba u detinjstvu i kasnije tokom razvoja ličnosti, osećaj praznine, nisko samopoštovanje, bes i depresija se kompenzuju lažnim selfom koji se prezentuje soljašnjem svetu: doživljaj svemoći, preteran ponos, izraziti perfekcionizam, jak motiv za postignućem, održavanje vlastitog samopoštovanja manipulacijom i podcenjivanjem drugih. Time se narcisoidna osoba štiti od osećaja slabosti i bola. Njihova emocionalnost je površna, lažna i izveštačana - kaže ona.

Naša je obaveza da obezbedimo detetu život! Moramo da ga pitamo kako je i da s njim razgovaramo!

Psihoterapeutkinja objašnjava da se deca osećaju superiorno u odnosu na druge ljude i manipulacijom dolaze do onoga što žele. Od svojih najbližih (partnera, dece, prijatelja) zahtevaju divljenje, poseban tretman i potpuno razumevanje, a zauzvrat ne daju ništa. U odnosima se ne trude da razviju emocionalnu povezanost, već su fokusirani na uspostavljanje kontrole.

- Narcisoidna osoba manipuliše tako što stalnim kritikama inicira da se drugi ljudi osećaju potčinjeno, da osećaju krivicu, da se osećaju neadekvatno, manje vredno i nedostojno narcisa. Atmosfera u tim odnosima se menja jako brzo. Narcis može na neki benigni postupak ili rečenicu da reaguje jako burno, uz potpuno neočekivano i nerealno objašnjenje, koje čak i ne mora oslikavati pravi razlog reakcije. Nakon kratkog vremena narcis se vraća na uobičajeni način komunikacije, kao da se ništa nije ni desilo. Zbog ovakvih uspona i padova u raspoloženju, bliske osobe narcisu počinju konstantno da osećaju nelagodu, nemir i uvek su na oprezu - trude se da ničim ne uvrede i ne uznemire narcisoidnu osobu, kako bi očuvali mir, verujući da su nekako ipak oni sami odgovorni za te reakcije.

Mentalno i fizičko zdravlje ljudi koji su u odnosu sa narcisom su ugroženi i često narušeni:
  •  Imaju osećaj da nisu dovoljno dobri, niti vredni
  •  Sumnjaju u sebe i u svoje vrednosti
  •  Konstantno se izvinjavaju, iako ni za šta nisu krivi
  •  Zbunjeni su
  •  Osećaju tugu ili depresivnost
  •  Anksiozni su i zabrinuti
  •  Osećaju stid i krivicu
  •  Prisutna anhedonija - nemogućnost uživanja u aktivnostima koje su nekada pričinjavale zadovoljstvo
  • Razvoj deteta

    Dopustite svom detetu da razvija vlastiti identitet odvojeno od vas i da se pri tome oseća sigurno

- Ne zaboravimo da patološki narcisoidne osobe osecaju ljubav, lojalnost, empatiju, privržrnost, obavezu, odgovornost, grižu savest, žaljenje i stid - jedino prema sebi! - zaključuje Irina.

Kako da prepoznamo narcističku manipulaciju, neiskreno ponašanje usmereno ka postizanju ličnog cilja, a na našu štetu?

- Na emotivnu manipulaciju može da ukaže, na primer, sledeće: laganje, nesaglasnost između reči i postupaka, ukazivanje na lične sabosti druge osobe, urgencija da se odluka donese brzo, izvrtanje značenja izgovorenog, nemogućnost da se iznesu racionalna objašnjenja svojih postupaka…

Kako deca doživljavaju ponašanje narcisoidnih roditelja?


· Osećaju kao da nema ko da ih vidi ili čuje
· Uče da njihova osećanja nisu važna, niti prihvaćena
· Osećaju se kao dodatak roditelja, a ne kao samostalne osobe
· Uče da vrede jedino ako bespogovorno ispunjavaju želje drugih ljudi
· Odrastaju sa velikim nedostatkom samopouzdanja
· Ne umeju da kontrolišu svoje emocije
· Uče da je važnije kako izgledaju nego kako se osećaju.
· Ne umeju da poštuju granice odnosa sa drugima
· Mogu postati zavisna od odnosa sa drugima, odnosno da druge vrednuju više od sebe

Da li psihoterapija može da bude od pomoći?

- Što se same terapije tiče, kod narcisoidnog poremećaja, i pored mogućnosti poboljšanja, prognoza nije sjajna. Retko se desi da se narcisoidna osoba potpuno oporavi, jer je „oštećenje“ nastalo jako rano u detinjstvu. Pritom, ona ne vidi problem u svom popnašanju, samim tim ni potrebu da istinski poradi na sebi. 

Svakako bi trebalo da se postepeno radi na jačanju identiteta, poboljšanju slike o sebi i podizanju samopouzdanja, uz eventualni pokušaj razvoja empatije odredjenim tehnikama, objašnjava Irina.

Narcisoidne osobe u ulozi roditelja?

- Deca ne pružaju narcisima tretman za kojim oni žude, te postaju izvor frustracije i nezadovoljstva. S jedne strane može doći do potpunog gubitka interesovanja za svoju decu i usmeravanja pažnje zadovoljenje sopstvenih želja i prohteva. S druge strane na decu mogu da gledaju kao na sopstveni odraz, te da krenu sa preteranom kontrolom. U oba slučaja, narcisoidni roditelj je emocionalno udaljen i suštinski hladan. 

Pixabay

Narcisoidni roditelj je emocionalno udaljen i suštinski hladan.

Psihoterapeutkinja objašnjava da deca ne pružaju tretman za kojim narcisoidni roditelji žude, te postaju izvor frustracije i nezadovoljstva.

S jedne strane može doći do potpunog gubitka interesovanja za svoju decu i usmeravanja pažnje zadovoljenje sopstvenih želja i prohteva. S druge strane na decu mogu da gledaju kao na sopstveni odraz, te da krenu sa preteranom kontrolom. U oba slučaja, narcisoidni roditelj je emocionalno udaljen i suštinski hladan.

NAUČITE DA KAŽETE 'NE', a da vam posle NE BUDE ŽAO i da NE ISPADNETE 'ZLOĆA'!

Dete postaje sredstvo za napredovanje. Uspeh deteta je razlog da se oni osećaju dobro, pa takvo dete zapravo postaje njihov “trofej”.

Roditelji narcisi imaju visoka očekivanja od dece  pritiskaju ih da budu uspešna u sportovima, da pohađaju vrhunske škole i ostvare karijere koje obezbeđuju visoki status. Oni veruju da su njihova deca posebna i da zaslužuju vanredne prilike i privilegije. Ne prihvataju ništa osim savršenstva. 

- Na decu gledaju kao na deo sebe, a kada im očekivanja ne budu ispunjena, uskraćuju pažnju i otuđuju se - kaže Irina za Informer i dodaje - Očekuju da im se deca dive, obasipaju ih pažnjom, ispunjavaju njihove prohteve, a za uzvrat im daju povremenu i doziranu pažnju– prema zaslugama! Skloni su izlivima besa i agresivnoj komunikaciji, neosetljivi su prema potrebama detetea i sebe stavljaju na prvo mesto. Oni znaju šta je najbolje za dete, a pokazuju ljubav I nežnost jedino kada se deca ponašaju u skladu sa njihovim zahtevima i očekivanjima, u suprotnom, uskraćuju im lljubav. Nikada ne priznaju greške, krivca za sve neuspehe pronalaze u svojoj deci. Izbegavaju da razgovaraju o problemima zbog kojih dete izražava zabrinutnost, nisu iskreni ni otvoreni za saradnju ni kompromise. Smatraju da je jedino je njihov način razmičljanja ispravan. Ne dozoljavaju postojanje “zdravih porodičnih granica”. Svoje roditeljstvo predstavljaju kao “žrtvu, oni su se svega odrekli da bi svojoj deci bili dobri roditelji”.Često u javnosti kritikuju svoju decu, omalovažavaju i ponižavaju, kako bi sebe prikazali superiornim u očima drugih ljudi. Ne podržavaju samostalnost. Nemaju razumevanje za to kako se njihova deca osećajum niti koje posledice njihovo ponašanje ostavlja na decu.

NAJČEŠĆE GREŠKE MODERNOG VASPITANJA! Pročitajte i proverite da li ste HELIKOPTER roditelj!

Deca nisu u stanju da izađu na kraj sa hladnim i uzdržanim stavom roditelja. Potrebno im je da osete bezuslovnu ljubav kako bi se osećala sigurnom. Od toga zavisi da li će u životu moći da uspostavljaju zdrave odnose sa drugima, kako će gledati na sebe i reagovati na stres. Kada se u detinjstvu ne uspostavi vezanost između roditelja i deteta, posledice su doživotne.

Deca narcisa pate od niza psiholoških problema. Sklonija su depresiji, anksioznosti, nedostatku samokontrole, poremećajima u ishrani, niskom samopouzdanju, poremećenom identitetu, zloupotrebi hemijskih supstanci i perfekcionizmu, objasnila je ona.

„Narcisoidnost je epidemija današnjice koja se brzo širi“


Pre svega, volela bih da napomenem da narcisoidnost nije nužno loša i da je svi posedujemo u vecoj ili manjoj meri.

„Zdrava narcisoidnost“ podrazumeva sposbnost da se zauzmete za sebe, ponekad stavljajući svoje potrebe na prvo mesto, ali imajući u vidu kako vaši izbori utiču na druge ljude. To je i sposobnost da iznesete svoje mišljenje i zahtevate od drugih ljudi da ga uvaže. Da sačuvate samopouzdanje i budete ambiciozni, ali ne po cenu da nanesete nekome štetu. Takođe, ovakva osoba je puna samopouzdanja koje se karakteriše kao vera u sopstvene sposobnosti. Gradi se u sredini punoj ljubavi i podrške, u kojoj se cene razna iskustva i uspesi. Dobro se nosi sa stresom i prihvata svoje mane i nedostatke. Svesna svojh vrednosti, nema potrebu da nipodaštava druge ljude, nije „prazna“ i dobro vlada svojim emocijama, što se manifestuje kroz empatiju i iskrenost. To je suštinska suprotnost patološkom narcizmu.

pexels.com

Deca nisu u stanju da izađu na kraj sa hladnim i uzdržanim stavom roditelja

Kako narcisoidnni roditelji utiču na kasniji život deteta?

1. Pre svega, narcisoidni roditelji najčešće odgajaju i formmiraju narcisoidne ljude. Ono što oni nisu imali u svome detinjstvu, ne umeju da pruže ni svojoj deci. Stvara se jedan začarani krug iz kojeg se jako teško izlazi. Ako na roditeljstvo gledamo kao na odraz u ogledalu, onda se dete narcisoidnih roditelja ogleda u ogledalu razbijenom na milion parcica… Odrastaju u ljude koji žele imati kontrolu i imaju puno zahteva. Takođe, mogu biti samokritični i, istovremeno, vrlo osetljivi na kritiku.

2. Kroz život formiraju toksične i površne emotivne veze Narcisoidnost je umnogome “poremećaj površnosti”. Njihovi emotivni odnosi se zasnivaju na uzbuđenju, potvrdi, izgledu i uspehu. Zavodljivo iskustvo koje se pretvori u nešto neprijatno i prazno kada svakodnevnica stupi na snagu. Ipak, oni to doživljavaju kao ljubav. Skloni su da kontrolišu svoje partnere, ljubomorni su, pasivno agresivni i krajnje manipulativni. Zadovoljenje sopstvenih potreba im je na prvom mestu .

3. Ne umeju da kontrolišu emocije- izlivi besa Bes je često manifestacija unutrašnje frustracije kod narcisoidnih osoba. Može da se pretvori u agresivnost, nasilje i uvrede, i da izazove strah kod osoba koje tome prisustvuju. Imaju česte promene raspoloženja te se osobe koje su sas njima u odnosu osećaju kao da su na rolerkosteru.

Kako prekinuti ciklus kad postanete roditelj?

- Postoji faza dečjeg razvoja koja se naziva odvajanje-individuacija tokom prve tri godine života. Tada dete mora rešiti svoju potrebu da se oseća blisko s majkom kojoj se divi, a istovremeno razviti zdravu odvojenost u kojoj može tolerisati da nije svemoguć i grandiozan. Drugim rečima, dopustite svom detetu da razvija vlastiti identitet odvojeno od vas i da se pri tome oseća sigurno. Postavite granice tako da dete zna kako se odnositi prema drugima na prihvatljiv način. Dozvolite mu da istražuje svet sigurno i samopouzdano, znajući da uvek ima gde da se vrati. Reagujte na potrebe svog deteta, naučite da komunicirate asertivno, podržavajte njegove želje i ciljeve. Vrednujte uspeh, pohvalite pokušaj, ne osuđujte neuspeh. Poklonite mu svoje vreme i svoju pažnju. Pružajte mu ljubav i kada pogreši. Objasnite mu da je uredu biti nesavršen. Da ima pravo da pokleke, ali da hrabrno nastavi dalje. Da je u redu reći ne i postaviti granice. Da je vredno baš takvo kakvo je i da zaslužuje da bude voljeno. Budite mu mirna luka u koju uvek može da se vrati kada ga slome oluje… - ispričala je psihoterapeutkinja Irina Dugonjivac za Informer.

PROČITAJTE JOŠ

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.