Ova bolest u Srbiji poprimila je oblik epidemije! Ovo su simptomi

Prema proceni Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“, u našoj zemlji više od 700.000 ljudi boluje od dijabetesa, što je oko 12 odsto populacije odraslog stanovništva. Šećerna bolest poprima oblike epidemije kao najbrojnija nezarazna bolest, a u zdravstvenom kalendaru Svetske zdravstvene organizacije 14. novembar je Svetski dan posvećen borbi protiv dijabetesa.

Do pre deset godina, kako zapaža dr Katarina Odanović, subspecijalista endokrinologije i šef Odseka endokrinologije Zdravstvenog centra u Valjevu, od deset pregledanih pacijenata u ambulantama, čak devet njih bolovao je od dijabetesa, a jedan pacijent je imao neki drugi endokrinološki poremećaj.

Taj broj je sada manji ali, na žalost, ne kao posledica boljeg zdravstvenog stanja nacije, nego zbog drugačijeg načina zakazivanja pregleda.

- Ono što nam sada predstavlja problem od kada je uveden IZIS sistem jeste da se stiče utisak da dijabetičari teže dolaze na pregled kod endokrinologa, pa nam sada statistički gledano od deset pregledanih pacijenata, njih pet su dijabetičari, a ostalih pet imaju neki drugi endokrini poremećaj, uglavnom poremećaj funkcije štitaste žlezde. Apelujem na izabrane lekare da prioritete u zakazivanju daju upravo ovim loše regulisanim pacijentima koji boluju od dijabetesa, znajući koliko komorbiditeta sa sobom dijabetes donosi – kaže dr Katarina Odanović, a prenosi Blic.

Praktično, kako ukazuje, osim rasta broja novootkrivenih dijabetičara, sve češći pacijenti u endokrinološkim ambulantama su oni sa visokim prosečnim nivoom šećera.

Odbijaju da idu u bolnicu i koriste insulinsku terapiju

- Period od tri godine, zbog epidemije kovida, koji je uzrokovao nedolaske na redovne endokrinološke kontrole, doveo je i do toga da oni pacijenti koji su pre pandemije bili dobro regulisani, sada postaju loše regulisani. Ono što se takođe može smatrati paradoksalnim jeste činjenica da postoji ogromna navala na ambulante, ali da odeljenski kapaciteti nisu popunjeni jer pacijenti sve više odbijaju hospitalizacije i čini mi se, na žalost, u poslednje vreme veliki je procenat onih koji odbijaju i uvođenje insulinske terapije – naglašava ona.

Dve stvari ključne

Dr Odanović ističe da se pacijentima mora pomoći pravilno shvate neophodnost uvođenja insulinske terapije u lečenje, kao i izmene stila života, pre svega navika u ishrani.

- Mi i dalje u 21. veku imamo prisutnu barijeru, kako od strane izabranih lekara da šalju pacijente za insulinsku terapiju, tako i od samih pacijenata. Teško je naći ispravan odgovor za to. Potrebno je imati više vremena da se odvoji po jednom pacijentu, kako bi lekar objasnio zašto je u tom trenutku uvođenje insulinske terapije važno kao najbolji terapijski izbor. Ja svakom mom pacijentu kažem da je hiperglikemija daleko opasnija od hipoglikemijske krize koja može da se desi. Nama je trenutno najznačajnije da taj korak u odbijanju insulinske terapije prevaziđemo – zaključuje dr Katarina Odanović.

Foto: Shutterstock

Simptomi dijabetesa

Simptomi dijabetesa su često suptilni, ponekad i neprimetni. Ako se ne leči, dijabetes može da ima ozbiljne posledice po zdravlje. Ukoliko se prepoznate u nekim od navedenih simptoma potrebno je da se obratite lekaru.

Preterana žeđ

Prvi simptomi šećerne bolesti su učestalo mokrenje i preterana želja za unosom bilo koje vrste tečnosti. Ovo se događa kao posledica viška šećera koji se nakuplja u krvi i ukoliko bubrezi ne mogu da apsorbuju glukozu dolazi do dehidracije i samim tim povećava se potreba za unosom tečnosti, što kasnije dovodi do čestog mokrenja.

Glad

Preterana potreba za hranom je još jedan od znakova dijabetesa, a uzrokovana je promenama nivoa šećera. Kada nivo šećera opada mi osećamo glad i potrebu za glukozom kao izvorom energije.

Umori i slabost

Osećaj iscrpljenosti je još jedan pokazatelj dijabetesa. Isto kao i kod preterane potrebe za hranom, dehidracija i nedostatak šećera u organizmu može da dovede do manjka energije usled čega ćete osećati konstantni premor i lako zamaranje.

Gubitak težine

Nagle oscilacije u težini takođe spadaju pod moguće znakove i simptome dijabetesa. Kada gubite šećer kroz često mokrenje, možete da izgubite i kalorije.

Zamagljen vid

Simptomi ponekad mogu da uključuju i ​​probleme s vidom. Visok nivo šećera u krvi povlači tečnost iz tkiva, uključujući i oči. Ukoliko se ne leči, dijabetes može izazvati trajno oštećenje vida.

Česte infekcije

Infekcije su češće ukoliko imate dijabetes. Kod žena najčešće su vaginalne infekcije.

Trnci u rukama i nogama

Višak šećera u krvi može dovesti do oštećenja živaca. Ukoliko osećate trnce i gubitak osećaja u rukama i nogama, kao i bolno pečenje u rukama, nogama i stopalima vreme je da se javite lekaru jer postoji bojazan da je u pitanju dijabetes.

Osetljivi desni

Dijabetes može da oslabi sposobnost za borbu protiv bakterija čime je povećavan rizik od infekcije desni. Može doći do upale desni praćeno i gnojem, naročito ako imate infekcije desni pre nego što se dijabetes razvije.

Problemi sa kožom

Svrab, suva koža ili slaba cirkulacija, kao i mnogi drugi problemi, mogu biti znak dijabetesa. Tamnija koža na području vrata ili pazuha može biti znak otpornosti tela na insulin i visok nivo šećera u krvi.

Ako primetite neke od navedenih simptoma dijabetesa, obratite se svom lekaru. Ranim otkivanjem dijabetesa moguće da se oboljenje drži pod kontrolom uz zdrav i aktivan život.

Foto: Shutterstock

 

Važne navike koje smanjuju rizik od dijabetesa

Inače, kao i obično, Institut „Batut“ je objavio spisak saveta, odnosno, zdravih životnih navika kojima se smanjuje rizik od oboljevanja od dijabetesa.

Redovna fizička aktivnost

Važna je za održavanje optimalne telesne težine, povećava osetljivost na insulin, doprinosi regulisanju krvnog pritiska, poboljšava fizički izgled i psihičko blagostanje.

Pravilna ishrana

Podrazumeva izbor zdravih namirnica, adekvatnu količinu hrane, odgovarajući broj i uvremenjenost obroka. Nedovoljan unos voća i povrća, visok unos energetski bogate hrane, česti obroci „van kuće“, visok unos zaslađenih napitaka i velike porcije pogoduju razvoju gojaznosti i dijabetesa.

Izbegavanje duvanskog dima

Dokazano je da je pušenje nezavisan faktor rizika za dijabetes, a kod obolelih povećava rizik od komplikacija dijabetesa - bolesti srca, moždanog udara i problema sa cirkulacijom.

Zdravo spavanje

Istraživanja pokazuju da hronični nedostatak sna ili spavanje lošeg kvaliteta povećava rizik od različitih hroničnih bolesti kao što su dijabetes, gojaznost, visok krvni pritisak i kardiovaskularne bolesti.