Ovi automobili su kao "mačka u džaku": Vozi ih više od pola Srbije

Prilikom kupovine automobila u inostranstvu, potrebno je proveriti da li krije ozbiljne kvarove ili daleko većukilometražu od naznačene, iako vozilo naizgled deluje dobro očuvano.

Države podatke o vozilima ne razmenjuju sistematično, zbog čega je rizik od kupovine problematičnog polovnjaka iz uvoza i dalje je značajan.

Automobili iz uvoza u Srbiji

Tokom godišnjeg istraživanja kompanije za podatke o automobilima "carVertical", utvrđeno je da preko 7 od 10 polovnjaka u Srbiji potiče iz uvoza.

Za potrebe istraživanja ispitano je 18 zemalja, a u njih Nemačka (17 zemalja) se rangirala među pet glavnih izvora uvoza vozila. Francuska (16 zemalja), Italija (14 zemalja) i Belgija (11 zemalja), takođe su zauzele visoko mesto, iako su se obrasci uvoza bitno razlikovali od tržišta do tržišta.

Foto: Shutterstock

U 2025. godini u Srbiji su iz kompanije "carVertical" utvrdili da je 15,6 odsto automobila uvezeno iz Francuske, 15,2 odsto iz Italije, 9,7 odsto iz Švajcarske, 9,2 odsto iz Nemačke i 4,3 odsto iz Belgije.

Uvezeni automobili su, prema njihovim podacima, činili 75,8 odsto svih proverenih vozila u Srbiji, dok je 24,2 odsto bilo domaćeg porekla (vozila koja nisu iz uvoza).

- Zemlje poput Nemačke, Francuske i Italije imaju izuzetno razvijenu automobilsku industriju. S obzirom na to da se tamo prodaje veliki broj novih automobila, prirodno je da se nakon isteka lizinga deo tih vozila izvozi u druge zemlje - objašnjava Matas Buzelis, stručnjak za automobilsko tržište u kompaniji "carVertical".

Vraćena kilometraža

Automobili iz uvoza često kriju ozbiljne saobraćajne nesreće i vraćenu kilometražu.

Među glavnim uvoznim tržištima za Srbiju, 3,7 odsto automobila uvezeno iz Francuske imalo je vraćenu kilometražu, kao i 5 odsto iz Italije, 3,3 odsto iz Švajcarske, 3,3 odsto iz Nemačke i 4,2 odsto iz Belgije.

Prodavci kilometražu smanjuju kako bi automobil prodali po višoj ceni, a neiskusni vozači pretplaćuju vozilo i što je još gore, kasnije se mogu suočiti sa velikim troškovima održavanja prilikom servisiranja. 

Istorija vozila često ostaje zabeležena samo u nacionalnim registrima, a nakon uvoza u inostranstvo, automobil "počinje od nule", što budućem vlasniku otežava pristup potpunim informacijama o njegovoj prošlosti.

Među vozilima koja su uvezena u Srbiju, čak 89,1 odsto onih iz Švajcarske imalo je zabeležena oštećenja. Kod onih iz Nemačke, udeo oštećenja nešto je niži i iznosi 82,5 odsto, iz Belgije 76,6 odsto, iz Francuske 27,8 odsto, dok je kod onih iz Italije taj procenat 12 odsto.

Foto: Foto: Shutterstock

Oštećenja nakon udesa

 

Ne mora svako oštećenje biti kobno, ali, često se dešava da je automobil nakon težeg udesa nebezbedan za vožnju.

Mnogi prodavci polovnih automobila štede na popravkama i ugrađuju neoriginalne delove, što direktno skraćuje radni vek vozila.

- Pristup podacima o vozilima za potrošače u Evropi trenutno je ograničen zbog široke definicije ličnih podataka u okviru Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR). Iako EU preduzima određene korake u dobrom smeru svojim nedavnim predlozima u okviru Akta o digitalnim uslugama (tzv. Digital Omnibus), postoji rizik da ti postepeni predlozi budu povučeni. To praktično ne bi nimalo doprinelo poboljšanju transparentnosti i bezbednosti na tržištu polovnih vozila - ističe Matas Buzelis.

Foto: Shutterstock

Ko nosi najveći rizik u Srbiji?

Tokom 2025. godine, najviše automobila iz uvoza proizvele su kompanije "Folksvagen", "Audi", "Bmw", "Pežo", "Opel". Na ulicama Srbije često se mogu videti poznati modeli pomenutih potrošača i samim tim glavna su meta nesavesnih prodavaca.

Najveći udeo vozila sa vraćenom kilometražom imao je "Opel" (5,3 odsto), "Audi" (4,7 odsto), "Bmw" i "Folksvagen" (4,1 odsto), i na kraju "Pežo" (3,2 odsto).

Kada govorimo o oštećenjima, kod "Bmw-a" ona su bila najčešća (41 odsto), zatim je tu "Audi" (37,8 odsto), "Folksvagen" (33,5 odsto), "Opel" (20,5 odsto) i "Pežo" (20 odsto).

BONUS VIDEO

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.