Katarina Velika: Carica koja je dirigovala Rusijom i muzikom

Katarina Velika volela je muziku, ali je bila i njen pokrovitelj i veliki kulturni radnik za vreme svoje vladavine. Pisala je čak i libreta, a ponekad i pevala dvorske kantate.

Serija "Katarina Velika" počinje sa emitovanjem na TV Informer od 2. marta, radnim danima od 21.00 sat, u kojoj će biti prikazani detalji iz života i vladavine ruske carice Katarine II.

Ovu seriju je čuveni američki magazin Hollywood reporter 2014. godine uvrstio među deset najboljih na svetu.

Malo ko zna, ali Katarina Velika nije bila samo moćna vladarka i politički strateg. Ona je imala i izražen muzički ukus.

Njena pažnja prema umetnosti i muzici oblikovala je dvorski život, donosila evropski sjaj u Sankt Peterburg i postavljala standarde koji su dugo ostajali uzor ruskim dvorovima.

Štaviše, Katarina II bila je možda najmuzikalnija ruska vladarka 18. veka, ali ne samo zato što je volela da peva i igra i katkad peva dvorske kantate - već je bila pokrovitelj, organizator i ideolog muzike.

Pod njenom vlašću, dvorska scena postala je mesto gde su kompozitori i muzičari imali veliki značaj, a Katarina je rado podsticala studije muzike kod plemkinja i ulaganje u muzičko obrazovanje.

Foto: Printscreen/Youtube

Iako nije nastupala kao profesionalna pevačica, stručnjaci navode da je imala dovoljno sluha da razume muziku i da je mogla da oseća i ocenjuje muzička dela. 

Pod njenim pokroviteljstvom ruski dvor u Sankt Peterburgu postao je jedan od najbogatijih muzičkih centara Evrope.

Katarina kao pokrovitelj muzike

Katarina je nastavila projekat evropske modernizacije Rusije koji su započeli Petar Veliki i njegova ćerka, Elizabeta Petrovna.

Pod vlašću Katarine Velike, opera je postala centralni dvorski žanr. Italijanski kompozitori dominirali su scenom, a ruska publika se navikavala i na ozbiljnu i na komičnu operu.

Pisala libreta za opere

Malo je poznata činjenica da je Katarina pisala libreta za dvorske opere.

Najpoznatija je "Fevej" (1786) koju je komponovao Vasilij Paškevič, nastala po njenom tekstu i pod njenim pokroviteljstvom. Opera slavi mudrog vladara, prosvetiteljsku politiku i moralni red.

Premijerno je izvedena 19. aprila 1786. godine u Hermitage Theatre u Sankt Peterburgu, caričinoj dvorskoj sceni, gde su se izvodile nove opere pod njenim pokroviteljstvom i gde je publika uglavnom bila aristokratija. Produkcija je bila izuzetno raskošna i izazvala je veliko divljenje publike u toj sezoni dvorske opere. 

Za Katarinu, muzika nije bila samo zabava, već politički instrument, sredstvo državne pedagogije.

Foto: imslp.org/wiki

Italijanski majstori dvora

Pod Katarininom vlašću radili su najveći italijanski kompozitori.

Đovani Paizijelo (1776–1784) komponovao je opere, duhovnu muziku i dvorske ceremonijalne komade. Njegova opera "Berberin iz Sevilje" ("Il barbiere di Siviglia") izvođena je u Sankt Peterburgu pre nego što je  Rosini komponovao svoju verziju. U pitanju je komično i jedno je od najpoznatijih dela u operskom repertoaru. Opera je premijerno izvedena 26. septembra 1782. godine, u Imperial Hermitage Theatre u Sankt Peterburgu, pred ruskom caricom Katarinom II i dvorjanima.

Domeniko Čimarosa (1787–1791) komponovao je operu "Devica Sunca" ("La Vergine del Sole"), koja prikazuje mitološku priču o sveštenici Sunca i njenim iskušenjima, kombinujući dramu i ritualne elemente u duhu klasicizma. Premijerno je izvedena 26. oktobra 1788. u Sankt Peterburgu ,u dvorcu Ermitaž.

Foto: Foto: Promo

Baldasare Galupi i Đuzepe Sarti takođe su doprinosili dvorskoj muzici i sakralnim delima.

Ruski dvor pod Katarinom zvučao je evropski, a ona je bila kulturni strateg i producent, pažljivo birajući teme, ton i žanr opera.

Katarina lično u muzici

Carica je pratila probe, davala sugestije o tempu i izvođenju, menjala politički osetljive delove i pevala dvorske kantate. Savremenici beleže njen čist ton, osećaj za melodiju i sposobnost da prati orkestar. Nije bila virtuoz, ali je imala izuzetan muzički sluh i osećaj za ritam, koristeći muziku i kao alat političke i kulturne kontrole.

Petar III - muzika u tišini

Za razliku od Katarine, Petar III bio je fasciniran pruskom vojnom muzikom i fridrihovskim stilom, ali njegova kratka vladavina od šest meseci nije ostavila trag. Nema kompozicija posvećenih njemu, nema opera o njemu - u muzici je ostao marginalna figura.

Foto: wikimedia/ Grooth

Kasnija muzika i nasleđe

U 19. veku ruski kompozitori poput Mihaila Glinke i Modesta Musorgskog fokusirali su se na tragične istorijske ličnosti. Katarina nije postala operna heroina u tom periodu jer je bila previše politički racionalna, a Petar III ostao je skoro zaboravljen.

U 19. i 20. veku lik Katarine Velike nastavio je da inspiriše muzičku tradiciju, kroz opere i kompozicije koje govore o njenom dobu i liku, kao i kulturi njenog carstva.

Jedna od takvih dela je opera "Kći kapetana" ("The Captain’s Daughter") ruskog kompozitora Cezara Kjuija, gde se carica pojavljuje kao lik u delu zasnovanom na delima ruskog klasika Aleksandra Puškina.

U izvođenjima se često izvode i kompozicije iz vremena njenog dvora, poput sonata i koncertnih dela domaćih kompozitora koji su stvarali oko prelaza iz 18. u 19. vek, a u modernoj interpretaciji ponekad se izvode programi kao što je koncert "Zlatno doba Katarine Velike", posvećen muzici nastaloj ili inspirisanoj njenim periodom, u kome su zastupljeni i radovi italijanskih i ruskih autora povezani sa njenom epohom.

Foto: wikimedia/Fyodor Rokotov (1735–1808)

Katarina Velika nije bila muza kompozitora u romantičarskom smislu, ali je bila pokrovitelj, producent i kulturni strateg. Njena moć se čula u italijanskoj operi, ceremonijalnim kantatama i dvorskim spektaklima.

Katarinina muzikalnost bila je politički sluh, dramaturgija i sposobnost da oblikuje zvuk i ceremoniju jedne imperije. Harmonija na sceni značila je red u državi, a spektakl je učvršćivao legitimitet carice, što pokazuje da umetnost uvek stoji na strani pobednika.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.