Kurti želi da zapali region - Hteo bi da ukine Rezoluciju 1244, zato hoće da isprovocira sukobe

Sociolog Vladimir Vuletić ocenio je da kod premijera prviremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija postoji veliko nestrpljenje da, ako je moguće, zapali region, da se dezavuiše Rezolucija 1244, a to je, kako je rekao, moguće ako bi došlo do novog sukoba.

Kurti koristi svaku priliku i na svakom mestu da dođe do povećanja tenzija, da se isprovocira sukob, rekao je Vuletić za Tanjug.

Na pitanje kako komentariše posetu Kurtija Tetovu, on je ocenio da u ovako turbulentnim vremenima postoji ozbiljna opasnost da se zapali mali požar koji lako može da obuhvati čitav region, upravo zato što neka pitanja nisu rešena.

- Ono na šta Kurti računa je to da bi u sukob bio uključen i NATO – to je stratgegija i politika - rekao je sociolog i dodao da nema sumnje da bi NATO i većina zemalja zapada koje su priznale tzv. Kosovo bile te koje bi štitile bezbednost Kosova i Metohije. 

Kako je naglasio, Kurti pokušava da u sve to, ako je moguće, uvuče region.

Na pitanje da prokomentariše izjavu Kurtija da Severna Makedonija treba da bude bliža tzv. Kosovu, Albaniji i Bugarskoj, a što dalje od predsedika Aleksandra Vučića, kaže da lokalni lideri u ovim turbulentnim vremenima, kada ni UN nisu više ono što su bile, kada SB UN nema moć koju je nekada imao, nastoje da naprave po njihovom računu vrstu aranžmana koji bi im dugoročno odgovarao.

- Nije reč samo o Tetovu, već su tu velikoalbanske aspiracije i mnogo šire i podrazumevaju ne samo delove Albanije i Kosovo, već i delove Grčke i Srbije - rekao je Vuletić i naglasio da u regionu postoji nekoliko nerešenih pitanja - albansko, ali i srpsko nacionalno pitanje.

Kurti, kaže Vuletić, nema saveznika trenutno u Albaniji.

- Edi Rama je ipak evropski orijentisan, ali tim više Kurti računa da bi mogao da dobije podršku Albanaca i u Albaniji da se namente kao svealbanski lider - rekao je on.

Vuletić na pitanje koliko su iskreni narativi Prištine o normalizaciji odnosa, kaže da ta normalizacija za njih znači priznanje tzv. Kosova.

- U tom smislu su iskreni - naglasio je sociolog.

Prema njegovim rečima, sve što se dešava pokušaj je da se izvrši pritisak na zapad, da izvrši pritisak na Beograd, jer ako se to ne desi, albansko pitanje će se proširiti i na Severnu Makedoniju, koja je izuzetno ranjiva zemlja.

Vuletić je podsetio na dešavanja u Kumanovu, da je uprkos tome što postoji rešenje, gde su odnosi između Makedonaca i Albanaca stavljeni u politički korektne odnose, vrlo malo potrebno da se stabilnost naruši.

Komentarišući pismo, koje je nešto više od 50 evroparlamentaraca uputilo zvaničnicima SAD, EU i Velike Britanje tražeći oštriji odnos prema presedniku Vučiću, sociolog kaže da na taj stav parlamentaraca, između ostalog, treba gledati kao na pritisak u pravcu toga da se promeni sadašnja politika koja Beograd doživljava kao važnog aktera i faktor stabilnosti na Balkanu.

- Da se izvrši pritisak na Beograd i Srbiju da se Srbija svede na najmanju moguću meru, da prizna Kosovo i Metohiju, da okrene leđa Republici Srpskoj i Dodiku, da prestane mešanje i podrška i pomoć Srbima u regionu - rekao je Vuletić i dodao da tu ne bi bio kraj.

Na pitanje kako komentariše optužnicu protiv Dodika, rekao je da ne može da se meša u pravni aspekt i dodao da se plaši da ni stručnjaci međunarodnog prava ne bi mogli da sagledaju šta se tu dešava.

- Visoki predstavnik za BiH Kristijan Šmit umesto da se povlači, sebi daje sve veća i veća ovlašćenja i to sve što se dešava korak je u pravcu tenzija - rekao je on i dodao da ne može da veruje da političar kao Šmit nije mogao da predvidi kretanja.

- Nadam se da će čitava situacija i kada je reč o KiM i BIH prevazići i da nećemo bti bliži sukobima - rekao je Vuletić.