DŽO BAJDEN JASAN, AMERIKA SE VRAĆA, SRBIJU I BALKAN ČEKAJU PROBLEMI! Ako pogledamo istoriju američkih intervencija, to znači...
Podeli vest
Američki predsednik Džo Bajden, na početku svoje vlasti, naveo je da se 'Amerika vraća'. Ako pogledamo istoriju američkih intervencija, to bi moglo da znači probleme za Balkan
Uz upozorenja da bi nove tenzije između Prištine i Beograda mogle da naruše mirovni sporazum star decenijama, kojim su okončani krvavi sukobi na Balkanu posle raspada Jugoslavije, Sjedinjene Američke Države su sve više podeljene šta da rade po tom pitanju.
Američki list The American Conservative objavio je da se Sjedinjene Države pretvaraju u "previše ambicioznu imperiju"
19.10.2021
07:00
Ovako u autorskom tekstu za RT o stanju na Balkanu i ulozi Amerike piše Džulijan Fišer, politički analitičar Ruskog komiteta za javne poslove (Ru-PAC), američke nevladine i neprofitne organizacije koja se zalaže za poboljšanje odnosa SAD i Rusije.
Njegov tekst prenosimo u celini:
SOHO forum u Njujorku bio je ranije ovog meseca domaćin debate između Skota Hortona, dugogodišnjeg libertarijanca i antiratnog radio voditelja, i Bila Kristola, neokonzervativnog mislioca i jednog od ideoloških arhitekata američkog svetskog poretka posle 11. septembra 2001. Predmet debate bio je američki intervencionizam, njegova zakonska osnova i istorijska uloga.
Kao što se moglo i očekivati, Kristol je izneo nejasne pojedinosti koje pokušavaju da preprave američko nasleđe 'dobroćudnog svetskog hegemona', što je termin koji je on lično skovao još 1996. godine kada je objašnjavao ulogu te zemlje u svetu. Osvrćući se na ratove u Iraku, Kristol je u isto vreme rekao da Amerika 'nije dovoljno gurala demokratiju', ali i da je 'bila previše ambiciozna'. Ukratko, priznao je da su greške napravljene, što je napredak koji je bio nezamisliv pre samo nekoliko godina, ali ipak i dalje nedostaje odgovornost za njih.
Koliko god da su američke akcije na Bliskom istoku za Kristola bile nesavršene, on insistira da je intervencija SAD u ratovima u Jugoslaviji tokom devedesetih godina bila uspešna.
Prema njegovom mišljenju, Balkan je bio 'jedan slučaj rata koji je bio vredan angažovanja, koje je imalo veoma dobre posledice'.
I kao da je dao znak, balkanski lonac bi ponovo mogao da proključa.
Nerazrešen konflikt
Kosovo je potencijalno bure baruta u južnoj Evropi još od kraja sukoba 1998-1999. Skorašnje tenzije sa Beogradom, od kog je Priština unilateralno proglasila nezavisnost, dovele su do nove eskalacije tenzija.
Počevši u septembru ove godine, Srbi koji žive na Kosovu pokrenuli su proteste protiv lokalnih vlasti zbog maltretiranja putnika koji ulaze na tu teritoriju sa tablicama iz centralne Srbije. Usledila je mobilizacija naoružanih kosovskih policajaca, blokade puteva i saobraćajni haos u blizini administrativne linije.
Evropska unija posredovala je u postizanju privremenog rešenja, koje uključuje prekrivanje nalepnicama nacionalnih oznaka na tablicama, dok posebna radna grupa u Briselu ne dođe do trajnijeg rešenja u narednih šest meseci. Da li će to biti dovoljno za smirivanje situacije, ostaje da se vidi.
Od tada, dogodili su se novi sukobi između policije i nezadovoljnih građana u blizini Mitrovice.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je to što je kosovska policija upotrebila nasilje protiv Srba. Ministar Sergej Lavrov sreo se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i pozvao na razgovore između Prištine i Beograda i diplomatsko rešenje koje će poštovati obe strane.
Kako je tenzija rasla, tako je NATO brzo pojačao patrole na Kosovu, uključujući i njegov sever. Kfor je saopštio da će zadržati 'privremeno snažno i agilno prisustvo u regionu'.
Prošle nedelje, kosovski ministar odbrane Armend Mehaj odleteo je u Vašington da se sretne sa podsekretarom za odbranu SAD Kolinom Kalom u Pentagonu. Tema razgovora bili su 'prioriteti bilateralne bezbednosne saradnje'.
To je samo poslednji primer američkog stava u vezi sa Kosovom. Kosovo je sa američkom podrškom lansiralo kampanju za svoje međunarodno priznanje 2008. godine. Mnoge velike zemlje, koje predstavljaju većinu svetske populacije, među kojima su Rusija, Kina i Indija, nisu priznale nezavisnost Kosova.
Stalne težnje Kosova ka nezavisnosti čine ono što je naizgled benigno pitanje, kao što su registarske tablice, pitanjem rata i mira.
U pozadini je i dalje rat na Kosovu iz 1999. godine, u kom je NATO učestvovao kroz ozloglašenu kampanju bombardovanja protiv Srbije, što je dovelo do smrti najmanje 489 civila, kako tvrdi Hjuman rajts voč. U aprilu 1999, NATO je namerno gađao Radio-televiziju Srbije, ubivši 16 civila, navodi Amnesti internešnel. U jednom trenutku, SAD su 'greškom' bombardovale kinesku ambasadu u Beogradu, ubijajući troje i ranjavajući 20 ljudi. Ispostavilo se da je to jedina meta koju je odabrala CIA tokom tog sukoba.
Do danas, SAD su zadržale vojnu bazu Bondstil blizu Uroševca, kao deo međunarodnih snaga Kfora.
Dve države u jednoj
Na zapadu, Bosna i Hercegovina se ponovo pojavila u međunarodnim vestima. U pozadini Samita EU-Zapadni Balkan početkom oktobra, vođa bosanskih Srba Milorad Dodik rekao je prošle nedelje da će parlament Republike Srpske, jednog od dva entiteta u BiH, uskoro glasati kako bi vratio sebi neke nadležnosti koje su prenete na državni nivo.
To uključuje i vojsku, sudove, tužilaštvo i poresku administraciju. Sve to je preneto na nivo BiH posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine i nije zapisano u ustavu.
Dodik želi nezavisnu Republiku Srpsku bez ugrožavanja teritorijalnog integriteta BiH i tvrdi da za to ima podršku sedam zemalja EU, ali nije naveo koje su u pitanju.
U osnovi poslednje bosanske glavobolje su izmene krivičnog zakona kojim se krivičnim delom proglašava negiranje genocida, što je nametnuo visoki predstavnik u BiH.
Rusija je saopštila da je pozicija visokog predstavnika zastarela i da je vreme da se smanji nadzor stranaca nad BiH, 'koji samo stvara probleme i minira mir i stabilnost u toj zemlji'.
Moskva ostaje kritična i prema pokušajima da BiH uđe u NATO, insistirajući da ne postoji konsenzus BiH naroda po tom pitanju.
Svirajući po potpuno drugačijim notama, Vašington je tako prošlog meseca pokušao da ukori Dodika za njegovu 'secesionističku retoriku'. Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, upozorio je da 'ništa osim izolacije i ekonomskog očaja' ne očekuje Republiku Srpsku. Dodik mu je na pretnje sankcijama uzvratio psovkom.
U SAD, razne balkansko-američke organizacije izdale su zajedničko saopštenje pozivajući Kongres i Bajdenovu administraciju da 'odmah pokrene korake kako bi sprečili pokušaje vlade Srbije da ugrozi mir i bezbednost u regionu'. U njemu se poziva i NATO da 'proširenje na taj region postavi kao prioritet', te navodi da je stanje na Balkanu 'američko nasleđe'.
'Amerika je investirala previše svojih resursa u region da bi dozvolila revanšističkim akterima da ponište skoro četvrt veka napretka', navodi se u saopštenju.
Međutim, na šta liči to američko investiranje sopstvenih resursa?
Početkom 1992. godine, pre nego što je izbio rat u BiH, sve umešane strane postigle su sporazum, Karington-Kutiljero plan, kojim se BiH deli na kantone među Srbima, Hrvatima i Bošnjacima.
U poslednjem minutu, međutim, tadašnji američki ambasador u Jugoslaviji Voren Cimerman sreo se sa liderom Bošnjaka Alijom Izetbegovićem u Sarajevu, navodno mu obećavši puno priznanje jedinstvene BiH. Izetbegović je promptno povukao svoj potpis sa Karington-Kutiljero plana i ubrzo su SAD i njene evropske saveznice priznale Izetbegovićevu državu. Rat je izbio samo mesec dana kasnije, u aprilu 1992.
SAD su se kasnije vratile na pregovore koji su uključivali podelu države, što je ličilo na raniji sporazum.
Kako je Njujork tajms pisao 1993, 'desetine hiljada mrtvih kasnije, SAD nagovaraju lidere tri bosanske strane da prihvate sporazum o podeli sličan onom kom se Vašington protivio 1992'.
Cimerman je tada govorio da je 'naša nada bila da će Srbi odustati ako vide da će Zapad priznati Bosnu, ali ispostavilo se da grešimo'.
Vratimo se Horton-Kristol debati sa početka. Horton je naveo američko protivljenje Karington-Kutiljerovom planu, sa razornim posledicama, kao primer američkih intervencija koje ometaju, a ne promovišu mir i stabilnost.
Američki predsednik Džo Bajden, na početku svoje vlasti, naveo je da se 'Amerika vraća'. Ako pogledamo istoriju američkih intervencija, to bi moglo da znači probleme za Balkan", piše Džulijan Fišer.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Zabole me više i za njihove nacionalne interese, njihov protektorat je završio sa izdajom Erdogana, sa Majdanom i neuspesima od ISILA do Avganistana. Izazvali su pandemiju da bi krizu i recesiju sakrili, misle da mogu opet da nekažnjeno bombarduju. Carstvo se ruši i niko to neće spasiti, sami su urušili svoj sistem koji su svima nadmetali.
Jevrei posle ubistva kenedija apsolutno vladaju amerikom oni su organizovali napad 11og septembra uz pomoć alijinih mudžahedina i albanaca da bi američku silu usmerili na izraelske neprijatelje muslimane Avganistan irak Iran liniju seriju...!
"Бајден јасан"? Човек не зна да ли је пошао, или је дошао, те је ова тврдња више него трагикомична. Актуелни председник САД је најречитији доказ да овом државом влада звана "дубока" (трустови најбогатијих, криминалци, произвођачи оружја, и сличне бранше). Бајденов долазак на чело "најмоћније" силе на земаљској кугли управо доказују супротно: да је моћ САД, чак и потпомогнута снагама НАТО, у опадању. Прво поклекнуће је убрзо стигло и друго - подвијеног репа су напустили Авганистан. Опет се отелотворује она стара: Свака сила за време бива. Или: Ничија није горела до зоре. Америка је, у покушају да покаже и наметне своју надмоћ на свим пољима, целом свету дозлогрдила! Ни САД, нити Бајден, нису ни сами себи више јасни...
Tim Donalda Trampa, koji je proglasio pobedu na američkim predsedničkim izborima, predložio je zamrzavanje sukoba u Ukrajini i nove isporuke oružja u zamenu za obećanje Kijeva da se privremeno neće pridružiti NATO-u, piše Volstrit džurnal, pozivajući se na sopstvene izvore.
U toku Specijalnog programa Informer TV povodom američkih izbora, uključio se advokat i politikolog Aleksandar Đuričić koji je na dan izbora u Americi bio jedan od kontrolora.
Gosti specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, bili su Ivan Miletić sa Instituta za javnu diplomatiju i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
Ekskluzivno na Informer TV-u, Andrea Veskov je intervjuisala Rika Elmorea, oficirom vazdušne odbrane SAD-a, koji je bio svedok potresnih trenutaka tokom atentata na Donalda Trampa 13. jula.
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Zoran Babić govorio je u Info jutru o još jednom pokušaju opozicije da iskoriste tragediju koja je Srbiju pogodila. I dok Srbija jeca, opozicija lešinari.
Tokom Specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, gosti stručnjak za strategijski menadžment Mihajlo Rabrenović i urednik informative Pink.rs Predrag Jeremić, razgovarali su o predstojećim izborima i o predsedničkim kandidatima.
Trojica maskiranih ubica pucajući iz automatskih pušaka pancirnom municijom likvidirali dvojicu Cetinjana, Petra Lipovinu (41) i Žarka Pejakovića (25) dok su bili u blindirnom BMW.
Alija Balijagić koji je 25 oktobra ubio brata i sestru Jovana i Milenku Madžgalj u selu Sokolac kod Bijelog Polja, dve nedelje izbegava poteru i skriva se u šumama u pograničnom delu između Crne Gore i Srbije!
U Kalendaru obrazovno-vaspitnog rada za osnovne škole za školsku 2024/2025. godinu, naznačeno je da će učenici osmog razreda polagati probni završni ispit 21. i 22. marta 2025. godine, dok će se završni ispit polagati 16. 17. i 18. u junu mesecu iste godine.
Marko Nikolić i Saša Nikolić iz Majdanpeka, veliki poštovaoci Bore Đorđevića i njegove muzike, odlučili su da mu se oduže i zahvale na svoj način u ime svih sugrađana.
Sve vidljivije klimatske promene, veliki uticaj imaju i na srpsku poljoprivredu. Neretko možemo čuti da je voće procvetalo kad mu vreme nije, mahom u kasnu jesen, da su u Šumadiji rodile banane, ili da je suša već treću godinu za redom uništila prinose u voćnjacima.
Istraživanja su pokazala kako je dodatnih pet minuta vežbanja na dnevnom nivou dovoljno da pomogne u snižavanju krvnog pritiska. Sa ovim tvrdnjama slažu se i domaći kardiolozi.
U retkom priznanju krivice, Donald Tramp je uoči predsedničkih izbora u Americi rekao Džou Roganu, voditelju podkasta, da je njegova "najveća greška" tokom prvog mandata bila izbor "loših ili nelojalnih ljudi" za kabinet.
Ruski lovac pete generacije Su-57 jedini je na svetu koji je pokazao efikasnost protiv američkih sistema PVO „patriot“, izjavio je generalni direktor državne korporacije „Rosteh“ Sergej Čemezov
Odlazeći predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden danas će se iz Bele kuće obratiti naciji, prvi put nakon što je njegova potpredsednica Kamala Haris izgubila na izborima od republikanskog rivala Donalda Trampa, prenosi ABC njuz.
Međunarodno Baletsko takmičenje u Bolonji na čijem je čelu Aja Jung, završeno je juče na sceni čuvenog Teatra Duze. Na takmičenju je učestvovalo preko 350 mladih igrača, u različitim kategorijama.
Posni čokoladni kolač sa višnjama je ukusan i osvežavajući desert koji će zadovoljiti svačiji ukus, bez obzira na to pravite li posnu trpezu ili jednostavno želite da uživate u nečemu laganom i zdravom.
Početkom sledeće godine kompanija će primeniti "klasifikator za odrasle", alat za koji kompanija kaže da će identifikovati korisnike mlađe od 18 godina i automatski primeniti restriktivnija podešavanja privatnosti Instagrama na njih.
Boban Rajović nedavno je odustao od trke za učešće na Evroviziji, a sada je rešio da pesmu objavi i sav prihod od pregleda na Jutjubu donira porodici tragično stradale Milice Adamović iz Kaća.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.