Siniša Mali objasnio Šoškiću: Znate vi sve, ali vam je teško da to priznate - mnogo vam je lakše da neosnovano kritikujete naše dobre rezultate!

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije i potpredsednik Srpske napredne stranke Siniša Mali danas je reagovao na intervju nekadašnjeg guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića i konstatovao da je vidljivo da mu prijaju vesti o kandidaturi, s obzirom na to da je se dodatno aktivirao u opozicionim medijima, gde daje opširne intervjue

 

- Na čak šest strana gospodin Šoškić, koji „nije zainteresovan za bavljenje politikom“, detaljno analizira našu fiskalnu i monetarnu politiku, i pere se od svojih loših rezultata.  Za nekog ko nije zainteresovan za politiku i predstojeće izbore, gospodin Šoškić se prečesto pojavljuje u medijima, i to po pravilu u onim koje kontroliše Dragan Đilas. Po tome vam je jasno da je to čovek koji ne zna za stid i sramotu, pa mu tako nije neprijatno da uprkos svojim lošim rezultatima, govori o njima pravdajući se lošim izgovorima - rekao je ministar Siniša Mali.

On je opovrgao tvrdnje Šoškića o uspešnoj ekonomskoj politici koja je vođena od 2010. do 2012. godine.

- Tvrdnja o uspešno vođenoj ekonomskoj politici u periodu do 2012. godine je krajnje neprimerena imajući u vidu da su visoka i volatilna inflacija i snažna deprecijacija deviznog kursa uticale na opšti privredni ambijent i  na životni standard stanovništva. Teza da je deprecijacija kursa od 11% u kratkom vremenskom periodu poželjna i zdrava za ekonomiju jedne zemlje i njene građene, a u uslovima neodgovorno vođene politike javnih finansija, opovrgao je i MMF suspenzijom aranžmana već tokom prve revizije Programa krajem 2011. godine - istakao je ministar finansija.

On je pojasnio šta su to sve navodna dostignuća nekadašnjeg guvernera Narodne banke Srbije.

- Najvažnija ekonomska dostignuća u periodu od 2010. do 2012. su  stagnacija ekonomske aktivnosti, zaoštravanja dužničke krize, visoka i rastuća nezaposlenost, usporavanje kreditne aktivnosti i rast problematičnih kredita u bankarskom sektoru. Nedostajale su strukturne reforme kojima bi se otklonile ključne prepreke privrednom rastu. U oblasti spoljne trgovine zabeleženo je povećanje trgovinskog i posledično tekućeg deficita platnog bilansa sa 6,5% BDP u 2010. na 10,3% BDP u 2011 i 10,9% BDP u 2012. Na tržištu rada zabeležen je nastavak pada zaposlenosti i povećanje stope nezaposlenosti (prema Anketi o radnoj snazi, sa 20,9% u 2010 na 24,9% u 2011. godini i 25,9% u 2012.) - naveo je Siniša Mali.

On je dodao da je kao posledica loših odluka došlo i do povlačenja investicija i do stvaranja izuzetno lošeg poslovnog okruženja.

- Fiskalna pozicija Srbije je značajno pogoršana zbog rasta sive ekonomije i njenog uticaja na  smanjenje prihoda i zbog značajnog rasta i nepovoljne strukture javne potrošnje što je dovelo do neodrživog povećanja fiskalnog deficita i javnog duga. Visoka, volatilna i dvocifrena inflacija u tom periodu (npr. prosečna inflacija u 2011. godini od 11%) bila je posledica snažne deprecijacije deviznog kursa (pass through efekat). Kao posledica opšte ekonomske klime, imali smo povlačenje dela investicija, rast premije rizika, pad poslovnog i potrošačkog poverenja, urušavanje javnih finansija. Pored krize javnog duga državi je pretila i kriza likvidnosti. Stanje na računima države su se topila, a sredstva kojima se raspolagalo nisu bila dovoljna ni da se pokrije redovna dotacija za penzije, s obzirom na to da je u julu 2012. godine na računima države bilo svega 8,5 milijardi dinara - istakao je ministar Mali.

Ministar je naveo i da je veoma lako osporiti tvrdnju Šoškića da se jakim dinarom skriva istina o platama i BDP-u.

- Naime, NBS je  u prethodnih pet godina bila neto kupac preko četiri milijarde evra deviza i svojim intervencijama je sprečila preterano jačanje dinara, a ne njegovo slabljenje. Lako je zaključiti da bi bez intervencija NBS, devizni kurs bio jači, a ne slabiji. Dakle, dinarski iznos plata i BDP preračunat u evre bi bio veći a ne manji da su izostale intervencije NBS na deviznom tržištu. Kada je reč o stabilnosti deviznog kursa i njegovim efektima na javni dug, strategija dinarizacije je važeće opredeljenje i Vlade i NBS - naveo je ministar finansija.

On je rekao i da o negativnim efektima deviznog kursa na izvoz govori podatak o rastu izvoza i značajno unapređenoj strukturi izvoza. 

- Izvoz srpske ekonomije raste po dvocifrenim stopama u prethodnih devet godina, tako je robni izvoz u 2012 iznosio 8,7 milijardi evra, a krajem 2021. će iznositi preko 21 milijardi evra, dakle biće više nego dupliran. To govori da politika deviznog kursa nije bila prepreka u ekspanziji srpskog izvoza, već sastavni element ukupne makroekonomske, finansijske i fiskalne stabilnosti - naveo je ministar Siniša Mali.

Ministar je naveo i da je zanimljivo što Šoškić govori o tome kako velike zemlje slabe svoje valute da bi podstakle izvoz i rast, a on je uspeo i da oslabi valutu i da dovede do privrednog pada.

- Zvanični podaci su da je za vreme mandata Dejana Šoškića 2010. godine rast BDP-a iznosio 0,7%, zatim 2011. godine 2%, a poslednje 2012. godine  - 0,7%. Sa druge strane, mi smo uspeli da u najvećoj ekonomskoj krizi, za ove dve godine, imamo kumulativno najveći rast u Evropi, odmah posle Irske, koja je specifična jer je sedište najvećih multinacionalnih kompanija na svetu. I to jeste činjenica i istina, iako je gospodinu Šoškiću to teško da prihvati.

On je rekao da Vlada Republike Srbije i Narodna banka Srbije danas vode odgovornu fiskalnu i monetarnu politiku, što je dovelo do toga da se na pravi način izbori sa krizom.

- I sam gospodin Šoškić je na početku pandemije rekao da je važno da se očuvaju preduzeća i da se sačuva zaposlenost, što je naša država uspešno i postigla, samo što je gospodinu Šokškiću teško da to danas prizna. Mnogo lakše od toga, i politički poželjnije, je da neosnovano kritikuje naše dobre rezultate. Zanimljivo je i da je uporno pričao o tome kako se se povećati udeo javnog duga u BDP-u, te da će biti iznad 60%, a mi danas imamo javni dug od 51,3% BDP-a – rekao je Mali.

On je dodao da je građanima dosta onih koji i bi i ne bi da se bave politikom, ali bi da se bave ekonomijom za svoj račun. 

- Građani su u međuvremenu naučili kako može da se vodi ekonomija zemlje, kao i da država može i mora da stoji iza svojih građana. To je politika budućnosti, a ne povratak na staro i opšti lopovluk koji je nekada bio jedina politika. Srbija bez takvih jedino i može da ide napred i da iz godine u godinu postaje bolje i lepše mesto za život - zaključio je Siniša Mali.