DECO, ŠTA JE VAMA!? SVE VIŠE STUDENATA POTEŽE ZA OVIM LEKOVIMA, A RAZLOG... Nekad se zbog cuge dizala uzbuna, SADA SMO U EVROPSKOM VRHU ZBOG NOVE NAVIKE

Shuterstock/Zastirnik potrosaca

17:09 Društvo 0

Informer/Politika | 30. 11. 2022.

DECO, ŠTA JE VAMA!? SVE VIŠE STUDENATA "POTEŽE" ZA OVIM LEKOVIMA, A RAZLOG... Nekad se zbog "cuge" dizala uzbuna, SADA SMO U EVROPSKOM VRHU ZBOG NOVE NAVIKE

Istraživanja pokazuju i da starije žene prednjače u korišćenju anksiolitika zbog povećanog traumatizma, povreda i preloma

Srbija se nalazi u evropskom vrhu po potrošnji anksiolitika, a pandemija virusa korona dovela je do dodatnog povećanja upotrebe lekova za smirenje. Istraživanje profesora dr Janka Samardžića, specijaliste kliničke farmakologije i supspecijaliste za bolesti zavisnosti na Medicinskom fakultetu u Beogradu, pokazuje da je potrošnja pojedinih lekova za smirenje porasla čak za četvrtinu u odnosu na 2019. godinu, dok je potrošnja antidepresiva povećana do deset odsto.

U razgovoru dr Samardžić ističe da, zajedno sa svojim timom, već desetak godina sprovodi monitoring upotrebe psihijatrijskih lekova u Srbiji, sa fokusom na anksiolitike i antidepresive.

Rezultati tog monitoringa govore da naša zemlja, kao i druge države u okruženju, ima jednu specifičnu situaciju – vrlo veliku potrošnju anksiolitika (benzodiazepina) i još uvek relativno nisku potrošnju antidepresiva, pre svega onih iz grupe serotoninskih antidepresiva. To govore i rezultati njihove poslednje analize, koji svedoče da je pandemija kovida 19 dovela do dodatnog povećanja primene anksiolitika, dok je potrošnja antidepresiva blago povećana.

Analiza objavljena u magazinu „Lanset” prošle godine, koja se bavila upotrebom psihotropnih lekova u 65 zemalja sveta, navodi da se Srbija (uz Hrvatsku) nalazi u svetskom vrhu po upotrebi benzodiazepina. Autori one analize konstatuju da, iako se socioekonomska nestabilnost obično uzima kao objašnjenje velike upotrebe benzodiazepina na Balkanu, politička i ekonomska previranja ne mogu biti jedino objašnjenje, posebno ako se pogledaju države poput Jordana i Egipta, koje nemaju raširenu upotrebu ovih lekova, iako su veoma političke nestabilne.

Na pitanje kako tumači činjenicu da se Srbija nalazi u vrhu svetske liste po upotrebi lekova za smirenje, dr Samardžić kaže da se prilikom analize ovih rezultata, mora uzeti u obzir više faktora.

– Socioekonomski parametri utiču na mentalno zdravlje i primenu anksiolitika, međutim, propisivačka praksa od strane lekara i nedovoljna kontrola prilikom izdavanja lekova od strane farmaceuta takođe ima uticaja. Konačno, mislim da se kod nas previše olako propisuju i koriste lekovi za smirenje, dok se antidepresivi teže prihvataju od strane pacijenata, zbog stigmatizacije, iako su upravo antidepresivi lekovi izbora u dugoročnoj terapiji anksioznog poremećaja – objašnjava doktor.

Da li lekove za smirenje više koriste žene ili muškarci, mlađi ili stariji?

– Sva relevantna istraživanja, uključujući i naše, ukazuju na povećanu primenu ovih lekova kod osoba ženskog pola – čak dvostruko veći broj žena koristi lekove za smirenje u odnosu na muškarce. Takođe, anksiolitici se češće koriste u starijoj životnoj dobi, iako se ne preporučuju kod starijih pacijenata zbog povećanog traumatizma, povreda i preloma. Naime, glavna neželjena dejstva anksiolitika su preterana sedacija, konfuznost, oslabljena koordinacija i razvoj zavisnosti i tolerancije već nakon nekoliko nedelja primene. S druge strane, antidepresivi takođe imaju svoje neželjene efekte, ali prilično manji rizik od stvaranja zavisnosti i mogu se koristiti u dužem vremenskom periodu, naravno pod kontrolom lekara. Poslednjih godina, povećava se broj mladih osoba koje uzimaju lekove za smirenje – čak 15 odsto studenata u našem istraživanju koristi anksiolitike, što je svakako zabrinjavajući podatak – primećuje dr Samardžić.

Shutterstock

Ako se ima na umu da se svi psihijatrijski lekovi dobijaju na recept, čime se tumači ovako visoka upotreba psihoaktivnih lekova?

– Tačno je da se ovi lekovi izdaju na recept, ali imamo problem propisivačke prakse kod lekara, nekad i pod pritiskom pacijenata. Zbog toga smo nedavno publikovali priručnik za odgovornu primenu anksiolitika u zaštiti mentalnog zdravlja, koji je namenjen svim lekarima i verujem da ćemo rezultate njegove primene imati u narednom periodu. S druge strane, svesni smo problema izdavanja ovih lekova u apotekama bez lekarskog recepta i zato nam je potrebna mnogo stroža kontrola – kaže dr Samardžić.

Na pitanje šta govori uporedna evropska analiza Srbije i ostalih zemalja kada je u pitanju upotreba anksiolitika i antidepresiva dodaje da Srbija ima okvirno dva i po puta veću potrošnju anksiolitika u odnosu na zemlje Evropske unije, dok je potrošnja antidepresiva dvostruko manja...

– Kao što sam napomenuo, slične analize se mogu videti i u zemljama regiona. Rezultati potrošnje ovih lekova indirektno ukazuju na stanje mentalnog zdravlja nacije. Zbog toga, mislim da je potrebno da se svi u narednom periodu više fokusiramo na mentalnu higijenu, jer je ona bila posebno zapostavljena tokom pandemije. Lekove treba uzimati kritički i odgovorno, isključivo pod kontrolom lekara, i nikad ne zaboraviti da svaki lek ima svoje željene i neželjene efekte – zaključuje dr Janko Samardžić.

Bonus video:


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.