DOZVOLJENO PREKORAČENJE U KRAJNJOJ NUŽDI: Ne čupajte se minusom, banke deru na kamatama!

Ukoliko ste godinu dana konstantno u crvenom 50.000 dinara, banka će vam to naplatiti i do 18.000 dinara, što je skuplje i do četiri puta od keš kredita

Statistika pokazuje da građani čupanje iz prazničnih dugova najčešće rešavaju korišćenjem dozvoljenog minusa, a tek onda slede krediti i kreditne kartice. Prema rečima finansijskih stručnjaka, to je jedan od dokaza da nisu dovoljno informisani i finansijski potkovani jer je ovaj vid bankarske pozajmice najskuplji.

Prosek godišnje kamate na dozvoljeni minus iznosi skoro 30 odsto, što je i do tri, pa i četiri puta više nego na gotovinske kredite, ali, kako tvrde stručnjaci, građanima je najlakše i najbrže da se tako zaduže, ne razmišljajući o nametima.

Takođe, raspon kamata je veliki u zavisnosti od banke, kreću se od 15 do 36 odsto (pogledajte tabelu). Tako ćete ako, na primer, godinu dana budete u dozvoljenom minusu, banci za to platiti od 7.500 pa do skoro 18.000 dinara, što je više od trećine plate.

Krajnja nužda

U udruženju bankarskih klijenata "Efektiva" kažu da građani, potpuno pogrešno, dozvoljeni minus često doživljavaju kao 13. platu.

- Dozvoljeni minus predstavlja jedan od najskupljih vidova zaduživanja građana kod banaka. Odobrava se kao takozvana dodatna pogodnost prilikom otvaranja računa i prebacivanja plate. Građani ga često doživljavaju kao 13. platu i često taj minus koriste do maksimalnog limita, čime zapravo banci plaćaju i najveću kamatu - napominje u ovom udruženju i dodaju:

- Taj minus treba koristiti samo u krajnjoj nuždi i nikako za finansiranje kupovine nekog trajnog dobra. Za to je svakako bolje uzeti kredit.

 

 

Profesor ekonomije Mlađen Kovačević naglašava da je pitanje dozvoljenog minusa bankarsko, ali i psihološko.

- To je tema za bankare, ali definitivno i za psihologe. Prosto je neverovatno kako ljudi olako prihvataju neka rešenja i zadužuju se po enormno visokim kamatama. Nemoguće je za to naći racionalno objašnjenje, da li su možda nedovoljno obavešteni ili pritisnuti tolikom mukom i besparicom da ne mogu da biraju, zaista mi je teško da odgonetnem - kaže Kovačević.

Bez rezona

On napominje da je jedno sigurno, a to je da nema nikakvog ekonomskog rezona da neko uzme dozvoljeni minus. Jedini izuzetak mogu da budu kratkoročne sitnije pozajmice sa računa, uz uslov da ih namirite čim budete imali novca, jer jedino tako nećete platiti veliku kamatu. Za sve drugo svakako je bolje uzeti kredit.

 

 

Prema regulativi Narodne banke Srbije, dozvoljeni minus se odobrava u vremenskom periodu od maksimalno 12 meseci. Nakon isteka odobrenog minusa u tom vremenskom periodu, klijent banke je dužan da obezbedi pozitivan saldo na računu bar jedan dan, kako bi ostvario pravo na obnovu ovog vida kreditiranja u istom vremenskom periodu.
 

Uzelac: Uporedite banke

Dušan Uzelac, direktor finansijskog portala "Kamatica" savetuje da se građani detaljno raspitaju u banci o efektivnoj kamatnoj stopi na korišćenje minusa po tekućem računu.

- Ne ustručavajte se da promenite banku ukoliko je efektivna kamatna stopa za korišćenje minusa niža u drugim bankama. Imajte u vidu da se kamata na korišćeni dozvoljeni minus obračunava na dnevnom nivou i da vam je u interesu da što kraće koristite minus.

 

 

Svaki svoj prihod koristite za njegovo pokrivanje, jer ćete značajno smanjiti troškove kamate - kaže Uzelac i dodaje:

- Trudite se da nikada ne koristite maksimalno odobreni iznos dozvoljenog minusa. Vrlo lako se može desiti da pri mesečnom obračunu kamate nemate dovoljno sredstava da bar delimično pokrijete iskorišćenu pozajmicu. Tada ulazite u nedozvoljeni minus.
 

 

BANKA                                                            KAMATA                PRIMER (50.000)

 

 

API bank                                                            26,78                                63.390

Adiko                                                                 32,98                                66.490

AIK banka                                                           21,66                                60.830

Inteza                                                                 28,99                               64.495

Poštanska                                                            29,71                               64.855

Kredit agrikole                                                    32,64                               66.320

Direktna banka                                                   25,30                               62.650

Erste                                                                   30,90                               65.450

Eurobank                                                            34,54                                67.270

Halkbank                                                             19,87                               59.935

Komercijalna                                                       28,40                               64.200

Mobi banka                                                          31,62                               65.810

NLB banka                                                            28,97                               64.485

OTP banka                                                            35,92                              67.960

Rajfajzen                                                               26,18                              63.090

Sberbank                                                               28,97                             64.485

Unikredit                                                               15,04                             57.520

Vojvođanska                                                           28,56                             64.280

MTS banka                                                              19,95                             59.925

* Izvor: NBS

** Kamate su na godišnjem nivou

*** Primer pozajmice od 50.000 dinara na 365 dana

 

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.