Tajna pisma Katarine Velike: Zavela je evropske filozofe - Volter joj se divio a Didro obožavao

Katarina Velika je u 18. veku vodila privatnu prepisku sa Volterom, Didroom i drugim filozofima tog doba, prenoseći ideje prosvetiteljstva i promovišući reforme u Rusiji.

U 18. veku, poznatom kao doba prosvetiteljstva ili vek razuma, filozofi su uživali izuzetan ugled i uticaj u evropskim intelektualnim krugovima. Ovi mislioci širili su ideje o razumu, slobodi, toleranciji i kritici društvenih normi, što je promenilo način razmišljanja o politici, društvu i ljudskim pravima širom kontinenta.

Njihova dela čitale su obrazovane elite, a monarsi poput Katarine Velike, Marije Terezije i Josifa II često su ih pozivali na dvor kako bi se konsultovali i razmenjivali ideje, nastojeći da spoje vlast i raspršene koncepte prosvetiteljstva u reforme svojih država. 

Katarina II Velika, vladarka Rusije od 1762. do 1796. godine, nije bila samo moćna autokratkinja, već se trudila da u očima Evrope prikaže sebe kao "filozofa na prestolu" i prosvetljenu vladarku.

Tokom svoje vladavine vodila je bogatu privatnu prepisku s vodećim francuskim filozofima prosvetiteljstva, kao što su Fransoa Mari Arue de Volter i Deni Didro, čime je nastojala da prenese ideje slobode, reformi i racionalnog upravljanja.

Katarina i Volter: "Zvezda severa" i "filozof na prestolu"

Katarina i Volter započeli su prepisku još 1763. godine, a razmenjivali su pisma sve do njegove smrti 1778. godine. Iako se nikad nisu lično sreli, razmenjivali su ideje i komplimente koji otkrivaju kombinaciju divljenja i politike. Volter ju je video kao oličenje prosvetljenog monarha, nazivajući je ponekad "Zvezdom severa" i "Semiramidom Rusije", aludirajući na njenu moć i mudrost.

Foto: Istorijski izvor

U nekim pismima Volter je hvalio njene napore, a u drugima joj se obraćao sa "filozofsko‑prijateljskim" tonom; iako su mnoge autentične poruke ostale arhivske ili rasute po kolekcijama, znamo da je ona često slala Volteru vesti i tumačenja ruskih reformi, želeći da Rusiju predstavi kao snažnu i kulturno naprednu silu.

Volter je u jednoj prepisci sa Katarinom napisao: "Voleo bih da budem sahranjen u nekom kutku Petersburga, gde bih mogao da te vidim kako prolaziš pod svojim triumfalnim lukovima, okrunjena lovorom i maslinom".

Didro: Filozof koji je cenio Katarininu pristojnost

Dokazi iz delova pisama francuskog filozofa Denisa Didroa pokazuju još konkretnije lične i filozofske tonove u komunikaciji. U pismu iz 1774. godine Didro piše Katarini: "Jedna ne bi mogla biti plemenitija. (...) Ona nije svesna svog vlastitog položaja ili veličine; u isto vreme čini da drugi zaborave na to."

Foto: arhiva

Ove rečenice govore o njegovom utisku o ličnosti Katarine Velike, ne samo kao vladarke, nego kao žene koja je ostavljala utisak na savremenike svojim nastupom i intelektom.

Didro je isticao i njene vrline poput ljubaznosti, snage i sposobnosti da sluša suprotne stavove, što je za Didroa bilo retko, čak i među filozofima tog doba.

U jednom pismu Didro kaže:

"Iz naručja svoje porodice imam čast da pišem Vašem Veličanstvu. Otac, majka, braća, sestre, deca, unuci, prijatelji i poznanici bacaju se pred Vaše noge i zahvaljuju Vam na svim ljubaznostima koje ste mi ukazali na Vašem dvoru. Kao što su delili moju sreću, pravedno je da dele i moje uspomene. Moram reći Vašem Veličanstvu, jer to osećam u dubini svog srca, da zaslužujem pohvale koje ću sebi dati; to je prednost koju vladari dobijaju kada povere svoje interese dobrom čoveku: oni šire radost u srcima velikog broja drugih. Talenti i vrline Vašeg Veličanstva postali su teme razgovora naših večeri. Svi žele da znaju sve."

Foto: arhiva

Zatim piše:

"Da li je ona onda plemenitog karaktera? Ja kažem: Ne može biti plemenitijeg. Da li kažeš da je puna gracioznosti i ljubaznosti? Ja odgovaram: Svi koji su joj prišli reći će ti isto što i ja. I nisi drhtao kada si ušao u sobu sa njom? Izvini, ali to nije moglo dugo trajati; pošto nije svesna svog sopstvenog čina ili veličine, čini da drugi to zaborave u isto vreme. Da li je jaka? Ja im kažem: Ona sama mi kaže da je u njenom životu bilo trenutaka opasnosti u kojima je ponovo otkrila svoju dušu."

Dublji kontekst i značenje prepisa

Katarina je ovu korespondenciju koristila i kao politički i kulturni alat: razmenjujući ideje sa Volterom, Didroom i drugim umovima prosvetiteljstva, pokušavala je da preokrene evropsko javno mnjenje u svoju korist i prikaže Rusiju kao modernu i racionalanu imperiju.

Foto: Foto: Promo

U pismima je često naglašavala svoju posvećenost učenju, reformama i idejama slobode, iako je zapravo teško reći koliko je stvarno sprovela u delo ono za šta se zalagala rečima. Njena širina interesa, od pravnih kodifikacija do zamisli o štampanju Enciklopedije u Rusiji, pokazuje da je Katarina Velika pokazivala želju da uključi prosvetiteljske principe u svoj program uprave. 

Podsetimo, serija "Katarina Velika" od 2. marta 2026. godine biće emitovana na Informer TV, svakog radnog dana u 21.00 sat.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.