Ovi automobili su kao "mačka u džaku": Vozi ih više od pola Srbije

Prilikom kupovine automobila u inostranstvu, potrebno je proveriti da li krije ozbiljne kvarove ili daleko većukilometražu od naznačene, iako vozilo naizgled deluje dobro očuvano.

Države podatke o vozilima ne razmenjuju sistematično, zbog čega je rizik od kupovine problematičnog polovnjaka iz uvoza i dalje je značajan.

Automobili iz uvoza u Srbiji

Tokom godišnjeg istraživanja kompanije za podatke o automobilima "carVertical", utvrđeno je da preko 7 od 10 polovnjaka u Srbiji potiče iz uvoza.

Za potrebe istraživanja ispitano je 18 zemalja, a u njih Nemačka (17 zemalja) se rangirala među pet glavnih izvora uvoza vozila. Francuska (16 zemalja), Italija (14 zemalja) i Belgija (11 zemalja), takođe su zauzele visoko mesto, iako su se obrasci uvoza bitno razlikovali od tržišta do tržišta.

Foto: Shutterstock

U 2025. godini u Srbiji su iz kompanije "carVertical" utvrdili da je 15,6 odsto automobila uvezeno iz Francuske, 15,2 odsto iz Italije, 9,7 odsto iz Švajcarske, 9,2 odsto iz Nemačke i 4,3 odsto iz Belgije.

Uvezeni automobili su, prema njihovim podacima, činili 75,8 odsto svih proverenih vozila u Srbiji, dok je 24,2 odsto bilo domaćeg porekla (vozila koja nisu iz uvoza).

- Zemlje poput Nemačke, Francuske i Italije imaju izuzetno razvijenu automobilsku industriju. S obzirom na to da se tamo prodaje veliki broj novih automobila, prirodno je da se nakon isteka lizinga deo tih vozila izvozi u druge zemlje - objašnjava Matas Buzelis, stručnjak za automobilsko tržište u kompaniji "carVertical".

Vraćena kilometraža

Automobili iz uvoza često kriju ozbiljne saobraćajne nesreće i vraćenu kilometražu.

Među glavnim uvoznim tržištima za Srbiju, 3,7 odsto automobila uvezeno iz Francuske imalo je vraćenu kilometražu, kao i 5 odsto iz Italije, 3,3 odsto iz Švajcarske, 3,3 odsto iz Nemačke i 4,2 odsto iz Belgije.

Prodavci kilometražu smanjuju kako bi automobil prodali po višoj ceni, a neiskusni vozači pretplaćuju vozilo i što je još gore, kasnije se mogu suočiti sa velikim troškovima održavanja prilikom servisiranja. 

Istorija vozila često ostaje zabeležena samo u nacionalnim registrima, a nakon uvoza u inostranstvo, automobil "počinje od nule", što budućem vlasniku otežava pristup potpunim informacijama o njegovoj prošlosti.

Među vozilima koja su uvezena u Srbiju, čak 89,1 odsto onih iz Švajcarske imalo je zabeležena oštećenja. Kod onih iz Nemačke, udeo oštećenja nešto je niži i iznosi 82,5 odsto, iz Belgije 76,6 odsto, iz Francuske 27,8 odsto, dok je kod onih iz Italije taj procenat 12 odsto.

Foto: Foto: Shutterstock

Oštećenja nakon udesa

 

Ne mora svako oštećenje biti kobno, ali, često se dešava da je automobil nakon težeg udesa nebezbedan za vožnju.

Mnogi prodavci polovnih automobila štede na popravkama i ugrađuju neoriginalne delove, što direktno skraćuje radni vek vozila.

- Pristup podacima o vozilima za potrošače u Evropi trenutno je ograničen zbog široke definicije ličnih podataka u okviru Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR). Iako EU preduzima određene korake u dobrom smeru svojim nedavnim predlozima u okviru Akta o digitalnim uslugama (tzv. Digital Omnibus), postoji rizik da ti postepeni predlozi budu povučeni. To praktično ne bi nimalo doprinelo poboljšanju transparentnosti i bezbednosti na tržištu polovnih vozila - ističe Matas Buzelis.

Foto: Shutterstock

Ko nosi najveći rizik u Srbiji?

Tokom 2025. godine, najviše automobila iz uvoza proizvele su kompanije "Folksvagen", "Audi", "Bmw", "Pežo", "Opel". Na ulicama Srbije često se mogu videti poznati modeli pomenutih potrošača i samim tim glavna su meta nesavesnih prodavaca.

Najveći udeo vozila sa vraćenom kilometražom imao je "Opel" (5,3 odsto), "Audi" (4,7 odsto), "Bmw" i "Folksvagen" (4,1 odsto), i na kraju "Pežo" (3,2 odsto).

Kada govorimo o oštećenjima, kod "Bmw-a" ona su bila najčešća (41 odsto), zatim je tu "Audi" (37,8 odsto), "Folksvagen" (33,5 odsto), "Opel" (20,5 odsto) i "Pežo" (20 odsto).

BONUS VIDEO