Povratak rudarstva na mapu Evrope

Jedna od stvari koje su obeležile 2024. godinu u Evropi je povratak rudarstva na političku i ekonomsku mapu. Zbog rastuće potrebe za kritičnim sirovinama i novog zakona koji je usvojen u martu zemlje EU ažuriraju registre svojih rudnih bogatstava i odobravaju nove projekte po ubrzanoj proceduri.

Dok u Srbiji slušamo kako litijum ne treba da se eksploatiše, jer se to navodno nigde u Evropi ne radi, već tri buduća rudnika u EU su dobila status projekta od nacionalnog interesa kako bi se ubrzao proces odobravanja dozvola. Ovog meseca je taj status dodeljen projektu „Bergbi litijum“ u Švedskoj.

Za projekte od nacionalnog interesa proglašeni su i „Emili“ u Francuskoj i „Barozo litijum“ u Portugalu. Poslednja dva se čak razvijaju u blizini ili u samoj zoni zaštićenog biodiverziteta evropske mreže Natura2000, što je dobar dokaz da je u 21. veku moguće odgovorno rudarstvo, s minimalnim uticajem na životnu sredinu.

Jagma za litijumom

Metali poput bakra, nikla i litijuma postali su nezamenjivi za proizvodnju električnih vozila, vetroturbina i sistema za skladištenje energije. Da bi obezbedila sigurne lance snabdevanja, EU je u martu usvojila Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) koji predviđa ubrzanu proceduru izdavanja dozvola za nove rudnike i reciklažne centre. Takođe propisuje cilj da do 2034. rudarenje u Uniji pokrije bar 10% potreba za kritičnim sirovinama, uz minimalan uticaj na životnu sredinu i brigu o lokalnim zajednicama. Litijum, kao ključna sirovina za sektor e-mobilnosti i odbrambene tehnologije, zauzima centralno mesto u novim evropskim strategijama. Trenutno se razvija preko 20 litijumskih projekata širom Evrope od Austriju i Italije do Nemačke i Finske.

Foto: Shutterstock

Italija, koja poseduje značajne rezerve litijuma, kobalta i nikla, usvojila je zakone koji podstiču reaktivaciju starih rudnika, ubrzane dozvole i reciklažu ključnih materijala. Započeta je i saradnja sa Nemačkom i Francuskom u cilju koordinacije nabavke sirovina, prerade i reciklaže.

Sličnu strategiju u pogledu kritičnih sirovina ima i Velika Britanija, o čemu je krajem novembra na konferenciji Look Up u Beogradu govorio Oliver Ričards, šef odeljenja za kritične minerale i rudarstvo u ministarstvu za biznis i trgovinu UK.

„Broj električnih vozila bi sa 30 miliona, koliko ih ima danas, mogao da poraste na 240 miliona do 2030. godine. To je godišnji rast od 30%, što su neverovatne brojke, i ta industrija može apsorbovati veliki deo dostupnih kritičnih materijala. Moramo te minerale dovesti na tržište brže na način koji će biti ekonomski koristan za sve nas,“ naglasio je Ričards.

Srbija u fokusu evropske zelene tranzicije

Rudarstvo je tako postalo ključna tačka evropskih strateških planova, potvrđujući da modernizovana industrija može podržati održivi razvoj Evrope. Srbija, sa svojim bogatstvom litijuma i memorandumom o saradnji koji je letos potpisala sa EU ima priliku da postane ključni deo evropskog lanca vrednosti u proizvodnji električnih vozila i baterija.

Uspešna realizacija projekta mogla bi doneti značajan ekonomski podsticaj – stvaranje preko 20.000 radnih mesta, strane investicije od više od 6 milijardi evra i povećanje BDP-a za 10%. Ključno je, međutim, da se kroz studiju procene uticaja na životnu sredinu, čija je izrada u toku, dokaže da eksploatacija može biti sigurna i održiva.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.