NI ŽRTVA NI DŽELAT! Šta je to asertivna komunikacija?

Naučite da zaštitite i izrazite sebe, ali tako da ne napadnete i ne uskratite mogućnost drugome da zaštiti i izrazi sebe. Dakle, nemojte da težite ka dominaciji, ponižavanju ili degradiranju drugoga, držite se principa "ja sam vredna osoba, ti si vredna osoba"

Stojite čitavu večnost ispred delikatesa u supermarketu i taman da dođete na red, ispred vas se promuva starija gospođa. Šta radite u ovoj i sličnim situacijama? Svađate se sa njom, ili, dok u sebi vrištite od besa, ćutke, pognute glave prelazite preko nepravde? Nijedan od ova dva izbora nije dobar - ili ugrožavate sebe ili narušavate odnos sa drugima. A sve bi bilo mnogo lepše i zdravije kada biste naučili kako da asertivno komunicirate, objašnjava mr Anđela Zlatković, specijalni pedagog savetovališta "Ekvilibrijum". U prevodu - da naučite da zaštitite i izrazite sebe, ali tako da ne napadnete i ne uskratite mogućnost drugome da zaštiti i izrazi sebe.

(FOTO) OBJAVLJENA LISTA NAJLEPŠIH RUSKINJA! Za ovim lepoticama uzdišu milioni muškaraca!

- Pojam asertivnost potiče od engleske reči "assertive", što znači uporan, samouveren, samosvestan, samopouzdan. U našem jeziku najadekvatniji prevod ovog pojma bi bio samouverenost, samospoznaja, a definiše se kao izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren, odnosno pošten i socijalno adekvatan način uz uvažavanje drugih. Dakle, bez težnje ka dominaciji, ponižavanju ili degradiranju drugoga, a sve po principu "ja sam vredna osoba, ti si vredna osoba" - naglašava mr Anđela Zlatković.

NEMA BOLESTI KOJE NE LEČE! Urme protiv anemije, kod visokog krvnog pritiska, holesterola, čak i u prevenciji raka...

Asertivna osoba će iskreno, otvoreno i ljubazno zamoliti kelnera da joj donese drugu supu, samo uz kratko objašnjenje da je ova hladna, dodaje naša sagovornica. Otvoreno i bez okolišanja će reći svojim prijateljima sa kojima često izlazi da će ovog vikenda izaći sa drugim društvom i bez snebivanja će reći prijatelju da ne može da mu pozajmi novac jer planira da ga potroši na drugi način.

- Asertivnost podrazumeva određena prava koja važe kako za nas tako i za sagovornika. Prvo i osnovno je "Moje je pravo da procenjujem svoje ponašanje i za to snosim posledice, ako je to potrebno", dok poricanje ili ignorisanje odgovornosti ne umanjuje posledice. Na ovo se nadovezuje  "Moje je pravo da ne dajem objašnjenja i izvinjenja za svoje ponašanje". Naravno, pravo je drugih da kažu da im se neko naše postupanje ne sviđa, ali onda mi imamo pravo da nađemo kompromis i uvažimo ili odbacimo njihovo mišljenje - objašnjava specijalni pedagog i navodi ostala asertivna prava.

Foto: Shutterstock

* Ja odlučujem da li je moja dužnost da rešavam tuđe probleme

Svako od nas je odgovoran da rešava svoje probleme. Mi našim saosećanjem i savetima pomažemo samo delimično - na samoj osobi koja se suočava sa određenim problemom jeste da preduzima konkretne akcije u pravcu rešenja, jer je to njena odgovornost.

SEM PRAVE, POSTOJE JOŠ 4 VRSTE LJUBAVI! Koju da preskočite, a za koju se vredi boriti?

* Imam pravo da menjam svoje mišljenje

Naša uverenja nisu rigidna i fleksibilna, niti treba da budu. Očekivano je da se menjaju tokom vremena, od iskustva do iskustva, a to nam i omogućava da se bolje nosimo sa različitim situacijama. Menjaju se, takođe, i želje i potrebe.

* Imam pravo da pogrešim

Ljudi su pogrešiva bića. Greške smeju da se prave, i ako se načine, ne mora da se oseća krivica. U tom smislu, ukoliko nam neko, recimo, prebacuje zato što kasnimo, asertivan odgovor bi bio: "U pravu si, kasnim", kaže specijalni pedagog.

NEMA BOLESTI KOJE NE LEČE! Urme protiv anemije, kod visokog krvnog pritiska, holesterola, čak i u prevenciji raka...

* Imam pravo da kažem "ne znam"

Da bi se ovo pravo realizovalo, potrebno je da se distanciramo od uverenja "Uvek moram tačno da znam koju posledicu će izazvati moje ponašanje/Uvek moram da znam tačan odgovor na svako pitanje". Pravo koje je u vezi sa ovim, i takođe se smatra asertivnim, jeste "Imam pravo da dam sebi vremena da razmislim pre nego što odgovorim".

* Imam pravo da kažem "ne razumem"

Niko od nas ne može i nije dužan da čita i razume tuđe misli. Možemo da ih naslućujemo, ali to ostavlja puno prostora za nesporazume i konflikte. U vezi sa tim je i pravo "Mogu da pitam ono što me zanima", a pravo druge osobe je da ne odgovori ukoliko pitanje smatra neprikladnim, navodi naša sagovornica.

Foto: Shutterstock

* Imam pravo da kažem "ne"

Kada osvestimo ovo pravo, na lakši način ćemo izražavati i svoje želje, potrebe, stavove, postavljaćemo zdrave granice u odnosu na druge ljude i direktno otvoriti put ka konstruktivnom rešavanju problema. Slično ovom je i pravo koje glasi "Imam pravo da se sa nekim ne slažem, iako će ga to možda povrediti".

GRČEVI, GLAVOBOLJA, NADUTOST... Šta jesti tokom 'onih dana'?

* Moje odluke ne moraju uvek da budu logične

U našim mislima, emocijama i željama često nema puno logike i teško ih je svrstati u isključive kategorije "crno" ili "belo". Vodeći se isključivo logikom, često ograničavamo sebe na ono što okruženje od nas očekuje, verujući da nismo dovoljno objektivni. Srodna prava su "Imam pravo da se osećam dobro u svojoj koži" i "Imam pravo da samostalno odlučujem o prioritetima i o tome kako ću i sa kim da provodim vreme".

* Imam pravo da kažem "to nije moja stvar/briga"

Često se u komunikaciji od nas zahteva da nešto "moramo", što automatski kod nas može da razvije otpor, a imamo tendenciju i da sami sebi postavljamo takva pravila, na primer da težimo savršenstvu. Za obe strane, kao i za samu komunikaciju, bilo bi produktivnije osvestiti da li i ko nad nečim zaista ima kontrolu i u kojoj meri, zaključuje mr Anđela Zlatković.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.