Ove pilule mnogi koriste pred letovanje, a ne znaju da smanjuju negativna osećanja: Evo kako utiču na mentalno zdravlje

Redovno uzimanje probiotika može dovesti do smanjenja negativnih osećanja kod zdravih mladih odraslih osoba, pokazale su najnovije studije.

Ovo istraživanje otvara vrata mogućoj primeni probiotika u unapređenju mentalnog zdravlja i pruža važne uvide u to ko bi mogao najviše imati koristi od „dobrih“ bakterija, navodi se u studiji koju potpisuju dr Katerina Džonson i dr Laura Stinbergen, objavljenoj u časopisu npj Mental Health Research.

Probiotici su žive bakterije koje imaju blagotvoran efekat na zdravlje domaćina, a često se unose putem jogurta, fermentisanih sireva, kiselog kupusa, kao i u obliku napitaka i tableta koje se mogu nabaviti u prodaji. Njihova uloga u održavanju zdravlja creva je odavno poznata, ali u poslednje vreme raste interesovanje za njihovu potencijalnu ulogu u regulaciji emocija i mentalnom zdravlju, piše Medicalxpress.

- Veza između creva i mozga pruža razne puteve kroz koje bakterije u crevima mogu uticati na to kako se osećamo i ponašamo, uključujući vagusni nerv, imunosistem i hormone - objašnjava dr Katerina Džonson.

Probiotici i funkcije mozga

Ova kompleksna komunikacija između gastrointestinalnog trakta i centralnog nervnog sistema poznata je kao „gut-brain axis“ – osa creva i mozga.

Foto: Shutterstock

Ranija istraživanja na životinjama već su ukazivala na pozitivne efekte probiotika na ponašanje i funkcije mozga. Međutim, istraživanja na ljudima nisu uvek davala dosledne rezultate, delom i zato što su se oslanjala na standardizovane upitnike koji možda nisu dovoljno precizni da detektuju suptilne promene u emocijama.

Zbog toga su Džonson i Stinbergen odlučile da koriste sveobuhvatan metodološki pristup: osim psiholoških upitnika, uključile su svakodnevne izveštaje o raspoloženju učesnika i kompjuterske zadatke koji testiraju način na koji osobe obrađuju emocionalne informacije.

- Zapanjujuće je da smo jednostavnim pitanjem kako se učesnici osećaju svakog dana mogli da detektujemo korisne efekte probiotika na raspoloženje - kaže dr Stinbergen. U suprotnosti s tim, standardni psihološki testovi koji se često koriste u sličnim studijama nisu pokazali istu osetljivost.

Ovo je prva studija koja koristi svakodnevno samopraćenje raspoloženja kao meru efekta probiotika, i njeni rezultati su značajni.

U istraživanju su učestvovali mladi, zdravi odrasli koji su svakodnevno tokom jednog meseca uzimali probiotik koji sadrži bakterije iz rodova Lactobacillus i Bifidobacterium. Već posle dve nedelje uočen je značajan pad negativnih osećanja – uključujući anksioznost, stres, umor i depresivne tendencije – u poređenju sa placebo grupom.

Foto: Shutterstock

Zanimljivo je da su učesnici prijavili isključivo smanjenje negativnih emocija, dok pozitivne emocije nisu bile pogođene. Ovo istraživačice vide kao moguću prednost u odnosu na antidepresive, koji često utiču i na pozitivne i na negativne emocije.

- Potrebno je otprilike isto vreme – oko dve nedelje – da i antidepresivi počnu da deluju. Ali dok oni često umanjuju opseg svih emocija, probiotici su, prema našim nalazima, delovali ciljano na negativna osećanja - objašnjava Džonson.

Probiotici nisu zamena za antidepresive
Uprkos ovim prednostima, autorke istraživanja naglašavaju da probiotici ne treba da se posmatraju kao zamena za antidepresive, već kao potencijalni dodatak ili preventivna podrška.

Jedan od ključnih ciljeva istraživanja bio je da se identifikuju osobe koje bi najviše imale koristi od uzimanja probiotika. Naučnice su otkrile da određene osobine ličnosti igraju ulogu: osobe koje izbegavaju rizik pokazale su veće poboljšanje u raspoloženju tokom uzimanja probiotika.

Još jedna zanimljivost je da su osobe koje su uzimale probiotike bile nešto uspešnije u prepoznavanju izraza lica u kompjuterskim zadacima koji testiraju emocionalnu obradu. To ukazuje na mogućnost da probiotici ne utiču samo na subjektivno osećanje, već i na način na koji obrađujemo emocije iz spoljnog sveta.

Foto: Shuterstock

Iako su nalazi obećavajući, Džonson i Stinbergen naglašavaju da je potrebno više istraživanja kako bi se potvrdili dugoročni efekti probiotika i bolje razumeli mehanizmi njihovog delovanja. Moguće je da bi u budućnosti probiotici mogli da se koriste kao ciljana, rana intervencija – posebno kod osoba koje pokazuju rane znake emocionalne nestabilnosti, kako bi se sprečilo dalje pogoršanje i razvoj ozbiljnijih mentalnih poremećaja.

- Možda će jednog dana probiotici imati ulogu u prevenciji depresije i drugih poremećaja, ali do toga je neophodno još mnogo istraživanja - zaključuje Stinbergen.

Autorke su istakle i važnost jednostavnog pristupa u istraživanjima mentalnog zdravlja.

- U pokušaju da razjasnimo složenost ljudskog mozga i emocija, ne smemo izgubiti iz vida postavljanje očiglednih pitanja. Ponekad najjednostavnija pitanja otkriju najznačajnije odgovore - navodi se u zaključku rada.