Evo zašto svi hrle na Mesec: U kraterima se krije čitavo bogatstvo - procenjuje se vrtoglava svota

U poslednje vreme čini se da, osim političkog razloga, Kina i SAD hrle ka kolonizaciji Meseca zbog pretvaranje svemira u novi front za eksploataciju mineralnih resursa.

Naučnici iz Kanade procenili su da bi se kratera na Mesecu moglo izvući više od trilion dolara vrednih, retkih minerala, a nedavne studije koje su objavljene u časopisu "Planetary and Space Science", koju su sproveli naučnici iz Vankuvera, predlažu ponovnu procenu Meseca kao vrednog izvora mineralnih resursa. 

Tim naučnika nezavisnih vankuverskih istraživača analizirao je verovatnoću da je značajan broj kratera na Mesecu nastao usled udara metalnih asteroida koji sadrže zavidne količine platine, rodijuma, iridijuma i drugih.

"Mesec bi mogao biti prava rudarska zlatna koka, bukvalno i figurativno, mnogo praktičnija od asteroida. Većina asteroida je teško dostupna, a njihova gotovo nepostojeća gravitacija ozbiljno komplikuje rudarske operacije. Mesec, iako ima samo šestinu gravitacije Zemlje, pruža superiornu tehnološku stabilnost" objašnjeno je u studiji.

Kako se procenjuje, vrednost plemenitih metala koji se potencijalno mogu eksploatisati iz kratera na Mesecu, premašuje trilion dolara i samim tim podržava veliki potencijal svemira u budućoj rudarskoj industriji.

Foto: Tanjug/AP

Nauka se pretvorila u biznis

Naučnici tvrde da bi ekonomski potencijal rudarske industrije u svemiru mogao privući mnoge privatne investicije za istraživanje Sunčevog sistem, te astronomiju iz naučne sfere mogu prebaciti u poslovnu.

"Ako možemo unovčiti svemirske resurse, bićemo svedoci eksplozije privatnog interesa za svemirska istraživanja" istakli su naučnici iz Kanade.

Naime, tehnologija omogućava eksploataciju Meseca, ali, međunarodno zakonodavstvo ne ide u prilog tome. Sporazum o svemiru iz 1967. godine zabranjuje "nacionalno prisvajanje" nebeskih tela i proglašava svemir zajedničkim nasleđem čovečanstva, ali nije jasno definisano da li komercijalna eksploatacija od strane privatnih entiteta predstavlja oblik prisvajanja.

 

Rebeka Konoli, stručnjak za svemirsko pravo sa Univerziteta u Sidneju, upozorila je da sporazum ne odgovara na neka od ključnih pitanja, i to ko legalno poseduje izvađene resurse? Ko izdaje licence? Kako se dele koristi? Koja ekološka pravila treba poštovati? I na kraju, ko reguliše stalnu infrastrukturu na Mesecu?

- Ukoliko rudarenje u svemiru postane izvodljivo, hitno treba uspostaviti jasan i pravičan pravni okvir na globalnom nivou - rekla je Rebeka.

Artemis sporazumi

Kako bi se popunila ova praznina u zakonu, SAD su predložile Artemis sporazume, okvir koji podržava pravo na komercijalnu eksploataciju svemirskih resursa, sa fokusom na Mesec. Ovi sporazumi potpisani su od strane 55 zemalja, ali nedostaju značajne dozvole.

Kina i Rusija, dve od najaktivnijih svemirskih sila, nisu pristupile.