EVO ZAŠTO LAKO "NAVUČEMO" PREHLADU, VIRUS, ALI I OZBILJNIJE BOLESTI! Jedan faktor je presudan!

Svi znamo kako nas stres može izmoriti, a naučnici odnedavno smatraju da to mogu i da objasne

Nova studija pokazuje kako dugotrajni stres pustoši imuni sistem povećavajući rizik od prehlada i viroza.

Isti proces takođe može objasniti ulogu traumatičnih događaja u povećanom riziku od srčanih bolesti i depresije. Američki naučnici ispitali su 176 muškaraca i žena o teškim fazama kroz koje su prolazili u poslednjih dvanaest meseci. Onda su u njihov nos stavili virus koji izaziva blagu virozu i proveravali da li su se razboleli. Oni koji su bili pod stresom dva puta češće bi se razboleli.

Test je pokazao da je njihov imuni sistem postao manje aktivan zahvaljujući kortizolu, hormonu stresa koji slabi imunitet.

OTKLANJA STRES I ŠTITI SRCE! Evo žašto treba piti KAKAO! Jedna šolja dnevno ČUVA VAŠE ZDRAVLJE!

Tako se razvilo ono što nazivaju 'upalnom reakcijom', a pokazalo se da je to posledica stresa. Ona se može pojaviti kao crvenilo svrbež, oteklina i bol, a javlja se kao prvi odgovor organizma u odbrani od bolesti. Kada se upalna reakcija pojavi, izloženi smo riziku od raznih bolesti.

- Pomoću sposobnosti imunog sistema da reguliše upale može se predvideti ko će 'navući' oboljenje, ali još je važnije to da nam pokazuje na koji način nas stres čini slabije otpornima na bolest - komentaroše profesor Šeldon Koen, naučnik sa Univerziteta u Pensilvaniji.

Kada su pod stresom, stanice imunog sistema nisu sposobne da odgovore na hormonalnu kontrolu i tako se stvara upala koja vodi u bolest. 

- Kako upalni procesi igraju važnu ulogu u nizu bolesti kao što su kardiovaskularna oboljenje ili astma, ovaj model objašnjava kako stres utiče i na njih. To nam takođe omogućava da preventiramo bolesti kod ljudi koji su pod hroničnim stresom.

ČIŠĆENJE kuće je najbolja ANTISTRES terapija, a evo i zbog čega

Postoje i drugi načini na koje nas stres može činiti bolesnima. Na primer, naučnici London School of Economics pronašli su vezu između slane i masne brze ehrane, prekovremenog rada i povećanog krvnog pritiska.

Takođe, našli su poveznicu između stresa, depresije i niskog samopouzdanja kod trudnica i povećanog rizika da će novorođenče biti mrtvorođeno ili smanjene inteligencije. Takođe, deca koja su rođena nakon stresnih trudnoća češće su hiperaktivna, imaju emocionalne probleme i na kraju krajeva - i sama su podložnija stresu.