Svako treće dete u Srbiji ima višak kilograma - Dečak pio sedam litara soka dnevno, roditelji podigli kredit da ga leče

Dečak iz Odžaka pio je sedam litara soka dnevno, zbog čega je morao da bude lečen zbog prekomerne težine u Specijalnoj bolnici "Čigota" na Zlatiboru, otkriva direktorka ove ustanove dr Snežana Lešović. Da je situacija sa viškom kilograma kod mališana zabrinjavajuća, ukazuju zvanični podaci "Batuta" da je svako treće dete u Srbiji gojazno, a svako peto ima prekomernu težinu.

Svetska zdravstvena organizacija je gojaznost definisala kao bolest, a jedan od glavnih uzroka naglog porasta gojaznih jesu nezdrave navike u ishrani.

Epidemija gojaznosti

Primarijus doktor Snežana Lešović, načelnik Centra za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata Specijalne bolnice "Čigota" na Zlatiboru, istakla je da nju i njene kolege posebno brine unos slatkih napitaka kod dece nakon što su se susreli sa slučajem dečaka koji je dnevno pio sedam litara soka.

- Reč je o previše kaloričnoj ishrani, preskakanju obroka, nekontrolisanom unosu grickalica i slatkiša između planiranih obroka. Posebno nas brine unos slatkih napitaka. Imali smo jednog dečaka iz Odžaka koji je pio sedam litara slatkog soka dnevno i možete misliti kako je bilo njegovo zdravstveno stanje posle takve ishrane. Roditelji su podigli kredit i tri meseca je lečen kod nas u Centru. Mogu slobodno da kažem da je on spasen pošto nije dobio dijabetes - kaže Lešovićeva i napominje da je gojaznost bolest i da imamo epidemiju gojaznosti.

- Svako peto dete ima prekomernu težinu, a svako treće je gojazno. Smatra se da će za veoma kratko vreme broj gojazne dece na našim prostorima preći brojku od 215.000 i sve to zbog lošeg životnog stila i navika.

Foto: Shutterstock

Sklonost malignitetima

Da je došlo do porasta broja gojazne dece saglasan je i pedijatar Saša Milićević, koji kaže da je najbolji pokazatelj toga rezultat sistematskih pregleda kojima se beleži sve veći broj mališana koji boluju od dijabetesa i imaju deformitete kičme i stopala.

- Gojaznost je bolest, ali ako kažete roditelju da njegovo dete boluje od prekomerne težine, oni to ne shvataju ozbiljno bez obzira na to što ih upozoravamo da su gojazna deca sklonija malignim oboljenjima, hroničnim bolestima kao što su dijabetes i astma i češće im se javljaju deformiteti tela. Takođe, zbog unosa prevelike količine masne i nezdrave hrane dolazi do opterećenja pankreasa i jetre, što dalje vodi u nastanak insulinske rezistencije. Gojazna deca imaju i psihičke probleme, jer ih zadirkuju vršnjaci, što je jako traumatično - ističe Milićević i dodaje da su podjednako skloni gojenju i dečaci i devojčice.

Foto: Tanja Andric

Prema njegovim rečima, gojaznost može biti izazvana naslednim faktorima, ali najčešće uzrok leži u lošim životnim navikama, prekomernom unosu nezdrave hrane i manjku fizičke aktivnosti.

- Ako postoji genetska predispozicija za gojaznost, odnosno ako su roditelj deteta takođe gojazni, opet se postavlja pitanje kakve su navike roditelja, kakav primer daju i kakve obroke spremaju svojoj deci. Sve manje roditelja sprema zdrave, kuvane obroke, daju deci brzu hranu i gazirana pića. Da ne pričam o tome da deca dolaze po opravdanja kako bi bila pošteđena fizičkog u školi, što je u direktnoj vezi sa porastom gojaznosti jer se ne bave fizičkom aktivnošću - kaže Milićević.

Podizanje svesti o štetnoj hrani

Strukovni dijetetičar nutricionista Julijana Grujičić kaže da oseća ogromnu odgovornost i kao stručnjak i kao roditelj i da treba raditi na podizanju svesti o štetnosti fast-fud hrane, sokova, gaziranih pića i industrijskih slatkiša u ishrani dece.

- Poslednju deceniju svedoci smo ogromnog porasta broja prekomerno uhranjene I gojazne dece u svetu, a nažalost I kod nas. U mojhu ordinaciju na 5 odraslih osoba, dođe jedno dete na pregled I po plan ishrane za redukciju težine. Razlozi su mnogobrojni, a po meni primarni problem nalazi se u samoj poordici, koja je zbog trke sa vremenom i za novcem izgubila ritual porodičnih obroka kod kuće - kaže nitricionista Grujičić

 Doručak kao najvažniji obrok se uglavnom preskače u kućnim uslovima, jer je lakše dati par stotina dinara da dete nešto kupi na velikom odmoru u školi za svoj prvi obrok, što je već 3-4h nakon njegovog buđenja, a metabolički je već spremno da u to vreme ima već drugi obrok.

- Ovde dolazimo do drugog problema, a to je ponuda hrane koja je njima dostupna za taj novac. Nekada to budu pekarski proizvodi, nekada pica, a neretko I konditorski proizvodi u vidu slatkih i slanih grickalica, koje često prati konzumacija sokova i gaziranih napitaka. Kada je izbror hrane već ovakav, možemo ih definisati kao kalorijkse bombe, ali nažalost po nutritivnom sastavu vrlo siromašne hranljim materijama , proteinima- koji predstavlaju glavni gradivni element organizma u razvoju, ali siromašne i mineralima i vitaminima, a obiluju prostim šećerima i mastima - ističe ona.

Foto: Julijana Grujičić

Sramota ih da nose obrok od kuće

Iz ove neravnoteže hranljivih materija posledično dolazi veći procenat masnih ćelija u organizmu i neminovno postepeno povećanje broja kilograma.

- Mit "Sramota je poneti obrok od kuće" itekako je prisutan već od 3. I 4. razreda osnovne škole, gde smatram da je neophodno svaki roditelj svojim primerom pokaže da i sam nosi hranu na posao, ali i edukacija đaka od strane prosvetnih radnika i podizanje svesti o posledicama brze i industrijske hrane po njihovo zdravlje. Ja često u radu sa decom napravim porđenje, da će im se drugari smejati i zbog užine koju ponesu i zbog viška kilograma koji imaju, a da je za njihovo dobro bolje da biraju zdravu užinu, svoje zdravlje i svoj lepši i zdraviji izgled - priča nutricionista.

Zbog prečestog konzumiranja industrijske i brze hrane vremenom menjaju se i čula ukusa školaraca, pa onda izbegavaju kuvane obroke kod kuće, pa se njihova ishrana u popodnevnim časovima ponovo svodi na naručivanje hrane u vidu burgera, pljeskavica, palačinki…

- Jako malo konzumiraju povrće, kako termički obrađeno kroz variva i čorbe, tako i sirovo u vidu salata. Posle industrijskih slatkiša, voće im nije dovoljno slatko, pa i njega nerado jedu.
I nije naravno lako navike promeniti preko noći, ali postepeno svaki roditelj treba da preuzme brigu o ovom itekako važnom segmentu. Jer svako bucakasto dete danas, kroz par godina možete razviti hipertenziju, dislipidemije, insulinsku rezistencju, dijabetetes, poremećaj u radu štitaste žlezde - napominje Grujičić.