• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Ljubav&Zdravlje/J.Ž.

26.07.2021

19:53

Za LEPU NOVINARKU vremena za ljubav MORA DA BUDE: Kada sam ZALJUBLJENA, rade SRCE i DUŠA, a MANJE GLAVA!

printscreen instagram/ anastamen

Showbiz

Za LEPU NOVINARKU vremena za ljubav MORA DA BUDE: Kada sam ZALJUBLJENA, rade SRCE i DUŠA, a MANJE GLAVA!

Podeli vest

Ljubav, i kad je neuzvraćena, pokreće i vremena za ljubav mora da bude, kaže lepa novinarka RTS-a Ana Stamenković

Ana Stamenković je među prvim novinarima koji su obukli skafandere i ušli u crvene zone bolnica od početka pandemije. Zahvaljujući njoj i njenim kolegama, mogli smo da vidimo i čujemo kako izgleda borba pacijenata i lekara. Godinama prati zdravstvo, u malom prstu joj je sve što se dešava u srpskim bolnicama. Dobitnica je gran prija "Zlatna Nika" Internacionalnog festivala reportaže i medija "Interfer", za reportažu "Dnevnik jednog proleća", a nosilac je i zvanja "Heroj Beograda", koje nose ustanove i pojedinci koji su doprineli borbi protiv koronavirusa.

Iza sebe imate "Dnevnik jednog proleća". Da li vas pomalo hvata jeza od toga kakav će nam biti "dnevnik jeseni" s obzirom na prognoze koje ovih dana slušamo od struke?
- Tačno je godinu dana od emitovanja dokumentarnog filma "Dnevnik jednog proleća", a korona je i dalje tu i ponovo preti. Tako je nekako bilo i prošle godine, izgledalo je da se sve smiruje, mi smo krajem maja počeli da radimo film, bolnice su bile prazne i onda je kovid-19 počeo da pokazuje svoje najsurovije lice. Brojevi su počeli da rastu i situacija je postala mnogo teža nego tokom proleća. Pratim zdravstvo godinama, da ne kažem decenijama i naučila sam da viruse ne treba potcenjivati. Strahujem, da, baš strahujem kakva će biti jesen. Ali, sada imamo i vakcinu, pa se najiskrenije nadam da ćemo zbog toga imati bolju situaciju. Ali svi smo se mnogo opustili. Nije dobro što brojevi ponovo svuda rastu. Od nas zavisi kako će nam biti.

Sada kada je prošlo neko vreme, šta osećate kada pomislite na dane u "crvenoj zoni"?
- Nažalost, ti dani "crvene zone" još nisu prošli. Kako za sada stoje stvari, i ja ću ponovo oblačiti skafander.

Kapa dole za lekare!

Nikada ne propustite priliku da pomenete lekare, njihov trud i žrtvu koju su podneli tokom pandemije... Šta vas je najviše fasciniralo gledajući ih, slušajući ih pod onim skafanderima?
- Zaista mislim da Srbija ima odlične lekare, medicinske sestre i sve druge koji čine zdravstveni sistem. Naravno kao i svuda, postoje i oni zbog kojih se nekada stidimo, ali mislim da ih je malo. U vreme korone upoznala sam divne ljude, posvećene i požrtvovane, kojima je 16 meseci na prvom mestu pacijent. Nisu išli kući, nisu gledali na sat ni radno vreme, nisu mislili na sebe u najtežim situacijama, već su se maksimalno davali. Nekima sam lice videla tek posle dužeg vremena izveštavanja o koroni, jer uvek su bili u skafanderu. Oči u kojima se vidi ko je kakav - one se vide i ispod vizira. Vidiš njih, čuješ ih i dobiješ snagu. Jer u ovome smo na istom zadatku. Mnogi od njih su izuzetno skromni, nisu hteli da kažu ni koliko su umorni i da jesu uplašeni. Kapa dole svima. Aplauz za njih bi trebalo da traje bez prestanka.

Kako ste samu sebe hrabrili tih dana?
- Šesti april 2020. godine nikada neću zaboraviti. Snimatelj Vladimir Zakonović i ja smo prvi put ušli u "crvenu zonu" u Kliničkom centru Vojvodine. Dok radiš, nosi te adrenalin, ne razmišljaš koliko je opasno, a ja po prirodi nisam plašljiva ni paničar. Ali kad sedneš posle sam sa sobom, pitaš sebe zašto, da li vredi, treba li rizikovati i svoj i živote ljudi oko sebe ako doneseš virus kući. Od straha su teže slike koje ostaju u glavi, videli smo najteže pacijente. I novogodišnje veče sam provela u kovid-bolnici u Batajnici. Gledate najteže pacijente na respiratoru i samo razmišljate: da, najvažnije je zdravlje. I ovom prilikom zahvaljujem se dr Nataši Gocić Perić iz Kliničkog centra Vojvodine, njen dnevnik bio je osnova mog "Dnevnika jednog proleća", ali i svim lekarima koji svih ovih meseci brinu o nama. Zbog izveštavanja o kovidu-19 upoznala sam predivne ljude u svim zdravstvenim ustanovama od Novog Sada do Niša. Ljude kojima možemo da se ponosimo. Zvuči kao floskula, ali oni jesu heroji i heroine. U martu, aprilu, maju, junu prošle godine trebalo je biti i hrabar i izdržljiv. Tih meseci gotovo da nisam išla kući, nije postojalo radno vreme. Ali tako je kada radite u informativnom programu i kada pratite sektor koji je u fokusu. Po reakcijama i kolega i građana znam da sam pokazala i hrabrost i profesionalizam. I to je najvažnije. Ljudi smo od krvi i mesa, grešila sam i ja, ali mislim da je svako mogao da vidi u mom radu i posvećenost i požrtvovanost.

Da li ste preležali kovid-19? Da li ste se plašili, ako ste uopšte imali vremena za strah?
- Da znam da sam imala kovid-19 - ne znam. Nisam imala simptome ni situacije koje bi me odvele kod lekara. Bila sam u kontaktu sa ljudima koji su imali koronu, ulazila u bolnice, ali sam poštovala preventivne mere i čim sam mogla, vakcinisala sam se kako bih zaštitila i sebe, ali i ljude oko mene. Postojao je i strah i to je dobro jer si onda i oprezan. Nisam proveravala antitela ni pre ni posle vakcinacije.

Za svoj rad dobili ste i nagrade. Ali šta je zapravo prava nagrada, šta je to što vas čini posebno srećnom kada je reč o poslu koji radite?
- Najvažnije je što sam uspela da pomognem teško oboleloj deci, odraslima, što smo pomogli da Srbija dobije bolje uslove u zdravstvu... Od reportaže o transplantaciji, o retkim bolestima, o borbi protiv malignih bolesti. Radio-televizija Srbije je pokrenula mnogobrojne kampanje i humanitarne akcije i drago mi je što sam deo toga. Bez podrške medija mnogi problemi ne bi bili rešeni. Ali uspeli smo da najmlađi dobiju najskuplje lekove, da i mladi i stari odu na neke operacije, da se poprave uslovi za lečenje u zemlji. Sa mnogima o kojima sam izveštavala ostala sam i prijatelj. I to je takođe vrednost ovog posla. Teško je pratiti zdravstvo jer stalno slušate o bolestima i gledate bolesne, ali kada pomognete - to nema cenu. Puno mi je srce bilo kada sam prošle godine dobila nagradu "Heroj Beograda", koja je imala i novčani deo i tako sam dobila priliku da pomognem lečenje jedne male Sofije!

Da li vas i dalje ljudi zaustavljaju na ulici i pitaju kada će kraj?
- Sada me ne pitaju kada će kraj, nego da li će nas na jesen ponovo zatvarati. Zaustavljaju me ljudi i pitaju šta treba da bi se otišlo na more, da li da se vakcinišemo, kojom vakcinom, da li da proveravamo antitela i da li će biti zatvaranja. Uvek se trudim da odgovorim i da pomognem i savetom. Ipak, ponekad ni ja više nisam imala snage da pričam o koroni i slušam o tome, ali tada mojim ljudima oko sebe kažem, ni reč o koroni, molim vas, i tako i bude. Uglavnom... Mada svih ovih 15-16 meseci, obrni-okreni - na kraju se u svaki razgovor uvuče korona.

Koliko vam je lepota pomogla, a koliko odmogla u životu?
- Najiskrenije, ne umem da odgovorim na pitanje koliko mi je lepota pomogla u životu i poslu, verujem da sam nekima lepa, a nekima ne. Znaju ljudi često da mi kažu da sam lepša u prirodi nego na ekranu - valjda sam pred kamerama uvek ozbiljnija. Ali iskreno se nadam da mi je i i u životu i poslu više pomoglo to što sve radim srcem i dušom. I mislim da se to vidi! A plavu boju kose - ne menjam.

Kakva ste vi žena, zapravo, opasnica ili...?
- U horoskopu sam Škorpija, a one su opasne i otrovne! Oni koji me poznaju kažu da sam "Džek", pre svega pravi drug. Trudim se da budem i dobar prijatelj i da pomognem kad god mogu, umem da budem opasna ponekad, ali mislim da nisam "opasnica". Neko baš mora da me povredi i izda da bih pokazala neko takvo lice, a opet i ja grešim. Trudim se da onda uvek kažem "izvini"!

Kada niste ispred kamera - ko ste? Šta volite da radite? Čime se bavite u slobodno vreme?
- Volim muziku, žive svirke, koncerte, vozim bicikl, često sam na Adi, veslam... Volim da izlazim, volim kafanu, šetam psa, uživam u ulozi tetke. Sa sestričinom Jelenom, koja u septembru puni tri godine, mazim se i igram.

Floskula "bavim se sobom" veoma je popularna u poslednje vreme, kako vi to radite? Šta je po vama briga o sebi?
- Idem redovno na treninge, na preventivne preglede, trudim se da zdravo hranim, postim svaki post, to mi baš prija. Moja kozmetičarka bi rekla da sam u toj oblasti kampanjac, ali frizera često posećujem. Videćemo, za sada se držim, ali koliko je posao u kom moramo svakodnevno da budemo pod šminkom i pod stresom ostavio traga, ne znam. Nadam se ne mnogo, ali one "ozbiljne godine " polako stižu.

Kako brinete o svom izgledu? Koliko, na primer, jednoj plavuši treba vremena da se spremi za kameru?
- Ovaj posao me je naučio i da se spremimo za pet minuta i za 55 minuta. U sekundi i polako, kada se ima vremena. Kad god mogu, trudim se da budem bez šminke, krema, maskara, da odmorim lice.

Kako brinete o svom zdravlju? Koliko i sami slušate lekare sa kojima razgovarate, ne samo kada je reč o koroni već i inače?
- Trudim se da slušam lekare i trudim se da ono o čemu izveštavamo i što savetujemo i sama primenjujem. U suprotnom, kakav bih ja to zdravstveni novinar bila!

Da li vežbate, trenirate redovno? 
- Sećam se jedne situacije: radila sam ujutro, imala gosta u studiju i posle odmah otišla da vozim bicikl. Maše mi čovek, ja stanem, a on kaže: svaka vam čast i pričate o zdravlju i zdravo živite! Mada, ponekad pokleknem zbog slatkiša, neke lepe hrane kada izađem, ali fizički sam baš aktivna, tako da će mi i to pomoći da sačuvam zdravlje.

Kako brinete o svom psihičkom zdravlju? Šta radite kad vam je svega preko glave?
- Prošle godine u najteže vreme korone najviše mi je pomoglo kad napravim krug, dva oko Ade Ciganlije, malo budem na dasci, veslam i sedim pored vode. I "reset i relaks". Kad god mogu, idem u prirodu, vozim bicikl ili veslam. Muzika mi je takođe daje energiju! Nemam neku tajnu, ali gnjavim ljude oko sebe da probaju SUP, veslanje na dasci. Nosim je i na more!

Da li novinarka kao vi ima vremena za ljubav? Šta je za vas savršena ljubav?
- Jednom sam rekla da ljubav, i kada je neuzvraćena, pokreće i pokreće i to i dalje mislim. A vremena za ljubav mora da bude. Ne znam da li postoji savršena ljubav, ali kada sam zaljubljena, u tome sam iskreno i fer i potpuno. I srcem i dušom, često manje glavom.

Rekli ste da idete na odmor. Šta ste sve isplanirali? Kako će izgledati vaš odmor?
- Da, putujem i jedva čekam more, prvo idem u Hrvatsku, a onda, nadam se, i u Grčku, to je zaostali aranžman od prošle godine, uplaćen pre korone. Nadam se da ove godine korona neće pokvariti te planove. A do tada, Ada - beogradsko more.
 

 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Hronika

JOŠ Hronika VESTI

Društvo

Sport

Planeta

Magazin

Džet set