"Zaborav je opasan": Potomak grofa Save Vladislavića otkrio priče o Srbinu i prijatelju Petra Velikog

Ekskluzivno u Specijalu o Katarini Velikoj Branko Vukomanović otkriva detalje o životu Save Vladislavića, savetnika Petra Velikog.

Serija "Katarina Velika" od 2. marta emituje se radnim danima od 21.00 čas na TV Informer, a tim povodom  snimljen je specijal voditeljke Olivere Milatović posvećen ruskoj carici.

U jednoj od emisija gosti su bili scenarista Aleksandra Kostadinović, književnik Ranko Gojković i Branko Vukomanović, potomak grofa Save Vladislavića Raguzinskog.

Upravo priča o ovom znamenitom Srbinu, Savi Vladislaviću, koji je postavio granicu između Rusije i Kine i bio blizak saradnik cara Petra Velikog, bila je u fokusu razgovora.

- Meni je ljubav prema Rusiji potekla iz porodice. Međutim, ja sam jako rano, još kao beba, ostao bez dete, i onda nije baš imao ko da mi priča porodične priče. I onda kad sam napunio 16 godina, otišao sam kod dedinog rođenog brata, dakle mog deda-strica u Niš, i on je tada shvatio da sam ja dovoljno odrastao da neke stvari mogu da razumem i onda mi je rekao: "Sedi sinko, imam nešto da ti ispričam." I onda mi je rekao: "Mi se nismo oduvek prezivali Vukomanović." To je za mene bio ogroman šok, jer upravo kroz te porodične priče i porodična predanja učite da vam je deda bio heroj Drugog svetskog rata, pradeda heroj Prvog svetskog rata, i to sve sa prezimenom Vukomanović. I odjednom mi neko kaže: ti nisi Vukomanović, ti si sad neko drugi. I onda mi je deda-stric rekao da smo se mi ranije prezivali Vladisavić i da je jedan naš predak otišao u Rusiju i tamo postao grof. U to je sve što sam tada saznao - rekao je Branko i dodao:

Foto: Nora Šabanović

- Nije prošlo tri godine od tog mog susreta sa deda-stricem i ja naiđem na sabrana dela Jovana Dučića, među njima na monografiju grofa Sava Vladisavića. Cela familija je naravno to kupila, svi smo je pažljivo čitali, već na drugoj stranici se nalazi naše prezime, i upravo zahvaljujući predanom radu Jovana Dučića da sačuva Sava Vladisavića od zaborava, koji je to čak napisao i u posveti, da veruje da će Srbima vratiti grofa Savu, ja sam saznao o svom poreklu.

Foto: Promo

Branko je pokušao u nekoliko rečenica da opiše Savu Vladislaviča.

- Sava se ne može u nekoliko rečenica opisati, ali ako tražite najkraću definiciju, ja volim da citiram grofa Apraksina, rođaka Petra Velikog, koji je predstavio Petru Velikom Savu Vladisavića i tom prilikom rekao za Savu: "Odlikuje se velikom pobožnošću, bog upravlja njegovim srcem, on je znalac i sav je predat datoj reči." To je u najkraćem ko je bio Sava Vladisavić. On je, inače, sahranjen u Sankt Peterburgu, uj Blagoveštenskoj crkvi lavre Aleksandra Nevskog.  A ono što je zanimljivo je da je Sava svoje grobno mesto napravio u Herceg Novom, u manastiru Savina, jer je želeo tu da počiva, i ta grobna ploča stoji i dan-danas tamo. Svoju majku je želeo da sahrani u crkvi svetog Đorđa u Toploj, nedaleko od Herceg Novog, i to je naša porodična slava, i ta grobna ploča stoji tamo, ali zbog svojih velikih zasluga za Rusiju, njega je prigrlio sveti Aleksandar Nevski, i u njegovoj crkvi je sahranjen sa najvećim počstima. U Rusiji postoje samo dve carske lavre i upravo je u jednoj od njih sahranjen Sava Vladisavič. I njegova majka i, nažalost, i njegove ćerke, još za njegovog života - rekao je Branko.

Vukomanović je bio u gradu koji je Sava osnovao, to je na granici sa Mongolijom, i to je jedini grad koji je posvećen Svetom Savi.

Foto: Foto: Wikipedia

- Mi ga nemamo na našim prostorima. Da, danas je to Mongolija, nekad je to bila Carska Kina. Znate, kada govorimo o Petru Velikom, ja bih zaista želeo da pozovem gledaoce da, kao uvertiru u seriju "Katarina Velika" pogledaju jednu veličanstvenu izložbu u Ruskom domu o Petru Velikom i njegovim vezama sa Srbijom. Verujte mi, takvu izložbu nije videla ni Rusija - rekao je Vukomanović.

Na ovu priču nadovezao se književnik Ranko Gojković.

- Znamo da je Petar Veliki poslao i učitelja Maksim Suvorova u Srbiju i da je to na neki način spasilo crkvenoslovenski jezik i da je to mnogo značilo za izrastanje Sremskih Karlovaca u kulturnu prestonicu Srba. A rekao bih nešto o Savi Vladisaviću i njegovoj božijoj ulozi. Ako mi znamo da je on rođen na Svetog Savu i da je kršten u crkvi svetog Vasilija Ostroškog, kako da to ne bude jedan duhovni gigant. Gospod mnogo više radi nego što mi to želimo da priznamo. I kad bismo se mi vratili Svetom Savi i Svetom Vasiliju Ostroškom, bilo bi nam bolje - rekao je Gojković.

Foto: Foto: Wikipedia

Branko je ispričao da je Vladisavić bio tajni savetnik i tvorac ruske obaveštajne službe.

- Znate, kada govorimo o Savi Vladisaviću, ne samo što je on bio tajni savetnik i tvorac ruske obaveštajne službe, on je bio jedan od najbližih Petrovih prijatelja. Na venčanju Petra Velikog i Katarine I, Sava je bio jedan od deset Petrovih najbližih ljudi. Ono što je najbitnija potrvrda tog odnosa je krunisanje Katarine I. To je prva kruna Ruskog carstva, proglašenog 1721. godine, a ona je krunisana 1724. godine. I Petar je tu malo narušio protokol, jer umesto da patrijarh spusti krunu na glavu Katarine, to je uradio Petar. A tu krunu mu je dodao upravo - Sava Vladisavić. Zato što je on grof ilirski. A Petar i Sava, svesni naše istorije, želeli su da to naše drevno antičko plemstvo integriše u krunu ruske imperije - ispričao je Branko.

Foto: Nora Šabanović

Gosti emisije dotakli si se i slavnog  italijanskog  kompozitora Antonija Vivaldija koji je posvetio Savi Vladislaviću jednu operu, ali i Savinih karikatura koje su radili venecijanski majstori i koje se nalaze u kolekciji britanske kraljice. 

- Da, tačno je. Postoji mnogo toga što ljudi ne znaju. Na primer, pomenuti veliki Maksim Suvorov i general Andrija Miloradović sahranjeni su tik uz Savu Vladislavića u istoj crkvi. Sava je praktično njihov prethodnik. Znate, crkva lavre Aleksandra Nevskog je ruski panteon. Tu je sahranjen i jedan srpski patrijarh, i jedan srpski mitropolit. Tačno je da je najveći barokni kompozitor Vivaldi posvetio operu Savi Vladislaviću, a ono što je zanimljivo jeste da je upravo u domu Savinom komponovana čuvena Vivaldijeva simfonija "Četiri godišnja doba". Štaviše, Sava je vratio Vivaldija na venecijansku scenu, jer je Vivaldi pre toga bio na dvoru austrijskog princa Filipa, i on je želeo da se vrati u svoju rodnu Veneciju, i tu na scenu stupa Sava Vladislavić. Ne samo što ga Sava vraća u Veneciju, već mu ustupa i svoj dom, i Vivaldi mu u znak zahvalnosti posvećuje jednu operu - rekao je Branko i dodao:

- Ako je Srbin grof ilirski i ako smo mi Iliri, a jesmo, ako je Skender-beg Srbin, a jeste, i ovo su činjenice koje sam lično proverio, Bio sam u Hilandaru. Rođeni brat i otac Đurađa Kastriota, poznatog kao Skenderbeg, sahranjeni su u naosu Milutinove crkve u Hilandaru. Vivaldi je posvetio operu Savi Vladislaviću, ali se u toj operi radi o Skenderbegu. U Prištini je tu operu izveo Kurti. I u Tirani. A mi? Mi čekamo. A imamo dokumenta koji se čuvaju u Hilandaru. Tamo, pored ostalog, piše kako otac Skenderbega daruje četiri sela Hilandaru. Imaju i srpska imena, Jovan i Repoš, majka Vojislava. Mi smo izneveriji naše iskorijsko sećanje, ali nema mrtvih u Hristu. Dok sad ovo pičamo, neko na nebu od naših predaka, sa sve Svetim Savom na čelu i ostalim svetima, se za nas moli. I zastupa nas pred gospodom. Kada je Petar Veliki poslao proklamaciju Srbima da podignu ustanak protiv Turaka i pridruže se Rusiji u borbi protiv Osmanskog carstva, on nas podseća na naše velike kraljeve i careve. U prvom redu, velikog srpskog cara, Aleksandra Makedonskog. Pre tri veka, niko od naših predaka, Srba koji su živeli na teritoriji današnje Crne Gore i Hercegovine, nije rekao: "Šta priča ovaj čovek?" Jer su svi bili svesni svoje realne istorije. Zaborav je opasan.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.