Večito smo gladni: Trećina građana Srbije drži dijetu

U poslednjih šest meseci na dijeti je bila skoro trećina anketiranih građana Srbije, pokazuje istraživanje nacionalne kampanje „Teži ravnoteži“, koju je pokrenula Privredna komora Srbije.

Opšti podaci do kojih je došlo istraživanje nacionalne kampanje „Teži ravnoteži“ kaže da u Srbiji 68 odsto građana umereno vodi računa o ishrani, 17 veoma vodi računa, a 15 odsto uopšte ne vodi računa.

Gošća RTS-a, dijetolog dr Veroslava Stanković, ističe da rezultati istraživanja ne odražavaju ono sa čime se susreće u praksi.

- Kada bi 68 odsto stanovništva vodilo računa ne bismo imali gojazne osobe, a gojaznost u Srbiji ima skoro oblik epidemije. Ne samo kod odraslih nego i kod dece. Tako da tih 68 posto smo dobili, možda zato pošto je anketa rađena tokom letnjeg perioda kada većina strog vodi računa o ishrani - napominje dr Stanković i dodaje:

- Takođe, u tom periodu pijace su prepune svežeg voća i povrća pa je mnogo lakše voditi računa o ishrani, jer imamo dosta svežeg voća i povrća na pijacama, pa na taj način može i lakše da se vodi računa šta jedemo. Pošto dolazi hladno vreme i sezona slava, tek ćemo videti šta će se dešavati, dodaje gošća Jutarnjeg programa.

Trećina drži dijetu

Istraživanje je pokazalo da od hiljadu anketiranih građana, skoro trećina je u prethodnih šest meseci držala dijetu. Po podacima, najčešći režim ishrane bili su autofagija, vegetarijanska ishrana bez glutena i keto ishrana.

Foto: Shutterstock

 

Doktorka napominje da bi za svaki specifičan režim ishrane trebalo pre svega da se opredelimo na osnovu konsultacija sa dijetologom ili nutricionistom.

- Svaka od ovih načina ishrane može da pomogne, ali u pojedinim zdravstvenim stanjima. Najbolja je na primer vegetarijanska, odnosno lakto-vegetarijanska ishrana gde uključujemo i proteine, jaja i mleko i veću količinu ribe. Keto ishrana je veoma važna kod dece koje imaju epilepsiju jer je neophodna zbog delovanja lekova. U svim ostalim slučajima, keto ishrana je dosta opasna. Ljudi je primenjuju dosta dugo i mogu da opterete bubrege i srce i može doći do niza poremećaja - upozorava Stankovićeva.

Što se tiče autofagije koja je čini se u poslednje vreme najpopularnija, dijetološkinja napominje da nije tačno da u periodu dana predviđenom za ishranu ne važi pravilo da sve može da se jede.

Foto: Shuterstock

 

- Skoro sam pročitala reklamu osobe koja se apsolutno ne bavi medicinom i nije iz polja medicine, da za 28 dana autofagijom izgubi šest kilograma bez fizičke aktivnosti. To je apsolutno loše - naglašava doktorka i dodaje da je imala pacijenta koji je primenjivao režim autofagije po ovim preporukama i da mu je zbog smanjene aktivnosti mišića, prilikom jačeg fizičkog napora došlo do diskus hernije.

Uz pravilnu ishranu, mora da ide i fizička aktivnost, naglašava dijetološkinja. Ako se osoba tokom dijete ne bavi i fizičkom aktivnošću uz gubljenje telesne mase dolazi do gubitka i mišićne mase, što može dovesti do fizičkih povreda.

Neželjeni efekti dijete

Prvi, neželjeni efekat posle svih ovih dijeta jeste jo-jo efekat. Po prestanku dijete jako brzo se povrati prethodna telesna masa i to još viša nego pre dijete.

Kod keto-dijeta, ili hiperproteinskih dijeta, može doći i do oštećenja bubrega ili srčanog mišića zbog prevelikog opterećenja proteinima i masnoćom.

- Ono što moraju da znaju pacijenti, odnosno široke narodne mase, kad krenu da drže neku vrstu dijete, neka se obrate nutricionisti ili dijetologu - napominje dr Stanković.