Bio najtiražniji pisac Jugoslavije, a u Njujorku propustio priliku života! Na današnji dan umro Momo Kapor

Jedan od najpoznatijih i najčitanijih srpskih pisaca, slikar i novinar Momčilo Kapor preminuo je na današnji dan pre 14 godina. U njegovu večnu slavu podsećamo vas na zanimljive epizode iz njegovog dinamičnog života.

Jedan od najpoznatijih srpskih književnika, pisac, slikar i novinar Momčilo Momo Kapor preminuo je na današnji dan u Beogradu.

Kapor je neobičnom neposrednošću i lakoćom osvajao pažnju čitalačke publike, pišući na rubu komentara i svakodnevnih refleksija o stvarnosti naših vremena i njihovih protagonista. Svojevrsni književni fenomen Moma Kapora prisutan je u našoj književnosti više od tri decenije.

Kapor je rođen 1937. godine u Sarajevu. Slikarstvo je diplomirao 1961. na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Pored velikog broja slika koje je ostavio, objavio je i veliki romana i zbirki priča. Autor je i velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova.

Ovo su neke neverovatne zanimljivosti o njegovom životu:

10. SA ČETIRI GODINE MAJKA MU JE SVOJIM TELOM SPASILA ŽIVOT

Tokom bombardovanja Sarajeva, aprila 1941. godine, Momova majka, Bojana je poginula, zaštitivši telom četvorogodišnjeg Momu i tako ga spasila sigurne smrti. Tada je poginulo 40 ljudi, koji su boravili u toj kući, čak i malo mače koje je mali Momo držao u rukama.

9. TV JE GLEDAO SAMO U HOTELU

Prvi književni radovi mladog Kapora su televizijske kritike, koje su objavljivane dvaput mesečno u "Književnim novinama" od 1964-1969. godine. Međutim, Kapor nije imao televizor, jer je tih godina TV bio luksuz u mnogim kućama. Odlazio bi u "Plavi salon" tadašnjeg hotela Metropol, gde je bio jedan televizor i gde je moglo da se sedi uz čaj.

8. IZBAČEN JE IZ DVE ŠKOLE

Kada su ga izbacili iz Treće muške gimazije u Beogradu, njegov otac Gojko ga je prebacio u Sarajevo, u Prvu mušku gimnaziju - gde je sedeo u istoj klupi kao i Ivo Andrić. Kako Momo piše u svom autobiografskom delu "Ispovesti" - bio je najgori đak u čitavoj gimnaziji, toliko loš da su ga izbacili u sedmom razredu na godinu dana iz svih škola u Jugoslaviji.

7. KAO GIMNAZIJALAC JE POČEO DA SE BAVI NOVINARSTVOM

Novinarstvom je počeo da se bavi kao gimnazijalac u Sarajevu, u listu "Naši dani". Kasnije, krajem 60-tih počeo je da piše za najznačajnije beogradske listove i magazine. Biti novinar u to vreme i naplaćivati svoj radi, podrazumevalo je da pronaći stranicu na kojoj vam je bio odštampan tekst, sići na blagajnu i primiti novac na ruke, pošto vas blagajnica s crvenim dugim lakiranim noktima pronađe na spisku. To je bilo vreme pre nego što su "pronađeni" bankovni računi i porezi na prihode.

6. BIO JE MEĐU PRVIM TV ZVEZDAMA

Momo je bio voditelj na Drugom programu Radio-televizije Beograd i jedna od prvih televizijskih zvezda. Vodio je emisije "Studio 3" gde je prvi put uvedena forma intervjuisanja gostiju uživo u studiju. Takođe, bio je i radijski voditelj, jedan od urednika-voditelja čuvene emisija "Krug dvestadvojkom" radija Beograd 202.

5. PROPUSTIO JE PRILIKU ŽIVOTA U NjUJORKU

Na Momovoj izložbi školica u Njujorku, početkom 80-tih, došao je čuveni njujorški diler slika, koji je prvi kupio Vorholove "Campbell`s soups". Dopale su mu se Momove slike i hteo je da bude njegov diler i pitao ga da li ostaje u Njujorku. Kada je Momo zatražio 15 minuta da razmisli, on mu je zapanjeno odgovorio: "Čoveče, imaš čitav ostatak života da razmišljaš!". Tako je počela i završila se Momova međunarodna slikarska karijera.

4. PRINCEZA JELISAVETA BILA MU JE INSPIRACIJA ZA ROMAN

Na partiju kod Nine Rozenvold na Petoj aveniji, na kome se okupljao njujorški džet set, Moma je upoznao princezu Jelisavetu, koja mu se predstavila kao Elizabeta Karađorđević - jugoslovenska princeza, kojoj je bilo zabranjeno da se vrati u svoju domovinu, kao i svim njenim rođacima Karađorđevićima. Bila je to 1976.godina. Posle tog poznanstva napisao je roman "Zoe".

3. RADIO JE INTERVJUE SA SVETSKIM FACAMA

Dok je boravio u Njujorku, napravio je i veliki intervju s Erikom Jong, koja je tih godina napisala i objavila planetarni književni bestseler "Strah od letenja". Takođe, uradio je intervjue s Pjerom Kardenom i velikim američkim piscima Bernardom Malamudom, dobitnikom Pulicerove nagrade i Sol Belouom, dobitnikom Nobelove nagrade za književnost.

2. BIO JE JEDAN OD SCENARISTA "VALTERA"

Malo je poznato da je Kapor napisao mnogo scenarija za kratke igrane filmove kao I brojne sinopsise za dokumentarne filmove. Jedan je od scenarista za film "Valter brani Sarajevo", koji je bio i ostao najgledaniji jugoslovenski film svih vremena. "Zelena čoja Montenegra”, jedan od najboljih srpskih romana druge polovine 20. veka, prvo je nastao kao scenario za film koji nikada nije realizovan, a tek kasnije je objavljen u formi romana.

1. NAJTIRAŽNIJI PISAC STARE JUGOSLAVIJE

Momo Kapor je jedan od retkih i slikara i pisaca u istoriji srpske umetnosti. Pored njega, ta dva talenta su negovali još Đura Jakšića i Mića Popović. Kapor je bio poznatiji kao pisac, i to kao najtiražniji pisac stare Jugoslavije, čiji su tiraži bili više od 100.000 primeraka. Kao slikar je najviše izlagao po svetu i svega nekoliko puta u domovini. Takođe, Kaporova knjiga "El Dorado" 2005. godine je prva knjiga u Srbiji, koja je štampana u tiražu od 30.000 primeraka.

Inače, juče je pred velikom brojem njegovih poštovalaca svečano otkrivena spomen-ploča u Ulici Moma Kapora br. 1 u Istočnom Novom Sarajevu. Time je započela manifestacija "Momo Kapor: Čuvar adrese", koja će trajati od 2. do 4. marta.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.