RATNI IZVEŠTAČ BBC MARTIN BEL OTKRIO KAKO JE POČEO RAT U JUGOSLAVIJI: London je 1991. pristao na nasilno odvajanje Hrvatske i to ZBOG OVOGA!

Britanski novinar i ratni izveštač BBC iz bivše Jugoslavije Martin Bel opisao je ulogu njegove zemlje u raspadu bivše Jugoslavije, navodeći da je London zarad trgovinskih povlastica pristao, na insistiranje Nemačke, da se prizna nasilna secesija Hrvatske.

Jedan od najiskusnijih ratnih izveštača na svetu i dobar poznavalac prilika na Balkanu o tome je, između ostalog, pisao u svojoj knjizi „Rat i smrt vesti“. Bel je 32 godine radio za „BBC“ i izveštavao iz 11 ratova, među kojima su oni u bivšoj Jugoslaviji, Vijetnamu, Bliskom istoku, Alžiru, Rodeziji, Salvadoru, Nikaragvi i Iraku. Prenosimo odlomke iz njegove knjige „Rat i smrt vesti“ o tome kako je Velika Britanija priznala secesiju Hrvatske:

– Lord Karington je bio predsednik Haške konferencije zadužen da pronađe mirovna rešenja pošto se Jugoslavija raspadala. Nevolje mu je zadavala kampanja Nemačke u korist Hrvatske. Drugog decembra 1991. godine, on je napisao evropskim ministrima spoljnih poslova: „Rano priznanje Hrvatske bi nesumnjivo značilo slom konferencije. Postoji realna opasnost, a moguće i verovatnoća da bi i Bosna i Hercegovina takođe zatražila nezavisnost i priznanje što bi bilo potpuno neprihvatljivo za Srbe u toj republici… To čak može biti varnica koja će zapaliti Bosnu i Hercegovinu“. Ovo je upravo ono što se desilo.

U to vreme, dugogodišnji ministar spoljnih poslova Nemačke Hans-Ditrih Genšer je odgovorio da napomene Lorda Karingtona, „verovatno ohrabruju one snage u Jugosaviji koje su se do tada čvrsto opirale zaključcima mirovnog procesa“.

Nemačka je pritiskala za priznanje Hrvatske i zbog pritisaka koje je imala u svojoj vladajućoj koaliciji. Genšerova Slobodno-demokratska partija je tada bila u koaliciji sa Hrišćansko-demokratskom unijom tadašnjeg kancelara Helmuta Kola i taj posao priznanja su priželjkivali za sebe. Genšer, koji je ranije kao ministar spoljnih poslova odigrao važnu ulogu u reunifikaciji Nemačke, sada je predvodio kampanju za priznanje Hrvatske. On se lično solidarisao sa Hrvatima, saglasio se sa vladom u Hrvatskoj i molio u njihovoj katedrali. Neke ulice i trgovi u Hrvatskoj su po njemu nazvani.

Foto: nezavisne.com

Sudbonosni sastanak Saveta ministara Evropske zajednice održan je u Briselu 16. decembra 1991. U početku su Nemci na svojoj strani imali samo Dance i Belgijance, koji su podržavali njihov stav prema Hrvatskoj. Ostali su se tome suprotstavljali. Međutim, nakon dugog sastanka i radne večere, aritmetika se promenila. U ranim jutarnjim satima 17. decembra, „Dvanaestorica“ se dogovorila da prihvati priznanje. Kako se desila promena?

Kasno te noći, Daglas Herd, tadašnji britanski ministar spoljnih poslova, pozvao je telefonom svoju vladu u Londonu. Teško je odupreti se zaključku da je to bilo u vezi sa ministarskim sastankom koji je održan dve nedelje ranije, kada je Nemačka bila od izuzetne pomoći Britaniji da dobije izuzeća iz Mastrihtskog ugovora, koji se tada pregovorao. Evropom je bio od presudne važnosti za britansku politiku. Tadašnji britanski premijer Džon Mejdžor je smatran zaslužnim za izuzeća koja je Britanija dobila Mastrihtskim ugovorom i dobio je generalne izbore koji su ubrzo usledili. Majdžor je tu pobedu nazvao, „gejm, set i meč“.

Foto: informer.rs

– Debata je bila vrlo, vrlo oštra, ali je rezultat bolji nego što smo ga očekivali“. Ugovor u Mastrihtu i priznanje Hrvatske su, naravno, bile dve odvojene i nepovezane stvari – Genšer je o tom sastanku rekao. I Džon Mejdžor i Daglas Herd su negirali postojanje neke veze i trgovine njima. To je bilo više kao nezapisana razmena usluga između prijatelja, nezapisana, ali ne i da se o njoj nije govorilo.

– Ono što je istina je da kada smo došli do odlučujućeg momenta u Briselu po pitanju Hrvatske i Slovenije, Nemci su mi stvarno rekli – rekao je Daglas Herd. Setite se da smo se pobrinuli za vaše probleme prije 2-3 nedelje u Mastrihtu, tako da vas zamolimo da imamo jedan moralni i politički problem – dodaje on. Predviđanja Lorda Karingtona su se ostvarila i rat jednom kada je počeo postao je nezaustavljiv. Nakon četiri dana od izbijanja, rat je već besnio na 17 različitih frontova.”