Nije vam do seksa, jede vam se slatko, razdražljivi se? Možda patite od ovog sindroma

Hronično ste umorni, često vam se spava tokom dana, što “sređujete” sa tri, četiri šolje kafe. Uveče osećate navalu adrenalina i dugo ne možete da zaspite. Razdražljivi ste, osećate slabost u mišićima i toliki stres da imate osećaj da ste pred nervnim slomom. Smenjuju se faze prejedanja, preskakanja obroka i nespavanja. Ako simptome prate smanjeni libido, bezvoljnost, kao i česte respiratorne infekcije i alergije, moguće je da patite od sindroma adrenalnog umora.

Jednostavan i opušten način života više ne postoji, smatraju stručnjaci. Danas smo svakodnevno pod tolikim stresom, a da toga uopšte nismo svesni. Naša tela nisu “mutirala” kako bi živela današnji stil života i velika većina nas se oseća hronično iscrpljeno i pod stresom. Kada stres potraje (od nekoliko meseci pa do 20-ak godina), javljaju se simptomi adrenalnog umora. 

Informer

Ulogu "stresomera" u organizmu obavljaju nadbubrežne žlezde, koje su odgovorne za proizvodnju adrenalina, kortizola, progesterona i testosterona. Kada smo pod stalnim stresom, ove žlezde neprestalno (umesto povremeno) luče adrenalin i kortizol i na taj način se iscrpljuju. To opet dovodi do smanjenja koncentracije kortizola i na kraju rezistencije (telo više ne reaguje na kortizol). Zato se mnoge hronične bolesti leče upravo kortikosteroidima. 

Istraživanja pokazuju da češće oboljevaju ljudi koji uspone i padove u životu doživljavaju negativno, kao i žene u menopauzi i muškarci u andropauzi. Procenjuje se da danas i do 80 odsto ljudi u nekoj životnoj fazi može da bude pogođeno adrenalnim umorom. 

Lista simptoma

Da li ste kandidat za ovaj sindrom najjednostavnije ćete proveriti na sledeći način: lezite i odmorite se desetak minuta, pa izmerite krvni pritisak u ležećem položaju. Ustanite i odmah ponovno izmerite pritisak. Ako je nakon ustajanja pritisak niži nego dok ste ležali, postoji mogućnost da vaše nadbubrežne žlezde ne rade dobro.

Česti smptomi adrenalnog umora su:

* Želja za slanom, masnom i slatkom hranom

* Debljanje oko struka

* Krhki i tanki nokti, suva i tanka kosa, koža koja brzo stari

* Crni krugovi oko očiju

* Hladne ruke i noge, toplo lice, talasi vrućine

* Iscrpljenost nakon svake fizičke aktivnosti

* Pojačani PMS, simptomi menopauze i andropauze 

* Razdražljivost, blaga depresija

* Nedostatak energije

* Mišićna slabost

* Slabi seksualni nagon

* Češće i snažnije alergije

* Lagana vrtoglavica tokom ustajanja iz sedećeg ili ležećeg položaja

* Često uzdisanje “iz dna duše”

* Osećaj da ne možete da stignete da obavite kućne i poslovne obveze

* Česte infekcije i upale (sinusitis, kandida, cistitis)

* Alergija, astma, autoimune bolesti, kožne bolesti   

Šta vam je činiti?

Lečenje treba sprovoditi pod nadzorom lekara, a obuhvata promene u načinu života, ishrani i ponašanju. Stručnjaci procenjuju da kod lakšeg oblika lečenje može da potraje između šest i devet meseci, kod umerenog između godinu, godinu i po, a kod teškog adrenalnog umora i do dve godine.

Vreme za odmor

Pronađite način da se nakratko odmorite u ležećem položaju oko 10 sati, kao i između 15 i 17 sati, makar i na nekoliko minuta. Spavajte najmanje osam sati na dan i uvedite naviku odlaska u krevet u isto vreme. Pokušajte da legnete ranije nego što ste navikli.

Informer

Bežite od kradljivaca energije

Udaljite se od negativnih ljudi i loših veza koje vas ne ispunjavaju i ne dopustite da vam se približe takozvani emocionalni vampiri. Upišite se na jogu, autogeni trening (spoj mediteacije i psihologije), na borilački sport ili plivanje, vozite rolere ili trčite po parku.

Smeh otpušta stres

Smeh je zarazan i ako ga budete “vežbali” vremenom će vam smeškanje preći u naviku. Pronađite zabavan hobi - kartanje s društvom, ples... Boravite u prirodi što više. Ako ste ceo dan u zatvorenom, vaše samopouzdanje pada, javljju se depresivne misli i stres.

Informer

Hranite se zdravo

Izbacite loše namirnice iz ishrane (belo brašno, namirnice s premalo vlakana, s visokom nivoom šećera), a povećajte unos voća i povrća, kao i sirove hrane. Treba jesti hranu bogatu cinkom: povrće, integralne žitarice, pivski kvasac, pšenične mekinje i klice, semenke suncokreta i bundeve. Važni su i ugljeni hidrati, pogotovo celuloza koju sadrže, kao i proteini poput mesa, ribe, jaja, mlečnih proizvoda (puter, pavlaka), soje, kikirikija.