ŽIVOT POSLE KARANTINA! Kako se prilagoditi na novu normalnost?

pexels.com

16:13 Ljubav i zdravlje 0

ljubav&zdravlje/n.lazović | 10. 05. 2020.

ŽIVOT POSLE KARANTINA! Kako se prilagoditi na "novu normalnost"?

Nakon skoro dva meseca izolacije zbog pandemije korona virusa, došao je kraj vanrednog stanja, ali će socijalna distanca, maske i rukavice po svojoj prilici još neko vreme biti deo naše svakodnevice...

Koliko god da smo mentalno stabilni, izolacija je prouzrokovala određeni nivo anksioznosti i frustracija, kaže prof dr Aleksandra Đurić, CTA psihoterapeut i trener u Psihoresurs savetovalištu i objašnjava kako da se prilagodimo životu posle karantina, koji, to je već sasvim izvesno, neće biti isti kao pre.

BUDITE U TRENDU OVOG LETA! OVA pletenica ČINI SVAKU DEVOJKU LEPŠOM - Evo kako je MOŽETE NAPRAVITI! (VIDEO)

PREKINULA MEDIJSKU TIŠINU! Voditeljka Bojana Ristivojević PODELILA LEPE VESTI - čestitke stižu sa SVIH STRANA!

Život nije prestao

- Ne treba preveiše brzo zaboraviti period kroz koji smo prošli, odnosno treba da budemo svesni da nije bilo lako, da je svima to bio veliki izazov, da nam je bilo teško i da su i ljudi koji su su psihološki stabilniimali imali periode uspona i padova, kao i emocije staha i tuge, anksioznosti, zabrinutosti…, što je sve normalno. Sada se svi polako readaptiramo na novonastale uslove i to treba raditi postepeno, korak po korak, dan po dan - savetuje dr Đurić.

Pixabay

Šta će biti u budućnosti?

Prognoze da nas na jesen čeka drugi talas, a potom i treći, četvrti, kao pesimistička predviđanja da pandemija neće proći do kraja 2022. samo nepotrebno unose nemir i paniku.

- To niko ne može da predvidi… Uostalom, ko je mogao da predvidi i da će do ovoga doći? Život ne možemo da kontrolišemo i bilo bi divno da možemo da gledamo u magičnu kuglu, ali to nije slučaj i to povećava našu anksioznost, taj strah od neizvesnosti. Zato fokus treba vratiti u sadašnjost, živeti dan po dan, korak po korak, i pitati se, s jedne strane, šta možemo da preduzmemo da budemo odgovorni prema sebi i drugima (poštovati mere), a sa druge strane maksimalno koristiti sve stvari koje su trenutno dozvoljene da bi nam bilo lepše i lakše – smatra dr Đurić.

Naša sagovornica navodi da treba naći ravnotežu između preteranog straha, fokusiranosti na koronu i nepovrenja da će zaraza uopše proći i preterane ležernosti i potpune negacije opasnosti. 

- Treba naći zlatni balans. Pre svega hajde da pokušamo da malo racionalizujemo stvari (racionalizacija je dobar odbrambeni mehanizam), da emocije koje nas prepravlju ostavimo po stani, da se izolujemo od vesti koje nisu proverene, da prestanemo konstantno da pričamo o koroni, da se neprekidno bavimo tom temom, da pokušamo malo da ubacimo i neku drugu vrstu sadržaja, te da sa ljudima počenemo da pričamo i o nekim (drugim) životnim temama. Problemi ljudi nisu nestali, da li su to neki ljubavni problemi, sa decom, u vezi posla… tek, život nije prestao. Jeste u nekom trenitku prinudno stao, ali nije prestao… - napominje naša sagovornica.

Emotivno povezivanje

Osim toga, treba ubaciti/vratiti razonodu, rituale i ostale socijalne sadržaje koje možemo, tj. koji su dozvoljeni.

stocksnap.io

- Ne kažem da svi sada treba da pohrlimo u kafiće ili salone lepote, mada je to ljudski i to razumem. Uostalom, kafići su u redu ako nije gužva, ako je na otvorenom prostoru i ako se poštuje socijalna distanca, ali prosto možemo da prošetamo i sa drugaricom, naravno, uz sve mere koje se predlažu. Bitno je da povežemo sa ljudima, da sebi olakšamo i rasteretimo se, odnosno da izađemo iz konteksta da sedimo kod kuće po ceo dan i slušamo o koroni – sugeriše psihoterapeut.

TOPI SE U USTIMA! OSVEŽAVAJUĆA TORTA SA JAGODAMA - evo kako da pripremite ovu poslasticu za samo 20 MINUTA!

Kako smo kroz ovo prošli zajedno, naša sagovornica navodi i da razmena iskustva može da bude lekovita…

- Volim da smatram da se svi povezujemo tako što smo otvoreni i pričamo o tome kako nam je bilo. Ne u smislu vesti koje smo slušali, već kako smo mi lično prošli kroz to. Koji su nam momenti bili teški, šta su nam bili izazovi, da li to bilo sa decom, da li učenje, kako smo se borili. Važno je da čujemo tuđa iskustva, da ih razmenimo, možda nam padne na pamet neka nova ideja kada čujemo kako je neko drugi organizovao vreme ili se borio sa dosadom. Ni malo šale nije na odmet, a uz humor i opuštanje najlakše ćemo skrenuti misli sa ove teme – poručuje dr Aleksandra Đurić.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.