Zašto su Srbi jedini pravoslavci koji slave slavu? Sveštenik otkriva značaj ovog jedinstvenog običaja

Srpski narod vekovima neguje duboko ukorenjenu tradiciju proslavljanja krsne slave, običaja koji je postao simbol vernosti i duhovnosti, a istovremeno svetionik hrišćanske porodične svetkovine. U svetu gde se mnoge kulture i religije menjaju i prilagođavaju vremenu, Srbi ostaju jedinstveni po ovom običaju koji je neraskidivo vezan za identitet i postojanje svakog doma.

Krsna slava nije samo porodična svetkovina, već i molitveni čin u kojem se prepoznaje veza između generacija, kao i neraskidiva nit između ovozemaljske i nebeske trpeze. Ovaj jedinstveni obred osvetljava put ka razumevanju ne samo prošlosti, već i sadašnjosti, jer u njemu Srbi čuvaju svoju veru i identitet.

 

Otac Aleksandar Jovanović, osvrćući se na značaj krsne slave, ističe ključnu ulogu Svetog Save u njenom oblikovanju:

- Sveti Sava je svest o svetogorskoj trpezi doneo u srpski dom. Lomljenjem slavskog kolača, obred koji sad imamo potiče iz 19. veka, ali svakako se hleb lomio i prolivao vinom i u vreme Svetog Save. To je najstariji apostolski običaj koji je očuvan na svetogorskoj trpezi i koji predstavlja nastavak liturgije kroz trpezu. Sveti Sava je to doneo u srpski dom sa vrlo izričitom i jasnom suštinskom porukom. Zašto je to uradio? Zbog toga da bi liturgizovao domaćinstva i srpski dom - rekao je otac Aleksandar.

Foto: Shutterstock

Kroz ovaj apostolski običaj, slava nije samo porodično okupljanje, već produžetak svetinje, deo liturgijskog čina koji se prenosi sa oca na sina, iz generacije u generaciju. Sveti Sava je time usadio u srpski narod duboku veru i spoznaju da je porodica, kroz obeležavanje krsne slave, uvek okupljena oko Hristovog prisustva. Lomljenje slavskog kolača, koji neki neosnovano doživljavaju kao paganski običaj, zapravo je hrišćanski čin iz najstarijih apostolskih vremena, kroz koji porodica deli blagodati i ljubav Hristovu.

- Prema slavskom kolaču neki imaju averziju jer ga smatraju paganskim običajem. Međutim, ne znaju da je to najstariji hrišćanski običaj apostola, pre nastanka same liturgije, kroz koji se pokazuje svešteno prisustvo Hristovo na trpezi, gde Gospod obeduje sa nama našu hranu ovoga sveta, onako kako ćemo mi obedovati hranu ljubavi, hraneći se sa Njim na trpezi Svete Trojice u blagodati liturgijsko - ističe otac Aleksandar, dodajući da ovaj običaj nije samo svetkovina, već čin koji domaćinstvo povezuje sa nebeskom trpezom, gde se duhovna hrana ljubavi prima u zajednici sa Gospodom.

Foto: Shutterstock

Slava je postala više od tradicije. Ona je, kako kaže otac Aleksandar, „predivno tkanje“ koje je Sveti Sava utemeljio i koje je „otkupilo srpsku dušu od svih mogućih propasti.“ Tokom burnih istorijskih događaja, mnogi Srbi su se, uprkos progonima i opasnostima, odricali mnogo čega, ali su uvek, makar i u tajnosti, slavili svog svetitelja, poštujući slavu zbog ljubavi prema svojim precima. Slava je postala temelj porodične i duhovne povezanosti, čuvajući srpski narod od zaborava, kao nit koja ne prestaje da spaja generacije.

- Mnogo je Srba koji će, u svim okolnostima, ako treba i u tajnosti, poštovati svog svetitelja, ako ništa drugo, zbog ljubavi prema svom dedi, prema svom ocu. A Sveti Sava je naš prvi deda. Prvi poglavar naše Crkve. Mi sveštenici tako od milošte zovemo naše duhovne vođe – deda. Dakle, naš prvi deda ili protodeda jeste Sveti Sava, koji je usadio u naš narod nešto apostolsko, ranohrišćansko, što je srpski dom učinilo najbližim oltaru na dan slave - kaže sveštenik Aleksandar Jovanović.

Foto: Shutterstock

U suštini, krsna slava je srce srpskog doma – svetkovina vere, ljubavi i zajedništva koja nadilazi vreme i istorijske izazove. Ona nas uči da, i kada se sve menja, ostajemo verni onome što nas čini onim što jesmo – Hristu, veri, porodici i precima. To je ona nevidljiva nit koja spaja srpski narod, čineći ga posebnim u pravoslavnom svetu, gde slava postaje više od običaja – ona postaje život.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.