Dok je narod jeo čorbe, Katarinu Veliku služili su fazanima i kornjačama: Ovako se jelo na dvoru ruske carice

Dok je običan narod u Rusiji 18. veka jeo boršč i skromne čorbe, na dvoru moćne carice Katarine Velike služili su se fazani, tartufi, čak i meso kornjače.

Serija "Katarina Velika", najskuplja ruska serija svih vremena, od 2. marta počinje sa emitovanjem na Informer televiziji. Izvanredna glumačka ekipa predvođena Marinom Aleksandrovom u 52 epizode i kroz četiri sezone dočarala je do savršenstva život čuvene vladarke, ali i život na dvoru, intrige, spletke, borbu za vlast, kao i celokupan društveni život u carskoj Rusiji.

Luksuz, raskoš, prestiž...

Prema podacima iz Memoara Katarine Velike i zapisa njenih savremenika, te podacima arhivske građe Ruskog carskog dvora, dokumenta iz fondova Ruskog državnog istorijskog arhiva (RGIA) i Istoriografskih studija zasnovanim na arhivima, u vreme vladavine  Katarine  Velike  (1762–1796), na carskom dvoru nije se štedelo ni na čemu, a ponajmanje na hrani. 

Gozbe su bile pravi spektakl luksuza, bogatstva i političke moći, a trpeza je pucala od najskupljih specijaliteta tog vremena. Carski dvor bio je sinonim za raskoš i prestiž, a hrana važan deo političkog spektakla.

Spojila istočnjačku tradiciju i savremeni zapad

Svaki banket bio je pažljivo osmišljena demonstracija moći i bogatstva imperije. Trpeza je obilovala skupocenim delicijama i evropskim uticajima, dok su gozbe služile i kao prilika da se zadivi domaća i strana elita. Luksuz na tanjiru bio je jednako važan kao i politika.

Foto: arhiva

I dok je aristokratija uživala u ekstravagantnim jelima, dvor Katarine Velike postao je simbol spoja ruske tradicije i zapadnoevropskih trendova u gastronomiji.

Sto od 100 jela - i to nije preterivanje

Na zvaničnim banketima služilo se i više od 100 različitih jela! Od raskošnih supa i čorbi, preko peradi sa tartufima, jelenske divljači i fazana sa pistaćima, do ribe sa šunkom, jagnjetine, pa čak i mesa kornjače - sve je moralo da pokaže moć ruske imperije.

Foto: Foto: Promo

Francuska kuhinja bila je apsolutni hit među aristokratijom, pa su mnogi dvorski kuvari dolazili direktno iz Francuske ili su spremali jela po francuskim receptima. Na tanjirima ruske elite sudarali su se ruska tradicija i evropski trendovi, i to u najskupljem mogućem izdanju.

Omiljeno jelo Katarine Velike

Jedno od njenih omiljenih jela bila je kuvana govedina sa kiselim krastavcima i sosom. Spoj jednostavnog mesa i jakih, kiselkastih ukusa bio je njen lični favorit.

Dan je započinjala jakom kafom sa pavlakom i bademovim tostom. Ručak joj je bio glavni obrok, sa tri do četiri jela, dok je večeru često preskakala, jer je verovala da težak obrok pred spavanje izaziva glavobolju.

Tajni dezert koji je carica obožavala

Među slatkišima posebno mesto zauzimala je čuvena kolomnska pastila - desert od voćnog pirea i belanaca, toliko cenjen da se recept čuvao kao tajna. Naziv dolazi od grada Kolomna, koji je bio čuven po proizvodnji ove poslastice još od 17. veka. U ruskom jeziku naziv je "Коломенская пастила", što se doslovno prevodi kao kolomnska pastila (pastila iz Kolomne).

Foto: Foto: Promo

Na carskom stolu često su se nalazile i štrudle od jabuka i višanja, servirane uz kuglu sladoleda - prava poslastica 18. veka.

I narod je imao svoje favorite

Dok je dvor uživao u tartufima i fazanima, običan narod je ostao veran tradicionalnim jelima: boršču, peljmenima, čorbama od kupusa i raznim pitama. Ipak, zanimljivo je da su i na dvoru često služena ta "narodska" jela, ali u elegantnijem, luksuznijem izdanju.

Boršč je tradicionalna istočnoevropska supa čiji je glavni sastojak cvekla, po kojoj dobija prepoznatljivu crvenu boju. Veoma je rasprostranjen u Rusiji, Belorusiji, Poljskoj, Ukrajini i drugim zemljama regiona. Klasična verzija sadrži cveklu, kupus, krompir, šargarepu, luk i ponekad meso (najčešće govedinu), a služi se uz kašiku pavlake i svež peršun. U 18. veku bio je deo svakodnevne ishrane običnog naroda, ali se u nešto bogatijoj verziji mogao naći i na aristokratskim trpezama.

Foto: Informer

Peljmeni su tradicionalne ruske knedle punjene mesom i jedno od najpoznatijih jela savremene ruske kuhinje. Reč je o malim komadićima tankog testa punjenim mlevenim mesom (najčešće govedinom, svinjetinom ili mešavinom), koji se kuvaju u vodi ili bujonu, a posle služe sa pavlakom, maslacem, sirćetom ili senfom. Jelo potiče iz Sibira, gde su peljmeni bili praktična zimska hrana; pravili su se u velikim količinama i zamrzavali na hladnom vazduhu. Danas su peljmeni nezaobilazni deo ruske gastronomije, slično kao što su ravioli u Italiji ili gyoza u Japanu.

Carski recept koji možete spremiti već danas

Ako želite da makar na trenutak osetite duh ruskog dvora iz vremena Katarine Velike, donosimo vam rekonstrukciju jela koje se vezuje za njen lični jelovnik.

Foto: Informer

Kuvana govedina na carski način 👇

Sastojci:

🔸 kg goveđeg buta ili plećke

🔸 glavica crnog luka

🔸 2 šargarepe

🔸 koren peršuna

🔸 2 lovorova lista

🔸 nekoliko zrna bibera

🔸 3–4 kisela krastavca

🔸 kašika senfa

🔸 kašika pavlake

🔸 so po ukusu

Priprema:

Meso nalijte hladnom vodom da ga prekrije, dodajte povrće i začine i kuvajte 2–3 sata dok ne omekša. Isecite na tanke šnite.

Od malo bujona napravite sos - dodajte sitno seckane kisele krastavce, senf i pavlaku, kratko prokuvajte i prelijte preko mesa.

Služite uz kuvani krompir ili rustični hleb, baš kao na carskom dvoru.

Foto: Informer

Iako je trpeza u vreme Katarine Velike bila simbol moći i prestiža, kulinarska slika Rusije 18. veka pokazuje pre svega spoj tradicije i evropskih uticaja - od jednostavnih, domaćih jela do raskošnih banketa koji su plenili pažnju cele Evrope. Upravo ta kombinacija ukusa, običaja i dvorskog sjaja oslikava duh epohe u kojoj je hrana bila deo kulture, politike i svakodnevice.

Sve detalje o životu, navikama i raskoši ruskog dvora gledaoci će moći da vide od 2. marta, kada na Informer TV počinje emitovanje serije "Katarina Velika", koja donosi autentičnu priču o jednoj od najmoćnijih vladarki u istoriji.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.