TRANSPLATACIJA NIJE ČAROBNI LEK KOJI MOŽE DA LEČI SVE BOLESTI! Dr Vujić: Treba se držati jasno definisanih medicinskih indikacija!

Institut za zdravstvenu zaštitu majke i dete "Doktor Vukan Čupić" je jedina ustanova u zemlji u kojoj se rade transplantacije koštane srži kod dece

Profesorka Dragana Vujić rekla je za RTS da je od početka godine urađeno sedam transplantacija i da su u pripremi tri. Načelnica Sterilnog bloka i Odeljenja za transplantaciju rekla je i da je posldenja transplantacija koštane srži urađena pre dve nedelje jednoj devojčici.

U petak je dvoje dece iz sterilnog bloka prebačeno u roditeljsku kuću, to je mesec dana posle urađene transplantacije.

Dr Vujić kaže da je urađeno sedam transplantacija od početka godine.

- Za troje dece pripremamo, to su davaoci iz svetskog registra, početkom maja će biti urađena jedna, sredinom maja druga transplantacija, a za trećeg pacijenta urađen je uži izbor potencijalnih davalaca, tako da očekujmeo da bi i za njega vrlo brzo imali iveštaj o davaocu - rekla je Vujićeva.

Foto: printscreen RTS

Korona je uticala na proceduru transplantacije 

Prema njenim rečima, generlano, korona je uticala na proceduru transplantacije koštane srže, ne samo u Srbiji nego i u svetu. U 2020. urađeno 18 transplantacija, što je nešto manje od onog broja koji je uobičajen, ali, kako kaže, nisu prestali nijednog tenutka.

- Kada je krenula korona, kada je uvedeno vanredno stanje, zahvljaljujući angažovanju iz Vlade, uspeli smo da organizujemo uvoz ćelija iz svetskog registra, i da uradimo transplantaciju devojčici, da se organizuje odlazak devojčice u Italiju na zračenje čitvaog tela, jer to deo procedure koja ne može da se uradi kod nas - napomenula je Vujićeva.

U 2021. urađene su 22 tranplantacije, to je broj koji se godišnje radi, između 22 i 26, sve zavisi koje su indikacije za transplantaciju, koliko dugo pacijenti ostaju u sterilnom bloku.

Ko može da bude donor - kod kojih bolesti

- Držimo se strogo indikacija koje su definsane u okviru Evropske grupe za transplantaciju koštane srži, to su samo neke urođene i neke stečene bolesti, neki oblici leukemije, oblici raka limfnih žlezda, neki solidni tumori i neke urođene bolesti. To nije čaroban lek koji može da leči sve bolesti i uvek se treba strogo držati jasno definisanih medicinskih idnikacija - istakla je dr Vujić.

Foto: AP PHOTO

Sve je manje neophodno da deca budu upućivana u inostranstvo.

Dr Vujić kaže da treba imati što veći broj potencijalnih donora, jer je onda lakše naći odgovarajućeg davaoca.

Prva treansplantacija od dobrovoljnog davaoca urađena je 2009. godine, davalac je nađen u našem registru, a 2013. je urađena transplantacija od donora iz svetskog registra, napominje ona.

Jubilej - 25 godina od otvaranja sterilnog bloka

Dr Vujić kaže da Institut "Doktor Vukan Čupić" danas proslavlja 25 godina od otaranja sterilnog bloka.

Podseća da je prva transplantacija u toj ustanovi urađena 70-tih godina prošlog veka. Načelnik hematoonkologije i osnivač hematoonkologije u Institutu dr Kezić i osnivač imunologije i načelnik imunologije dr Mikuška uradili su prvu transplantaciju kod devojčice koja je imala stečeno oštećenje koštane srži.

Foto: Tanjug

Takođe u 1990. godini urađena je prva transplantacija od srodnog, delimično podudarnog davaoca uz veliku pomoć kolega sa VMA, u kojoj je učestvovala i dr Vujić.

Prema njenim rečima, od otvaranja sterilnog bloka urađeno je 360 transplantacija, 175 kada je pacijent sam sebi davalac i 185 kada pacijent ima ili davaoca u porodici ili je u svetskom registru nađen davalac.

- Ove godine očekujemo otvaranje javne porodične banke krvi pupčanika, u toku je procedura ishodovanja upotrebne dozvole, ovih dana šaljemo dopis Ministarstvu zdravlja u vezi sa opremom - zaključila je Vujovićeva.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.