OPREZ! NIKAD VIŠE INFARKTA U SRBIJI! Povećan broj srčanih oboljenja, lekari UPOZORAVAJU: Osim vremenskih uslova i nezdravog načina života, OVO JE GLAVNI KRIVAC!

Shutterstock

07:00 Društvo 0

J. MATIJAŠEVIĆ | 22. 06. 2022.

OPREZ! NIKAD VIŠE INFARKTA U SRBIJI! Povećan broj srčanih oboljenja, lekari UPOZORAVAJU: Osim vremenskih uslova i nezdravog načina života, OVO JE GLAVNI KRIVAC!

Dnevno se u Srbiji dogodi 50 srčanih udara, a 15 ljudi umre * Pored vrućine, najčešći razlog su posledice korone


U Srbiji je proteklih dana zabeleženo nikad više infarkta! Svakoga dana 50 ljudi doživi srčani udar, a 15 umre, upozoravaju lekari. 

Broj obolelih se povećao poslednjih dana usled vrućina, ali se kao okidač sve više javlja i postkovid sindrom. Koronavirus je mnogima oštetio srce a da to i ne znaju, kažu stručnjaci. Zato je važno da kod kardiologa odu svi koji su preležali kovid-19 jer infarkt ne bira, kosi i stare i mlade. 

Fatalne posledice

Kardiohirurg i savetnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" prof. dr Miljko Ristić kaže da su osim vremenskih uslova, nezdravog načina života, pušenja, posledice korone glavni krivac za sve više srčanih udara.

- Promena vremenskih uslova sigurno se odražava na porast broja kardiovaskularnih pacijenata poslednjih dana. Međutim, ozbiljan problem s kojim se susrećemo jeste i veliki broj pacijenata koji imaju produženi postkovid sindrom nakon preležanog virusa. Većina njih nije ni otišla na pregled srca posle korone. Zato i ne čudi što se poslednjih dana povećao broj infarkta, nažalost i broj preminulih ljudi - naglašava prof. dr Ristić i dodaje:

- Naročito u ovim letnjim danima skače broj srčanih udara. Pri visokim temperaturama dolazi do širenja krvnih sudova, organizam se brani od viška toplote širenjem krvnih sudova i to dovodi do slabosti, poremećaja svesti i vodi ka sve većim posledicama, među kojima najfatalniji može biti infarkt.

Simptomi infarkta

* bol u grudima
* trnjenje leve ruke
* mučnina
* slabost
* nedostatak vazduha

Na pitanje ko je najugroženiji i šta je najbolja prevencija u periodu pred nama, naš poznati kardiohirurg odgovara:

- Stariji ljudi su na promene vremena mnogo osetljiviji nego mladi, tako da se njima posebno savetuje da ako nemaju nekih prečih obaveza po gradu, to obave kada prođu periodi visokih temperatura ili u ranim jutarnjim časovima kada su te temperature ipak niže. Svima je potrebno što više sna i odmora, dobar san je preduslov za dobro zdravlje. 

Tanjug

Dr Miljko Ristić

Tihi ubica

Predsednik Udruženja centara za hipertenziju prevenciju infarkta i šloga (HISPA), naš poznati kadriolog prof. dr Nebojša Tasić napominje za Informer da posebno zabrinjava činjenica što srčani udar sve više pogađa mlade ljude. 

- U letnjem periodu uvek imamo povećan broj kardiovaskularnih pacijenata jer visoke temperature nikome ne prijaju. I, to je ono što je uobičajeno. Međutim, ono što je sada drugačije nego ranijih godina jeste sve veći broj pacijenata sa srčanim problemima koji su u nekom periodu preležali koronu. To su oni ljudi koji imaju takozvani postkovid sindrom koji obuhvata oštećenje srčanog mišića, srčanu slabost i srčane aritmije i druge komplikacije koje se na vreme moraju prepoznati i lečiti. To su svi oni pacijenti koji nisu išli na preglede nakon korone i koji su olako shvatili naša upozorenja šta sve virus može da napravi na srcu. Nažalost, tu ima i sve više mladih ljudi sa tek 30 godina - upozorava prof. dr Tasić i napominje:

- Infarkt srca jedno je od najopasnijih zdravstvenih stanja kojeg se ljudi najviše i plaše. Veoma je podmukao. Za onaj tipičan infarkt karakterističan je jak bol u grudima koji traje od 20 do 30 minuta i koji se širi u levu ruku, pozadi u leđa ili vrat... Ne traje više sati. Postoje i tihi infarkti kod kojih se javlja malaksalost, zamor.... Često se javljaju i  srčani udari s bolom u stomaku, što prikrije dijagnozu jer ljudi misle da imaju problem s varenjem!

Privatna arhiva

Dr Nebojša Tasić

Faktori rizika

* stres
* pušenje
* loša ishrana
* slaba fizička aktivnost
* postkovid sindrom

Bonus video:



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.