Kuća romske kulture otkriva mnoge tajne! Porodica Hasković sačuvala je na stotine eksponata svojih predaka! (VIDEO)

Kuća romske kulture unikatna je po mnogo čemu. Objekat se nalzi u centru Beograda i predstavlja redak muzejski koncept kakav nema većina evropskih i svetskih zemalja. Ova kuća prezentuje artefakte, istoriju, kulturu i sve ono što čini život Roma, pri čemu se svakodnevno nadograđuje i ažurira.

Redovna postavka sadrži knjige, slike, fotografije, odeću i mnogo drugih materijalnih i nematerijalnih nacionalnih simbola koji predstavljaju život Roma. Razgovraramo sa direktorkom Marijom Lezović u želji da saznamo sve specifičnosti ove kuće.

-Odlučili smo da napravimo jednu kuću romske kulture gde ćemo širiti našu kulturu i jezik. Ljudi trba da znaju da mi nismo samo muzičari, već smo i slikari i pisci i lekari i sve ostalo- rekla je direktorka muzeja.

Foto: Informer

Društvo

Oni pomažu najtalentovanijim pojedincima da izgrade karijere!

Nakon završenih osnovnih studija sociologije, Nenad Vladisavljev odlučio je da se posveti radu sa mladim Romima i motiviše ih da i sami započnu studiranje.

16.08.2023

16:00

Društvo

Kada bi ovi ljudi samo jedan dan prestali da rade, svi bismo se gušili u smeću!

U osnovnoj komunalnoj delatnosti, na poslovima održavanja higijene grada Beograda, zaposleno je oko 80 odsto pripadnika romske nacionalnosti.

09.08.2023

16:00

Eksponata ima na stotine. Mnogobrojni ćupovi, vaze, tanjiri, različite korpe i muzički instrumenti mogu se videti u ovom objektu. Ono što nam je najviše privuklo pažnju jesu dve lutke u prirodnoj veličini postavljene u centar prostora.

-Ova lutka obučena je u romsku rumunsku narodnu nošnju. Ona je ručno rađena. Sastoji se od dva dela, a više od dvadeset metara materijala utrošeno je za njeno šivenje. Suknja ima duboke džepove. Kada su žene išle na pijacu i prenosile nešto iz sela u selo, onda su koristile te velike džepove. Preko se nalazi kecelja koja je takođe deo suknje. Naše žene obožavale su velike lančiće i velike minđuše kako bi bile primećene. Koliko god se u poslednje vreme sve modernizuje, ponovo je omiljena ta crvena boja, da na prvi pogled budemo primećene- rekla je Marija. 

Foto: Informer

Slikarstvo ima veliki udeo u romskoj umetnosti. Romi najviše vole da slikaju prirodu jer ona predstavlja simbol slobode.

Foto: Informer

-Jedna moja tetka bila je poznata slikarka. Ovde imamo dva ili tri ćupa koja su jako stara. Tetka je to nasledila od svoje bake, a ona ko zna od koga pre toga. Da ne bi izgledale tako staro, ona je oslikala kompletan ćup- ispričala je Marija Lezović.

Osim različitih oblika umetnosti, u Kući romske kulture predstavljena je tipična romska kuća iz starih vremena. Cilj je bio da se prikaže kako su Romi živeli nekada i kako je izgledala njihova svakodnevnica pre više stotina godina.

-U jednom ćošku prikazana je svadba. Želeli smo da pokažemo kako izgleda proslava jedne romske svečanosti. U drugom delu su zanatlije. Tu se može videti čime su se bavili muškarci. U sredini smo pokušali da prikažemo centralnu sobu u kojoj se svi okupljaju. Tu je uvek sve čisto i lepo. Kada muškarci dođu s posla, tu se ruča i vode se razne priče- navela je naša sagovornica.

Foto: Informer

Većina eksponata koji se ovde mogu videti pripadaju porodici Lezović. Godinama prikupljani, čuvani u podrumima i tavanima mnogih kuća, konačno su skupljeni na jedno mesto i predstavljeni svima koji žele da se upoznaju sa kulturom Roma. 

-Suprug i ja smo iz mešovitog braka. On je mnogo stvari nasledio od svoje porodice, a ja od svoje. Oni su pravoslavci, mi smo muslimani, tako da su ovde uglavnom naše lične stvari. Njih je toliko mnogo, da planiramo čitavu postavku da menjamo na svakih mesec dana. Planiramo da napravimo pesničke večeri ili povremena okupljanja slikara- ispričala je Marija.

Foto: Informer

Marija poseduje ogromnu biblioteku knjiga, enciklopedija, rečnika i bukvara na romskom jeziku. Smatrajući da romska kultura zaslužuje da se širi i da bude vidljiva, ona je odlučila da svoje knjige podeli sa svima koji žele da se upoznaju sa romskim jezikom i nauče nešto o istoriji i tradiciji njenog naroda.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.