STRAH VAS JE IMAĆETE MALU PENZIJU? Sada je vreme da mislite o tome, primenite pravilo 50/30/20

Pitanje koje zanima većinu zaposlenih u Srbiji jeste da li će doživeti penziju i kolika će ona biti

Sigurna i mirna starost danas je za većinu radnih ljudi u Srbiji sa prosečnim pa čak i iznad prosečnim primanjima veoma neizvesna jer je državna penzija sve dalje i sve je manja.

Ipak, na sreću, penzija iz državnog penzijskog fonda ne mora biti jedini izvor prihoda kada odete u penziju, ali se za dodatne prihode morate pobrinuti sami.

Obezbeđenje „nešto novca sa strane“ za starost zapravo nije toliko teško, ali je stvar discipline i finansijske pismenosti, piše Bizlife.

Pravilo 50/30/20.

Jedan od osnovnih finansijskih saveta jeste raspored budžeta kojim raspolažete po pravilu 50/30/20. Ova raspodela znači da se od 100 odsto prihoda, vaši izdaci dele u tri glavne kategorije: POTREBA, ŽELJA i ŠTEDNJA.

Da bi se ovaj plan realizovao neophodno je odvojiti ove tri kategorije. Dakle, 50 odsto prihoda treba potrošiti na potrebe, 30 na želje i 20 odsto treba uštedeti.

U praksi to izgleda ovako: ako vaš ukupan prihod iznosi na primer koliko i prosečna decembarska plata u Srbiji – 60.000 dinara, raspodela vašeg budžeta znači da ćete na svoje potrebe potrošiti 30.000 dinara, na želje 18.000 dinara, dok 12.000 dinara ostaje za štednju.

Potrebe su troškovi koje apsolutno morate imati u svom budžetu bez obzira na sve. U to se uklapaju troškovi poput stanovanja, komunalija, prevoza i zdravstvene zaštite. Želje su troškovi koje ste dobrovoljno odlučili da potrošite, ali koje nisu stalne. Veoma je lako pomešati želje i potrebe. Jedini način da se utvrdi da li je nešto potreba jeste da se zapitate da li biste mogli da živite bez te stvari.

Konačno, kategorija štednje ili duga je novac koji ste izdvojili za svoju budućnost ili za otplatu duga pre nego što je planiralno. Ovaj novac možete staviti u svoj lični penzioni fond (to može biti investicija za berzu, štednja u banci, uplata u doborovoljni penzijski fond, životno osiguranje i slično), piše Bizlife.

Da li je ovaj sistem pravi za vas zavisi od konkretnih okolnosti u kojima se nalazite. Pozitivna strana je što vam može omogućiti da se detaljno fokusirate na planiranje finansija. Nepostojanje 50/30/20 plana bi mogao da oteža pronalaženje načina za poboljšavanje navika trošenja.

Kritičari ovog načina trošenja ističu negativnu stranu i naglašavaju da nije prilagođen onima koji ostvaruju veće prihode, jer zahteva preveliko trošenje na potrebe, odnosno štednju i dug.

Sa druge strane, oni koji imaju niža primanja mogu da prigovore da ne zarađuju dovoljno da bi petinu prihoda ostavili za štednju. Finansijski stručnjaci, međutim, ni tada ne savetuju da se od tog pravila odustane već predlažu da se pokuša pronalaženje bolje plaćenog posla, dodatnih prihoda ili pronalaženje mogućnosti da se prihoduje od neke vrste rente.

Svakako, razmislite pre kupovine novog ajfona ili markirane tašne da li je to potreba ili želja ili bi trebalo da bude štednja, piše Bizlife.

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.