Komad mesa iz laboratorije izlazi na tržište?! Naučnici napravili čudo

Japanski naučnici napravili su u laboratoriji komad piletine težak 11 grada i tvrde da bi isti mogao biti na tržištu za od pet do 10 godina.

Naime, naučnici su ostvarili proboj u oblasti laboratorijski uzgojenog mesa, kada su pomoću uređaja koji imitira krvne sudove iz cirkulatornog sistema, uspeli su da stvore komad piletine veličine jednog nagetsa.

Nova metoda omogućava da se kiseonik i hranljive materije dopremaju do ćelija mišića smeštenih u gelu, koristeći fina šuplja vlakna. Zahvaljujući tome, naučnici su uspeli da uzgoje komade mesa duge do dva centimetra i debele oko jednog centimetra.

Prema njihovim rečima, bioreaktor sa šupljim vlaknima mogao bi da omogući uzgoj čitavih komada piletine, ali i govedine, svinjetine i ribe, i to sve u laboratoriji. Ova ista tehnologija, tvrde, ima potencijal i za razvoj funkcionalnih organa.

- Ovo izgleda kao preloman korak, veoma elegantno rešenje. Nešto je stvoreno veličine i oblika što je poznato ljudima, a to je model pilećeg nageta - ističu naučnici.

 

Najveći izazov u laboratorijskom uzgoju mesa jeste kako obezbediti dovoljnu količinu kiseonika i hranljivih materija ćelijama koje se nalaze u dubljim slojevima debljeg tkiva. Bez njih, ćelije odumiru, zbog čega se većina aktuelnih istraživanja fokusira na manje, tanje komade mesa.

Kako bi se izborio s tim problemom, jedan profesor konstruisao je bioreaktor koji omogućava da se žive ćelije u gelu hrane kiseonikom i nutrijentima kroz fina, polupropusna vlakna koja prolaze kroz materijal.

- Jedan od ključnih izazova u rastu debelog tkiva je da ćelije u centru mogu da se bore da prime dovoljno kiseonika i hranljivih materija - rekli su oni.

U časopisu "Trends in Biotechnology", kako prenosi Gardijan, tim naučnika opisuje kako je uzgojen komad piletine težak 11 grama unutar gela u koji je bilo integrisano više od 1.000 šupljih vlakana. Kroz njih su ubrizgavali tečnost bogatu kiseonikom i hranljivim sastojcima, čime su uspešno hranili ćelije.

Navode i da je uzgoj većih i kompleksnijih komada mesa presudan kako bi se postigla realistična tekstura i izgled sličan prirodnom mesu – poput pilećih grudi. Mleveno kultivisano meso je jednostavnije za proizvodnju, ali ne pruža isti osećaj prilikom žvakanja kao pravi, celi komadi.

Takođe veruju da bi jestiva vlakna mogla da otvore vrata i ka drugim mogućnostima. Po njihovim rečima, budući bioreaktori bi možda morali koristiti i veštačku krv sa višim sadržajem kiseonika kako bi podržali rast još većih komada mesa. Dodaju da, ukoliko finansijska podrška bude adekvatna, proizvodi dobijeni ovom metodom mogu postati dostupni za pet do deset godina.