Volite slatkiše, ali ovo SIGURNO niste znali: Svaka sedma osoba ZAVISNA o ultra-prerađenoj hrani, odvikavanje teško kao ostavljanje cigareta!

Keks, sladoled i gazirana pića mogu izazvati jednaku zavisnost kao i alkohol i cigarete, pokazalo je nedavno istraživanje. Šta oni rade našem telu – i kako možemo da se oslobodimo tih navika?

Kad god otvorimo kesicu čipsa, nikada ne planiramo da pojedemo sve odjednom. Ponekad uspešno stanemo na pola, a ostatak ostavimo po strani. Ali konstantno nam je otvorena kesica na umu, zar ne? Sve dok nas ta misao ne nadjača, pa pojedemo i drugu polovinu koju smo ‘ostavili za kasnije’. Iako je to čin zadovoljstva, nakon toga često osećamo grižu savesti i obećavamo sebi da to idući put nećemo ponoviti. Ipak ne bude baš tako.

Čips ne mora biti guilty pleasure za vas, to može biti čokolada ili gazirano piće. Ultra-obrađena hrana, za koju znamo da je štetna po zdravlje, napravljena je da bude vrlo ukusna i da se unosi u velikim količinama ili često.  Analiza 281 studije u 36 zemalja naučnika iz SAD-a, Španije i Brazila, objavljena u BMJ, pokazala je da 14% odraslih razvilo zavisnost o ultra-prerađenoj hrani. 

U vremenu u kome živimo, ljudi su sve više svesni štetnosti po zdravlje koje imaju njihovi mali momenti užitka. S tim u vezi, u stalnoj smo potrazi za smanjenjem štete po naše zdravlje, bilo da je reč o potrebama kao što je ishrana ili o navikama kao što je pušenje. 

Tako su umesto belog brašna, koje je često uzrok viška kilograma i niske nutritivne vrednosti, ljudi počeli da traže zamenu. 

Šećer često biva povezan sa zdravstvenim komplikacijama poput dijabetesa. Nakon adekvatnog informisanja, ljudi se često opredeljuju za alternativnu zamenu sa niskim glikemijskim indeksom i kalorijskim vrednostima. To ih čini idealnim za one koje uživaju u šećeru, ali im je jednako važno zdravlje. 

Pušači takođe imaju opciju za velike promene. Uvek je najbolja odluka za svakog pušača da prestane da puši odmah i zauvek se reši duvanskog dima. Sa oko 100 štetnih ili potencijalno štetnih materija po ljudsko zdravlje koje sadrži, duvanski dim je dokazano najveći uzročnik bolesti povezanih sa pušenjem. Za sve odrasle pušače koji nisu spremni da se u potpunosti odreknu duvana i nikotina, dostupan je niz manje štetnih bezdimnih alternativa, uključujući uređaje koji zagrevaju duvan i na taj način eliminišu stvaranje duvanskog dima. Osim što emituju značajno manje štetnih materija u odnosu na duvanski dim, što ih čini manje štetnom opcijom u odnosu na cigarete, zbog odsustva sagorevanja njihovim korišćenjem oslobađamo se i pasivnog pušenja.

Koncept smanjenja štetnosti kao stručni naziv izreke "Bolje sprečiti nego lečiti" – koncept koji postaje sve popularniji u poslednje vreme i za čiju se primenu u borbi sa rizičnim navikama brojni eksperti sve glasnije zalažu. Podrazumeva zamenu loših navika manje štetnim, tamo gde njihovo potpuno ukidanje nije realno i održivo.

Vaš izbor može biti smanjenje štete i unapređenje kvaliteta života, bez nužnih odricanja od stvari i zalogaja u kojima uživate - a to je moguće uz adekvatno informisanje i svest o potrebi i mogućnostima za smanjenje štete.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.