Jubilej 60 godina Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

Danas je održana je konferencija za medije povodom obeležavanja značajnog jubileja – 60 godina Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

O programu obeležavanja na konferenciji su govorili Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a; Mišela Blanuša, kustoskinja Zbirke slikarstva od 1900. do 1950; Una Popović, kustoskinja Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija; dr Rajka Bošković, kustoskinja Zbirke skulpture i instalacija i Miroslav Karić, kustos Salona MSUB, koji je predstavio program Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića  i Salona MSUB.

Muzej savremene umetnosti u Beogradu obeležava jubilej 60 godina svečanim otvaranjem tri nove izložbe iz kolekcije, kao i programom u Salonu i Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Sa gotovo 9.000 dela domaćih i međunarodnih autora, kolekcija Muzeja jedna je od najvrednijih umetničkih zbirki u regionu, dok nove izložbe dodatno naglašavaju njegovu ulogu u očuvanju i tumačenju umetničkog nasleđa. Tokom šest decenija rada, MSUB je bio mesto susreta umetnosti i publike, istraživanja i tumačenja kulturne istorije 20. i 21. veka. Povodom jubileja, nove izložbe otvaraju pred publikom raznovrsne poglede na umetnost i njene tokove.

Izložba Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945. biće otvorena u subotu, 18. oktobra u 17 sati, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Kustosi izložbe su Mišela Blanuša (kustoskinja Zbirke slikarstva od 1900. do 1950), dr Rajka Bošković (kustoskinja Zbirke skulpture i instalacija) i Žaklina Ratković (kustoskinja Zbirke papirnog materijala (grafika, crtež, akvarel i dr.). 

Kultura

"Drugar i veliki šaljivdžija" - Petar Božović: "Veliki gubitak za sve nas"

Petar Božović kaže da je Zdravko Šotra bio veliki drugar i šaljivdžija.

09.10.2025

12:13

Kultura

"Zagrli mog tatu": Ivana Mihić se dirljivom porukom oprostila od Šotre

Ivana Mihić oprostila se na Instagramu od proslavljenog reditelja i scenariste Zdravka Šotre, koji je preminuo u 93. godini života.

09.10.2025

11:47

Foto: Arhiva MSUB

Izložba predstavlja prvi deo novog višegodišnjeg ciklusa u kojem će MSUB pokušati da revalorizuje vrednost svoje kolekcije kroz tri velike postavke. Kroz više od 400 radova i 150 autora, izložba prikazuje razvoj umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji prve polovine 20. veka u dijalogu sa društvenim, političkim i kulturnim promenama. Publika će imati priliku da sagleda ključne tokove modernizacije umetnosti u regionalnom i međunarodnom kontekstu.

Foto: Bojana Janjić

Fokusirajući se na period od početka 20. veka do Drugog svetskog rata, Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945. obuhvata epohu intenzivnih društveno-političkih i kulturnih promena tokom koje se formirala moderna umetnost na prostoru Srbije i tadašnje Jugoslavije. Izložba nudi i novo sagledavanje kolekcije Muzeja savremene umetnosti polazeći od pitanja kako je umetnost odgovarala na procese modernizacije, urbanizacije, izgradnje države i socijalnih kriza na početku 20. veka, te istražuje vizuelne i konceptualne prekretnice na putu ka modernosti našeg društva.

Kroz više tematskih i hronoloških celina, izložba prati stilske tokove od simbolizma, impresionizma i postkubističkih izraza, preko avangardnih eksperimenata i konstruktivističkih praksi, do različitih oblika realizma i angažovane umetnosti. Poseban akcenat stavljen je na vezu između umetnosti i društva, odnosno na to kako umetnost reflektuje ili komentariše društvenu stvarnost, ali i aktivno učestvuje u njenom oblikovanju.

Foto: Bojana Janjić

Postavka kombinuje hronološki i tematski pristup - od "rađanja moderne" do "podeljenosti i kriza" 1930-ih - dok paralelno istražuje i fenomene kao što su urbani život, građanski identitet, uloga umetnika u društvu, razvoj medija i novih oblika vizuelnog izraza, kao i prvih avangardnih artikulacija.

Izložba će biti otvorena do 1. marta 2027. godine.

Izložba Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta biće otvorena u četvrtak, 6. novembra u Muzeju savremene umetnosti. Kustos izložbe je Una Popović, kustos Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija.

Muzej savremene umetnosti prvi put integralno predstavlja portfolije Klare Siprel i Pola Stranda iz svoje kolekcije, dospelih u Muzej diplomatskom razmenom osamdesetih godina. Biće predstavljeno 60 fotografija Siprelove snimljenih tokom putovanja po Jugoslaviji dvadesetih godina i 20 fotografija Stranda, pionira straight fotografije, nastalih u Americi, Francuskoj i Egiptu. Njihove poetike i pristupi razvijali su se paralelno – piktorijalna, poetska i atmosferična fotografija Siprelove i modernistička, stroga kompozicija Stranda – nudeći jedinstven uvid u dinamiku formiranja fotografije tog perioda.

Izložba će biti otvorena do 2. marta 2026.

Takođe u četvrtak, 6. novembra u Muzeju savremene umetnosti, biće otvorena izložba Olga Jevrić: Muzikalnost i skulpturalnost. Kustos izložbe je dr Rajka Bošković.

Izložba u okviru ciklus "Umetnost i sličnost - skulptorke iz kolekcije MSU (6)" donosi retrospektivu jedne od najznačajnijih vajarki srpske umetnosti 20. veka. Umetnost Olge Jevrić karakteriše muzikalnost oblika i dramatika borbe suprotnosti – između linija i masa, svetlosti i senke, trpljenja i prkosa. Na izložbi će biti predstavljene skulpture iz kolekcija MSUB-a, SANU i Kuće legata u Beogradu, pružajući uvid u opus koji je ušao u tokove svetske istorije skulpture.

Izložba će biti otvorena do 2. marta 2026.

Do 2. novembra, publika takođe može pogledati i dve izložbe otvorene u septembru mesecu – Izložbu „Kolektivna intimnost“ Maje Bekan u Salonu Muzeja savremene umetnosti, kao i izložbu „Aritmologija oblika“ Dragana Jelenkovića u Galeriji - legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Kustos obe izložbe je Miroslav Karić, kustos Salona MSUB.

Vizuelna i performans umetnica Maja Bekan već dve decenije istražuje ideju zajednice i kolektivne intimnosti kroz rad sa ženskim grupama različitih generacija i iskustava. Izložba u Salonu MSUB-a predstavlja ambijent scenskih setova u kojima umetnica kroz video, objekte i tekstualne instalacije osvetljava teme solidarnosti, prijateljstva i samoosnaživanja. Projekat uključuje i saradnju sa učenicama srednjih škola u Beogradu, koje će kroz čitanja i istraživanja doprineti stvaranju novih oblika zajedničkog znanja.

Izložba u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića predstavlja izbor radova Dragana Jelenkovića iz višedecenijskog opusa, jednog od ključnih aktera nove skulptorske scene od osamdesetih godina do danas. Od ranih istraživanja forme i materijala do instalacija i digitalnih eksperimenata, Jelenkovićev rad osvetljava transformacije savremene skulpture. Uz retrospektivu, izložba uključuje i njegovu najnoviju produkciju, u kojoj preispituje redefinisanje forme u kontekstu savremenog globalnog trenutka.

Obe izložbe su otvorene do 2. novembra 2025.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Selekcija negativna

pre 4 meseca

Na žalost, svi ovi kustosi su se prikazali kao pumpadžije i podrška blokadama, sa sve akcijom okupljanja i pokazivanja "krvavih ruku"... politički aktivni u mržnji, aktivni u narativu"Srbrenica genocid", "Kosovo država" učesnici svih rušiteljskih i mrzilačkih programa, od bivše B92 i Soros centra, ... a kriterijum po kome pozivaju i selektuju umetnike je isključiv: samo politički aktivizam protiv Srbije i naroda. Svako ko im se ne ulizuju po pitanjima njihovih vrednosti je isključen, kanselovan. Tako je u svim institucijama kulture. I, onda, ispada da drugih sem njih- nema. Jedni drugima nagrade, izložbe, vidljivost...drugima- smrt. I onda se čudimo odakle blokaderi i poraz društvenosti. Korupcija" najboljih"( elita) je najgora.

1 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari