DŽO BAJDEN JASAN, AMERIKA SE VRAĆA, SRBIJU I BALKAN ČEKAJU PROBLEMI! Ako pogledamo istoriju američkih intervencija, to znači...
Podeli vest
Američki predsednik Džo Bajden, na početku svoje vlasti, naveo je da se 'Amerika vraća'. Ako pogledamo istoriju američkih intervencija, to bi moglo da znači probleme za Balkan
Uz upozorenja da bi nove tenzije između Prištine i Beograda mogle da naruše mirovni sporazum star decenijama, kojim su okončani krvavi sukobi na Balkanu posle raspada Jugoslavije, Sjedinjene Američke Države su sve više podeljene šta da rade po tom pitanju.
Američki list The American Conservative objavio je da se Sjedinjene Države pretvaraju u "previše ambicioznu imperiju"
19.10.2021
07:00
Ovako u autorskom tekstu za RT o stanju na Balkanu i ulozi Amerike piše Džulijan Fišer, politički analitičar Ruskog komiteta za javne poslove (Ru-PAC), američke nevladine i neprofitne organizacije koja se zalaže za poboljšanje odnosa SAD i Rusije.
Njegov tekst prenosimo u celini:
SOHO forum u Njujorku bio je ranije ovog meseca domaćin debate između Skota Hortona, dugogodišnjeg libertarijanca i antiratnog radio voditelja, i Bila Kristola, neokonzervativnog mislioca i jednog od ideoloških arhitekata američkog svetskog poretka posle 11. septembra 2001. Predmet debate bio je američki intervencionizam, njegova zakonska osnova i istorijska uloga.
Kao što se moglo i očekivati, Kristol je izneo nejasne pojedinosti koje pokušavaju da preprave američko nasleđe 'dobroćudnog svetskog hegemona', što je termin koji je on lično skovao još 1996. godine kada je objašnjavao ulogu te zemlje u svetu. Osvrćući se na ratove u Iraku, Kristol je u isto vreme rekao da Amerika 'nije dovoljno gurala demokratiju', ali i da je 'bila previše ambiciozna'. Ukratko, priznao je da su greške napravljene, što je napredak koji je bio nezamisliv pre samo nekoliko godina, ali ipak i dalje nedostaje odgovornost za njih.
Koliko god da su američke akcije na Bliskom istoku za Kristola bile nesavršene, on insistira da je intervencija SAD u ratovima u Jugoslaviji tokom devedesetih godina bila uspešna.
Prema njegovom mišljenju, Balkan je bio 'jedan slučaj rata koji je bio vredan angažovanja, koje je imalo veoma dobre posledice'.
I kao da je dao znak, balkanski lonac bi ponovo mogao da proključa.
Nerazrešen konflikt
Kosovo je potencijalno bure baruta u južnoj Evropi još od kraja sukoba 1998-1999. Skorašnje tenzije sa Beogradom, od kog je Priština unilateralno proglasila nezavisnost, dovele su do nove eskalacije tenzija.
Počevši u septembru ove godine, Srbi koji žive na Kosovu pokrenuli su proteste protiv lokalnih vlasti zbog maltretiranja putnika koji ulaze na tu teritoriju sa tablicama iz centralne Srbije. Usledila je mobilizacija naoružanih kosovskih policajaca, blokade puteva i saobraćajni haos u blizini administrativne linije.
Evropska unija posredovala je u postizanju privremenog rešenja, koje uključuje prekrivanje nalepnicama nacionalnih oznaka na tablicama, dok posebna radna grupa u Briselu ne dođe do trajnijeg rešenja u narednih šest meseci. Da li će to biti dovoljno za smirivanje situacije, ostaje da se vidi.
Od tada, dogodili su se novi sukobi između policije i nezadovoljnih građana u blizini Mitrovice.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je to što je kosovska policija upotrebila nasilje protiv Srba. Ministar Sergej Lavrov sreo se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i pozvao na razgovore između Prištine i Beograda i diplomatsko rešenje koje će poštovati obe strane.
Kako je tenzija rasla, tako je NATO brzo pojačao patrole na Kosovu, uključujući i njegov sever. Kfor je saopštio da će zadržati 'privremeno snažno i agilno prisustvo u regionu'.
Prošle nedelje, kosovski ministar odbrane Armend Mehaj odleteo je u Vašington da se sretne sa podsekretarom za odbranu SAD Kolinom Kalom u Pentagonu. Tema razgovora bili su 'prioriteti bilateralne bezbednosne saradnje'.
To je samo poslednji primer američkog stava u vezi sa Kosovom. Kosovo je sa američkom podrškom lansiralo kampanju za svoje međunarodno priznanje 2008. godine. Mnoge velike zemlje, koje predstavljaju većinu svetske populacije, među kojima su Rusija, Kina i Indija, nisu priznale nezavisnost Kosova.
Stalne težnje Kosova ka nezavisnosti čine ono što je naizgled benigno pitanje, kao što su registarske tablice, pitanjem rata i mira.
U pozadini je i dalje rat na Kosovu iz 1999. godine, u kom je NATO učestvovao kroz ozloglašenu kampanju bombardovanja protiv Srbije, što je dovelo do smrti najmanje 489 civila, kako tvrdi Hjuman rajts voč. U aprilu 1999, NATO je namerno gađao Radio-televiziju Srbije, ubivši 16 civila, navodi Amnesti internešnel. U jednom trenutku, SAD su 'greškom' bombardovale kinesku ambasadu u Beogradu, ubijajući troje i ranjavajući 20 ljudi. Ispostavilo se da je to jedina meta koju je odabrala CIA tokom tog sukoba.
Do danas, SAD su zadržale vojnu bazu Bondstil blizu Uroševca, kao deo međunarodnih snaga Kfora.
Dve države u jednoj
Na zapadu, Bosna i Hercegovina se ponovo pojavila u međunarodnim vestima. U pozadini Samita EU-Zapadni Balkan početkom oktobra, vođa bosanskih Srba Milorad Dodik rekao je prošle nedelje da će parlament Republike Srpske, jednog od dva entiteta u BiH, uskoro glasati kako bi vratio sebi neke nadležnosti koje su prenete na državni nivo.
To uključuje i vojsku, sudove, tužilaštvo i poresku administraciju. Sve to je preneto na nivo BiH posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine i nije zapisano u ustavu.
Dodik želi nezavisnu Republiku Srpsku bez ugrožavanja teritorijalnog integriteta BiH i tvrdi da za to ima podršku sedam zemalja EU, ali nije naveo koje su u pitanju.
U osnovi poslednje bosanske glavobolje su izmene krivičnog zakona kojim se krivičnim delom proglašava negiranje genocida, što je nametnuo visoki predstavnik u BiH.
Rusija je saopštila da je pozicija visokog predstavnika zastarela i da je vreme da se smanji nadzor stranaca nad BiH, 'koji samo stvara probleme i minira mir i stabilnost u toj zemlji'.
Moskva ostaje kritična i prema pokušajima da BiH uđe u NATO, insistirajući da ne postoji konsenzus BiH naroda po tom pitanju.
Svirajući po potpuno drugačijim notama, Vašington je tako prošlog meseca pokušao da ukori Dodika za njegovu 'secesionističku retoriku'. Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, upozorio je da 'ništa osim izolacije i ekonomskog očaja' ne očekuje Republiku Srpsku. Dodik mu je na pretnje sankcijama uzvratio psovkom.
U SAD, razne balkansko-američke organizacije izdale su zajedničko saopštenje pozivajući Kongres i Bajdenovu administraciju da 'odmah pokrene korake kako bi sprečili pokušaje vlade Srbije da ugrozi mir i bezbednost u regionu'. U njemu se poziva i NATO da 'proširenje na taj region postavi kao prioritet', te navodi da je stanje na Balkanu 'američko nasleđe'.
'Amerika je investirala previše svojih resursa u region da bi dozvolila revanšističkim akterima da ponište skoro četvrt veka napretka', navodi se u saopštenju.
Međutim, na šta liči to američko investiranje sopstvenih resursa?
Početkom 1992. godine, pre nego što je izbio rat u BiH, sve umešane strane postigle su sporazum, Karington-Kutiljero plan, kojim se BiH deli na kantone među Srbima, Hrvatima i Bošnjacima.
U poslednjem minutu, međutim, tadašnji američki ambasador u Jugoslaviji Voren Cimerman sreo se sa liderom Bošnjaka Alijom Izetbegovićem u Sarajevu, navodno mu obećavši puno priznanje jedinstvene BiH. Izetbegović je promptno povukao svoj potpis sa Karington-Kutiljero plana i ubrzo su SAD i njene evropske saveznice priznale Izetbegovićevu državu. Rat je izbio samo mesec dana kasnije, u aprilu 1992.
SAD su se kasnije vratile na pregovore koji su uključivali podelu države, što je ličilo na raniji sporazum.
Kako je Njujork tajms pisao 1993, 'desetine hiljada mrtvih kasnije, SAD nagovaraju lidere tri bosanske strane da prihvate sporazum o podeli sličan onom kom se Vašington protivio 1992'.
Cimerman je tada govorio da je 'naša nada bila da će Srbi odustati ako vide da će Zapad priznati Bosnu, ali ispostavilo se da grešimo'.
Vratimo se Horton-Kristol debati sa početka. Horton je naveo američko protivljenje Karington-Kutiljerovom planu, sa razornim posledicama, kao primer američkih intervencija koje ometaju, a ne promovišu mir i stabilnost.
Američki predsednik Džo Bajden, na početku svoje vlasti, naveo je da se 'Amerika vraća'. Ako pogledamo istoriju američkih intervencija, to bi moglo da znači probleme za Balkan", piše Džulijan Fišer.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Zabole me više i za njihove nacionalne interese, njihov protektorat je završio sa izdajom Erdogana, sa Majdanom i neuspesima od ISILA do Avganistana. Izazvali su pandemiju da bi krizu i recesiju sakrili, misle da mogu opet da nekažnjeno bombarduju. Carstvo se ruši i niko to neće spasiti, sami su urušili svoj sistem koji su svima nadmetali.
Jevrei posle ubistva kenedija apsolutno vladaju amerikom oni su organizovali napad 11og septembra uz pomoć alijinih mudžahedina i albanaca da bi američku silu usmerili na izraelske neprijatelje muslimane Avganistan irak Iran liniju seriju...!
"Бајден јасан"? Човек не зна да ли је пошао, или је дошао, те је ова тврдња више него трагикомична. Актуелни председник САД је најречитији доказ да овом државом влада звана "дубока" (трустови најбогатијих, криминалци, произвођачи оружја, и сличне бранше). Бајденов долазак на чело "најмоћније" силе на земаљској кугли управо доказују супротно: да је моћ САД, чак и потпомогнута снагама НАТО, у опадању. Прво поклекнуће је убрзо стигло и друго - подвијеног репа су напустили Авганистан. Опет се отелотворује она стара: Свака сила за време бива. Или: Ничија није горела до зоре. Америка је, у покушају да покаже и наметне своју надмоћ на свим пољима, целом свету дозлогрдила! Ни САД, нити Бајден, нису ни сами себи више јасни...
Ilon Mask, najbogatiji čovek sveta i jedan od ključnih ljudi Trampove Bele kuće, intenzivno se bavi politikom u Nemačkoj, što se delu tamošnje javnosti ne sviđa.
Večeras na Informer televiziji počinje nova emisija "Astro Zapisi". Ko-voditeljka i poznata astrološkinja Biljana Maklenov biće stalni član emisije i na vezi sa gledaocima.
Jedan Kragujevčanin, svojom emotivnom objavom na društvenim mrežama rasplakao je veliki broj ljudi širom Srbije, onda kada je javno, emotivnom porukom ispratio svoju suprugu na večni počinak.
Smrt brata i sestre, blizanaca Milana i Nede Pavlović iz Niša, uznemirila je čitavu javnost tog aprila, 2017. godine, kada su poginuli u eksploziji plinske boce.
Najbolji igrači Crvene zvezde za predstojeći večiti derbi su Filip Petrušev, Džoel Bolomboj i Nikola Kalinić, a Partizana Karlik i Tajrik Džons, kao i Sterling Braun.
Košarkaši Crvene zvezde i Partizana spremaju novi spektakl, ovog puta na Jadranu! Crveno-beli večeras (19.00, Arena 1 premijum) u Beogradskoj areni dočekuju najvećeg rivala u utakmici 13. kola ABA lige, a to će biti izuzetno značajan duel za oba tima u borbi za prvo mesto na tabeli regionalnog takmičenja.
Direktorka Međunarodna agencija za integritet tenisa (ITIA) Karen Murhaus objasnila je zašto je ITIA donela oslobađajuće presude za Janika Sinera i Ige Švjontek nako što su bili pozitivni da doping, za razliku od Simone Halep
Američki milijarder Ilon Mask izjavio je danas da je Taleb al Abdulmohsen iz Saudijske Arabije, koji je izvršio napad u nemačkom gradu Magdeburgu, "tajni islamista".
Direktor CIA Vilijam Berns nedavno je posetio Kijev, što je izazvalo talas spekulacija o pravim razlozima njegove posete, posebno u kontekstu promena političkog pejzaža u Vašingtonu nakon predsedničkih izbora.
Ukrajina razmatra mogućnost smanjenja starosne granice za mobilizaciju na 18-20 godina do marta 2025. godine, kako bi se zadovoljile potrebe vojske usled velikih gubitaka na bojištima.
Vjačeslav Gladkov, guverner ruske Belgorodske oblasti, izjavio je danas da su u protekla 24 sata ukrajinske oružane snage napale 12 naselja u toj oblasti koristeći artiljerijsku municiju i bespilotne letelice (UAV) i potvrdio da su u tim napadima oštećene dve privatne kuće u opštinskom okrugu Grajvoronski.
Mali avion, u kojem se nalazilo 10 osoba, srušio se na prodavnice u centru turističkog grada Gramado na jugu Brazila, saopštili su zvaničnici civilne zaštite. Prvi izveštaji ukazuju na to da nema preživelih u nesreći.
Ćerka čuvene holivudske lepotice Natali Vud dala je nedavno intervju za jedan magazin povodom 43. godišnjice od smrti svoje majke koja je nestala 29. novembra 1981. godine.
Glumica Blejk Lajvli tužila je svog filmskog partnera Džastina Baldonija za seksualno uznemiravanje uz navode da su on i njegov tim smislili "plan" da unište njen ugled.
Jedna žena iznenadila je javnost kada je otkrila da je dojila svog supruga, ali iza ovog neuobičajenog čina krije se sasvim opravdan razlog koji bi mnogi mogli da razumeju.
Nova godina je pred vratima, ali prehlada ili grip mogu lako pokvariti prazničnu čaroliju. Otkrijte koje namirnice vam mogu pomoći da ojačate imunitet i ostanete zdravi u danima slavlja.
Poslednji koncert u okviru turneje "Od istoka do zapada" za Aleksandru Prijović veoma je emotivan. Pevačica se slušajući punu Arenu kako uglas peva, ponovo rasplakala, a onda su je verni fanovi iznenadili poklonom.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.