STARIJE OSOBE TREBA DA SE VAKCINIŠU SVAKE GODINE! Nova prognoza dr Tiodorovića, evo šta donosi proleće i šta ćemo ako se pojavi NOVI SOJ!

Virus se navikao na ljude, ljudi na virus. Verujem da će proleće doneti olakšanje, ali podsećam da je još uvek epidemiološka situacija nesigurna, i da omikron nije baš "lagan" za svakoga, kaže prof.dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba

U martu će biti tačno dve godine borbe sa koronom u Srbiji. Ali, krenimo od trenutne epidemiološke situacije, kakva je ona sada i šta nas očekuje u narednom periodu?

-Trenutna epidemiološka situacija se može oceniti kao nesigurna, zbog toga što i dalje svakog dana imamo veliki broj pozitivnih, bez obzira što su brojevi pali u odnosu na prethodni period kada smo beležili rekorde. Ono što me i dalje brine je i što doprinosi ovoj „nesigurnoj epidemiološkoj situaciji“ je broj preminulih, koji se kreće od 50, ili nešto manje ili više od toga.

OVA ZEMLJA JE OD DANAS SKINULA SRBIJU SA LISTE ZEMALJA VISOKOG RIZIKA! Evo šta to znači za naše putnike!

Zašto je to tako? Za koga je omikron zaista slab, a na koga može uticati teže?

- Mislim da se ovde radi o kombinacije delte i omikrona. Kad pogledamo u kom periodu su ti ljudi primljeni na bolničko lečenje, to je onda negde najmanje 15, 20, pa i mesec dana, što se poklapa sa periodom kada je delta soj bio prisutan. S druge strane, omikron je bez obzira na to što se smatra da daje slabiju kliničku sliku, i dalje je opasan po stariju populaciju i hronične bolesnike. Za mlade i one srednjih godina omikron je slabiji, za ove druge nije. Među preminulima dominiraju starije osobe, preko 70 i više godina, zatim, tu su hronični bolesnici, kao i nevakcinisani. Ono što sada možemo i dalje raditi je da apelujemo na sve starije ljude i one sa hroničnim bolestima, da se paze i da se vakcinišu.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Šta će biti sa četvrtom dozom? Kome se ona preporučuje i zašto je neophodna?

- Smatram da je potrebno već razmišljati o uvođenju četvrte doze i to baš za tu kategoriju stanovništva koja je najugroženija. Svakako, mi pratimo sve što se dešava u svetu i u ovom trenutku se niko nije opredelio za masovnu vakcinaciju četvrtom dozom, niti smatram da će toga biti. Ali, za ovu kategoriju stanovništva koje sam pomenuo, njima će četvrta doza biti potrebna jer se pokazalo da oni koji su vakcinisani ipak lakše podnose koronu i imaju manje šanse da dobiju tešku kliničku sliku i dospeju u intenzivnu negu.

Svi oni koji imaju treću dozu, a ne spadaju u rizičnu grupu, da li će za njih biti potrebno da se ponovo vakcinišu? Pričalo se o tome da ćemo se svake godine vakcinisati protiv korone, pa za koga će to važiti?

- Oni koji su primili treću, buster dozu, ako pripadaju mlađim i sredovečnim kategorijama, njima to neće biti nužno potrebno, izuzev ako su hronični bolesnici, ako su rizična grupa iz nekog razloga. Što se starijih osoba tiče za njih će to biti preko potrebno da se vakcinišu svake godine. Kako stvari stoje, sve se kreće prema jednom scenariju smirivanja. Treba izdržati ovu i sledeću nedelju, da se vidi koje su posledice praznika, većih okupljanja, većih sportskih i kulturnih događaja. Ako to prođe bez nekog velikog povećanja, i počne da se završava sledeće nedelje, onda možemo očekivati lagano smirivanje i opadanje broja pozitivnih na testiranju, i ono što je važno, da se smanji broj preminulih. Ako to tako krene, optimistično gledano, onda ćemo polovinom marta ući u jednu mirnu, konsolidovanu situaciju koja je pod kontrolom.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Dakle, vakcinacija će biti samo preporučena u budućnosti?

-Tako je. Kao što imamo sa gripom, zna se ko je ugrožena kategorija i oni se vakcinišu, ali svako ko želi da se zaštiti protiv gripa, on se vakciniše bez obzira koliko godina ima. Tako će biti i sa vakcinacijom protiv korone. Što se dosadašnje vakcinacije tiče, obim je svakako mogao da bude veći, ali čini mi se da je to to, ko se vakcinisao, vakcinisao se. Dalje će se vakcinacija najverovatnije kretati u smeru onih kojima je ona neophodna, a to su one grupe koje sam već nabrojao, starije osobe, hronični bolesnici i oni koju su ugroženi.

Iako su se mere kod nas razlikovale od onih koje su bile na snazi u Evropi, ipak i mi očekujemo popuštanje. Pa kada ćemo skinuti maske i biti slobodniji?

- U dva dela mogu da odgovorim na ovo pitanje. Koje to mere mi nismo popustili odavno? Ne možemo smatrati da je nošenje maski u zatvorenom prostoru, držanje distance, ili dezinfekcija da su to neke oštre mere. Pa one su ostale na snazi i u ovim evropskim zemljama koje su javno objavile da ukidaju mere. Okupljanje u nekim zemljama i dalje je ograničeno. Podsetimo se, mi nismo imali policijski čas kakav je bio u Austriji, budimo realni šta mi to treba da ukinemo što smo imali? Dakle, nemamo mi neke značajne mere koje bismo mogli ukinuti, maske ćemo skinuti kada brojevi budu niži, i kada dnevna statistika bude drugačija. Valjalo bi to organizovati na nivou lokalne samouprave. Moguće da će biti tako.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Korona je mutirala nekoliko puta za ove dve godine. Od prvobitnog soja do omikrona, koji je to soj bio najopasniji?

- U svakom slučaju to je bio delta soj. Imali smo teške kliničke slike, talasi koji su se nadovezivali, pa se svodili na jedan koji traje. Pa smo imali jedno relativno smirivanje, ali ta kombinacija sa kojom smo počeli ovu godinu ona i dalje vuče repove, iako omikron dominira.

Kakav bi soj nastao ako bi se dogodila još jedna mutacija? Da li bi on bio slabiji ili jači?

- Čak i kada bi se dogodila neka nova mutacija ona bi bila slabija, jer to je prirodna zakonitost. Virus se polako adaptirao na ljude, ljudi na virus, to je ono što se dešava sa mikroorganizmima. Vidite, ne postoji neki mikroorganizam koji je imao toliko varijacija i toliko novih sojeva kao što je ovaj, to se ne pamti u medicini. Čak ni grip u toku jedne pandemije nije imao ovakve mutacije. Ovo je i zabrinjavajuće i iznenađujuće, ali to će tek morati naučnici, virusolozi, molekularni biolozi, da se bave tim problemom i da daju objašnjenje… Španska groznica je trajala duže, ali nije bilo promena u sojevima u to vreme, medicina to nije zabeležila. U svim pandemijama gripa koje smo imali, svinjski grip, pre toga ptičiji, on je napravio to što je napravio, ali nije bilo drugog tipa. Ovo je nešto sasvim drugačije.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Da li ima razloga da strahujemo od neke nove epidemije koja bi se mogla dogoditi, ipak, priroda je nepredvidiva?

- Postoji nekih osam uzročnika mikroorganizama, virusa koji se na planeti nalaze a u posebno prirodnim žarištima. To su oni delovi planete gde se može održavati virus, prašume, džungle… O tome smo razgovarali još 2008. godine na velikom skupu, tu je bio i Entoni Fauči, pa Lik Montanje kod koga sam bio na usavršavanju, još tada se govorilo da će biti problema sa virusom ebole, što se i desilo. Ali je srećom to zaustavljeno na vreme. Zato moramo da shvatamo da nauka ne sme da se pretvori u rijaliti program, te da je najvažnije da svi najveći svetski centri, CDC, zatim centri u Evropi i Rusiji moraju biti spremni da prepoznaju ovakvu pojavu kao nešto novo. Onda ceo svet mora da se ponaša jedinstveno, što smo videli na primeru ove pandemije koliko je važno brzo reagovanje. Dakle, ima dobrih poteza a ima i onih koji su zakasnili.

Bonus video: