Na okruglom stolu EU održanom za zemlje Balkana govorilo se o problemima vezanim za sindrom hroničnog umora i za postkovid sindrom
Na nedavno održanom okruglom stolu EU za zemlje Balkana, učestvovala su tri udruženja pacijenata (srpsko, slovenačko i hrvatsko), eksperti EU koji se bave istraživanjem i kliničkim radom, kao i pomoćnik zdravlja Republike Srbije. Govorilo se o epidemiološkim problemima vezanim za sindrom hroničnog umora i za postkovid sindrom.
- Prema proračunima evropske mreže pacijenata i eksperata, smatra se da u Srbiji trenutno ima oko 30.000 pacijenata sa dijagnozom sindroma hroničnog umora, a da pacijenti koji su preležali postkovid, 30 odsto njih, takođe mogu da uđu u to stanje - kaže ekskluzivno za portal Informer.rs prof. dr Branislav Milovanović, predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije, koji je inače član obe grupe eksperata EU.
Foto: Informer.rs
Sindrom hroničnog umora je teška bolest
Komplikacije posle kovida
Ako je u Srbiji milion pacijenata preležalo kovid, to znači da može da se očekuje minimum 30.000 novih pacijenata sa postkovid sindromom. Zato je na okruglom stolu EU signalizirano i ukazano na potrebu edukacije, kao i na preduzimanje određenih mera.
Treba razlikovati dva entiteta vezana za postkovid. Takvim istraživanjima se bavio i tim prof. dr Milovanovića uz podršku Ministarstva za nauku.
- U jednom slučaju postoje jasne komplikacije posle kovida (moždani udar, tromboza, fibroza pluća, zapaljenje srčanog mišića sa aritmijama). To su komplikacije posle akutne infekcije i u slučaju organskog poremećaja - navodi prof. dr Milovanović.
Međutim, najveći broj pacijenata nema takav poremećaj i ulaze u grupu sindroma hroničnog umora, koja je u rangu onkoloških bolesti.
- Suština je da se promene dešavaju na nivou mitohodrija (organela koje proizvode energiju). Pritom, jedina dijagnostička metoda kojom se to može dokazati je testiranje funkcija autonomnog nervnog sistema. Nažalost i u svetu za to postoji mali broj centara, a ja sam jedini na Balkanu i u Istočnoj Evropi, koji se bavi tom problematikom - napominje prof. dr Milovanović za portal Informer. rs
Prema njegovim rečima, sindrom hroničnog umora imaju mlađi ljudi, tako da se jedan pik javlja oko 30. godine, a drugi posle 40. godine.
- Oni posle preležanog kovida primete da više nemaju snage i da ne mogu da rade svoj posao, neki ostanu vezani za postelju, mnogi imaju kognitivne poremećaje (sa pamćenjem, koncentracijom, ''maglu u glavi''). Problem je što mnogi od njih prvi put dobiju anksioznost, fobije, strahove, depresije i završe kod neuropsihijatra. Nažalost, neki lekari smatraju da je to psihijatrijski problem. Međutim, to uopšte nije tačno, već je u pitanju psihološka komplikacija kod ovih pacijenata - objašnjava prof. dr Milovanović.
Foto: Informer
Mnogi imaju problem sa spavanjem
Kriterijumi za dijagnozu
Postoje preporuke internacionalnih asocijacija koje se bave ovom problematikom koji kažu da postoje određeni kriterijumi za postavljanje dijagnoze. Prvo, umor mora da traje duže od šest meseci, a po engleskim preporukama oko tri meseca. Zatim, ako postoji poremećaj spavanja, pad energije posle fizičkog napora. Kognitivni poremećaji, kao i poremećaj autonomnog nervnog sistema (gubitak svesti, vrtoglavice, lupanje srca prilikom ustajanja, zujanje u ušima). Pored toga, mnogi pacijenti imaju multisistemske ispade (glavobolje, iritabilni kolon, bolove u mišićima, promene na koži, poremećaj termoregulacije, pad imuniteta, česte gušobolje, otoke limfnih žlezda, povećano znojenje), navodi prof. dr Milovanović.
Zato je neophodno da se u Srbiji formira Nacionalni centar za neurokardiologiju i za lečenje pacijenata sa sindromom hroničnog umora i postkovid sindromom gde bi se testirao autonomni nervni sistem, čime se naš sagovornik bavi 20 godina.
Rezolucija
Evropski parlament je prošle godine doneo Rezoluciju kojom se zahteva da se hitno nađu fondovi za ispitivanje ove bolesti, jer se povećava broj pacijenata sa postkovidom, te da je neophodna edukacija i doktora i pacijenata, uključujući i istraživanja.
Prof. dr Dejan Filimonović je za 30 godina prakse svega tri puta pomogao da na svet dođu četvorke. Poslednji put na Veliki petak, 22. aprila ove godine. Porodica Gaćeša dobila je Iris, Indu, Irinu i Inu, a sada se spremaju za njihov dolazak kući jer su bebe zbog prevremenog rođenja zadržane u bolnici
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Prof. dr Dejan Filimonović je za 30 godina prakse svega tri puta pomogao da na svet dođu četvorke. Poslednji put na Veliki petak, 22. aprila ove godine. Porodica Gaćeša dobila je Iris, Indu, Irinu i Inu, a sada se spremaju za njihov dolazak kući jer su bebe zbog prevremenog rođenja zadržane u bolnici
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju 15. godišnjice programa "Svet u Srbiji" u Palata Srbija, gde je istakao značaj saradnje Srbije sa Afrikom i Azijom.
Litvanija je proglasila vazdušnu opasnost u više delova zemlje, uključujući Vilnjus, nakon što je u blizini granice primećen sumnjivi dron koji se kretao iz pravca Belorusije, saopštilo je Ministarstvo odbrane Litvanije.
Protiv Srpske pravoslavne crkve (SPC), institucije u koju srpski narod ima najveće poverenje, vodi se sistemska orkestrirana prljava kampanja i za to postoje neoborivi dokazi.
U emisiji Takovska 10, šefica poslaničke grupe Stranke slobode i pravde Marinika Tepić pokušala je da predstavi sebe kao nosioca demokratije i nekoga ko poštuje zakon, nakon čega ju je predsednica Skupštine Ana Brnabić podsetila na nedela njenog šefa Dragana Đilasa, kao i na političku situaciju u periodu njegove vlasti.
Prvo ću u uvodu teksta da objasnim činjenice. Teroristkinja Mila Pajić, begunac od zakona i pravde, koja živi u Zagrebu, je 19.5.2026. objavila sraman tekst na antisrpskom, autošovinističkom portalu „Autonomija“ pod kontrolom Dinka Šakića Gruhonjića.
Samo na TV Informer danas u 13.30 ekskluzivna saznanja o poslovanju trojice najvećih blokadera - Dragana Bjelogrlića, Gordana Kičića i Tihomira Stanića.
Najnovija epizoda Informerove emisije "Na merama" otkriće vam kako je blokader Ivan Bjelić umislio da je reinkarnacija Če Gevare, koja je omiljena aktivnost voditelja blokadera Zorana Kesića, gde smo to zatekli bivšeg fudbalera Ognjena Vranješa, kuda se kreće novinar Veran Matić...
Informer televizija od 16. maja donosi drugačiji vikend program za sve gledaoce koji žele da dan počnu uz najvažnije informacije, aktuelne teme i program uživo koji traje punih sedam sati.
Nikšićanin Ratko Koljenšić danas je u ponovljenom postupku u podgoričkom Višem sudu osuđen na 20 godina robije za pomaganje ubistva Nikole Bojovića (39) 29.aprila 2013.godine.
Glavni pretres u jednom od najsloženijih krivičnih predmeta koji se vode pred ovim sudom, protiv ukupno 12 optuženih, među kojima je sedam policajaca iz Policijske uprave Ministarstva unutrašnjih poslova Tuzlanskog kantona, otvoren je juče čitanjem optužnice.
U Vranju je u utorak sahranjen mladić Dejan S. (28), koji je poginuo u teškoj saobraćajnoj nesreći u selu Vrbovo kod Vladičinog Hana, kada je automobil "bmw" sleteo s puta.
Dečak (9) teško je povređen u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila sinoć u aleskinačkom selu Prćilovica. Kako saznaje Informer.rs, dete je u Univerzitetski klinički centar u Nišu primljeno bez svesti.
Sada pokojni "škaljarac" iz Herceg Novog, Goran Vlaović - Goro tokom 2020. godine sa osobom čiji identitet još nije utvrđen, formirao je kriminalnu organizaciju koja je prošvecovala oko dve tone kokaina. Ekipi je pripadao i Radomir Boban Baćović, a sada je crnogorsko Specijalno državno tužilaštvo formiralo slučaj i sprovodi se kriminalistička istraga.
Ruski predsednik Vladimir Putin sastao se danas u Pekingu i sa kineskim inženjerom Peng Pajom, koga je upoznao prilikom svoje prve zvanične zvanične posete Kini 2000. godine, kada je Peng još bio dete, i od njega je na poklon, kao uspomenu, dobio na poklon porcelanski servis.
Kriza na Bliskom istoku i rat u Ukrajini mogli bi da budu među temama razgovora novog mađarskog premijera Petera Mađara sa poljskim vrhom u Varšavi, gde je doputovao u prvu zvaničnu posetu inostranstvu od preuzimanja dužnosti.
Najbrži način da Rusija pokuša da završi rat u Ukrajini nije slanje novih velikih snaga na front, već mnogo šira upotreba vazdušnih i raketnih udara, ocenio je bivši analitičar CIA za Rusiju Džordž Bib.
Iran je počeo ubrzano da raščišćava ulaze u svoje podzemne raketne baze, uključujući veliki kompleks Abjek u provinciji Kazvin, što pokazuje da Teheran pokušava da obnovi kapacitete za nastavak rata sa američkom koalicijom i Izraelom.
Dragomir Bojanić Gidra nosio je duboku tugu koju je malo ko mogao da nasluti. Smrt majke i streljanje oca, srpskog oficira, kada je imao samo devet godina, primorali su ga za život zarađuje u fabrici.
Venera, planeta koja simbolizuje ljubav i način na koji volimo, ušla je u Raka, gde će biti do 13. juna. Venera u Raku donosi lep period za ljubav za Rakove, Ribe i Škorpije.
U javnost su isplivali detalji dopisivanja između učesnice "Elite" Sofije Janićijević i Daneta Angelovskog, a sada je ona od njega tražila novčanu pomoć za svoju majku Brankicu.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar