Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su na današnji dan pre 25 godina. Za 78 dana poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi.
Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.
Klark je kasnije u knjizi "Moderno ratovanje" napisao - ne samo da je planiranje vazdušne operacije NATO-a protiv SRJ intenzivirano sredinom juna 1998. godine, već i da je završeno krajem avgusta te godine.
SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.
Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.
Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.
Foto: sites.google.com
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.
U noći 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta nakon ponoći, NATO je u napadu na zgradu RTS-a usmrtio 16 radnika. To je bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.
Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.
NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi" od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije - u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.
Foto: sites.google.com
Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.
Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili su pali na područje sela Kokoleč u 13.30.
Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.
Vlada Savezne Republike Jugoslavije proglasila je na današnji dan pre 25 godina stanje neposredne ratne opasnosti. Sećanje na Nato bombardovanje 1999. među sugrađanima na severu Kosova Metohije i dan-danas je gorko i bolno. Mnogi od njih do poslednjeg trenutka nisu verovali da će ih NATO alijansa 78 dugih i mučnih dana gađati projektilima, a snalazili su se, kažu, kako su znali.
SRBIJA se gnuša ideje o još jednom regionalnom ratu i za predsednika Aleksandra Vučića i Vladu Srbije je apsolutni prioritet da održe mir i stabilnost na Balkanu, istakao je ambasador Srbije u SAD Marko Đurić u pismu uredništvu "Volstrit džurnala".
Ekipa Informera posetila je Muzej pobede u Moskvi gde se obeleža godišnjica NATO bombardovanja Jugoslavije, 24. marta 1999.godine nešto pre 8 časova začule su se sirene, i krenuo je pravi pakao na Zemlji za naš narod.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju prioritetno je pomogla osmočlanoj porodici Zorana Stojanovića iz sela Bosce u Kosovskoj Kamenici da sanira štetu nastalu na porodičnoj kući usled požara koji je izbio pre dve večeri.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Vlada Savezne Republike Jugoslavije proglasila je na današnji dan pre 25 godina stanje neposredne ratne opasnosti. Sećanje na Nato bombardovanje 1999. među sugrađanima na severu Kosova Metohije i dan-danas je gorko i bolno. Mnogi od njih do poslednjeg trenutka nisu verovali da će ih NATO alijansa 78 dugih i mučnih dana gađati projektilima, a snalazili su se, kažu, kako su znali.
Opoziciono-blokaderski korisnik Iksa Vukša Dragović objavio je na toj društvenoj mreži "objedinjeni spisak" Nevladinih organizacija (NVO) i mnogih drugih blokaderskih grupacija i pojedinaca, kao i način njihovog finansiranja u Srbiji, a posebnu pažnju privukla je priča o Proglasu Dragana Bjelogrlića.
Ruski zagovornici najtvrđe linije traže od predsednika Rusije Vladimira Putina da odustane od diplomatije i drastično pojača rat protiv Ukrajine, piše Rojters, posle serije ukrajinskih napada dronovima na Moskvu, Sankt Peterburg i Krim, kao i smrtonosnih napada na putničke autobuse.
Srpska dijaspora iz Beča krenula put Beograda kako bi prisustvovala veličanstvenom skupu SNS-a pod nazivom "Srbija, moja porodica" i pružila podršku politici predsednika Aleksandra Vučića.
Pohvale koje je evropska komesarka za proširenje Marta Kos izrekla Srbiji zbog usvajanja pravosudnih zakona u parlamentu, naišle su na opšte neodobravanje tajkuna i jednog od lidera opozicije u pokušaju Dragana Đilasa.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće sutra prikazu novih i modernizovanih sredstava i sistema Vojske Srbije (VS) na vojnom aerodromu "Pukovnik-pilot Milenko Pavlović" u Batajnici
Vanja Vukša, mlade devojka koja je stigla u centar Beograda kako bi prisustovala velikom skupu ispred Skupštine Srbije, poslala je udarnu poruku mladima u Srbiji.
Nikola Parun, opozicioni analitičar, otvoreno je priznao da rejting predsednika Srbije Aleksandra Vučić i Srpske napredne stranke nije okrnjen uprkos pokušajima opozicije da Vučiću i naprednjacima uzmu deo biračkog tela.
Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv četvorice muškaraca zbog postojanja osnova sumnje da su 5. juna 2026. godine izvršenjem različitih krivičnih dela učestvovali u bacanju bombe na porodičnu kuću S.Č. na teritoriji opštine Novi Beograd.
Iznoseći svoju odbranu pred Višim tužilaštvom u Beogradu, Danka Vuković, supruga Saše Vukovića Bosketakoji se sumnjiči da je 12. maja u restoranu "27" na Senjaku ubio Nešovića, ispričala je da je izričito bila protiv druženja njenog muža sa Aleksandrom Nešovićem.
Specijalno policijsko odeljenje po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva Crne Gore izvršava hitne dokazne radnje lišenja slobode više osoba u Rožajama, što je treći talas hapšenja zbog šverca cigareta.
Sve više se priča o motivu likvidacije Darka Veskovića Prike, a prema nezvaničnim saznanjima, mogao bi biti povezan sa njegovim navodnim kontaktima sa istražnim organima i spremnošću da govori o pojedinim događajima iz kriminalnog miljea.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski zapleo se u sopstvenim pretnjama Belorusiji i njenom predsedniku Aleksandru Lukašenku, ocenio je kiparski novinar Aleks Hristoforu, tvrdeći da takva retorika ne pokazuje snagu Kijeva, već očaj.
Tanker koji je prolazio kroz strateški važan Ormuski moreuz pogođen je neidentifikovanom raketom, saopštila je u subotu Pomorska trgovinska služba Ujedinjenog Kraljevstva (UKMTO), a to je najnoviji bezbednosni incident na tom plovnom putu.
Trinaestogodišnja britanska turistkinja završila je krvava, sa sumnjom na slomljen nos, nakon brutalne tuče koja je izbila zbog ležaljke pored bazena u hotelu Santa Susana u Kataloniji, oko 65 kilometara od Barselone.
Penzionisani potpukovnik američke vojske Danijel Dejvis ocenio je da Volodimir Zelenski neće uspeti da obezbedi za Ukrajinu povoljne uslove mirovnog sporazuma sa Rusijom.
Slavni glumac i reditelj Radoš Bajić odlučio je da svoj godišnji odmor provede u Srbiji, tačnije u svom voljenom zavičaju, selu Medveđa kraj Trstenika.
Promene u učestalosti mokrenja kod pasa mogu ukazivati na probleme sa bubrezima, dijabetes ili bolesti mokraćnih puteva, zbog čega ih ne treba ignorisati.
Neverovatni podvizi kojima se pomeraju granice ljudske izdržljivosti ne prestaju da iznenađuju, a jedan Nemac sada je postavio rekord koji je mnoge ostavio bez reči.
Starinski kolač sa orasima, mekanom korom i laganim kremom od slatke pavlake godinama se priprema za slave i porodična okupljanja, a krasi ga jednostavna izrada i elegantan izgled.
Iako je Miloš Teodosić rođen u Valjevu, njegovu suprugu, od koje se razvodi, Jelisavetu Orašanin, Valjevci su retko kad mogli da vide u gradu, o čemu su sad i govorili.
Orkestar Perice Jaćimovića nastupio je na velikom narodnom veselju u Kraljevu, organizovanom povodom otvaranja auto-puta, a svečanosti je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.