Povratak rudarstva na mapu Evrope

Jedna od stvari koje su obeležile 2024. godinu u Evropi je povratak rudarstva na političku i ekonomsku mapu. Zbog rastuće potrebe za kritičnim sirovinama i novog zakona koji je usvojen u martu zemlje EU ažuriraju registre svojih rudnih bogatstava i odobravaju nove projekte po ubrzanoj proceduri.

Dok u Srbiji slušamo kako litijum ne treba da se eksploatiše, jer se to navodno nigde u Evropi ne radi, već tri buduća rudnika u EU su dobila status projekta od nacionalnog interesa kako bi se ubrzao proces odobravanja dozvola. Ovog meseca je taj status dodeljen projektu „Bergbi litijum“ u Švedskoj.

Za projekte od nacionalnog interesa proglašeni su i „Emili“ u Francuskoj i „Barozo litijum“ u Portugalu. Poslednja dva se čak razvijaju u blizini ili u samoj zoni zaštićenog biodiverziteta evropske mreže Natura2000, što je dobar dokaz da je u 21. veku moguće odgovorno rudarstvo, s minimalnim uticajem na životnu sredinu.

Jagma za litijumom

Metali poput bakra, nikla i litijuma postali su nezamenjivi za proizvodnju električnih vozila, vetroturbina i sistema za skladištenje energije. Da bi obezbedila sigurne lance snabdevanja, EU je u martu usvojila Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) koji predviđa ubrzanu proceduru izdavanja dozvola za nove rudnike i reciklažne centre. Takođe propisuje cilj da do 2034. rudarenje u Uniji pokrije bar 10% potreba za kritičnim sirovinama, uz minimalan uticaj na životnu sredinu i brigu o lokalnim zajednicama. Litijum, kao ključna sirovina za sektor e-mobilnosti i odbrambene tehnologije, zauzima centralno mesto u novim evropskim strategijama. Trenutno se razvija preko 20 litijumskih projekata širom Evrope od Austriju i Italije do Nemačke i Finske.

Foto: Shutterstock

Italija, koja poseduje značajne rezerve litijuma, kobalta i nikla, usvojila je zakone koji podstiču reaktivaciju starih rudnika, ubrzane dozvole i reciklažu ključnih materijala. Započeta je i saradnja sa Nemačkom i Francuskom u cilju koordinacije nabavke sirovina, prerade i reciklaže.

Sličnu strategiju u pogledu kritičnih sirovina ima i Velika Britanija, o čemu je krajem novembra na konferenciji Look Up u Beogradu govorio Oliver Ričards, šef odeljenja za kritične minerale i rudarstvo u ministarstvu za biznis i trgovinu UK.

„Broj električnih vozila bi sa 30 miliona, koliko ih ima danas, mogao da poraste na 240 miliona do 2030. godine. To je godišnji rast od 30%, što su neverovatne brojke, i ta industrija može apsorbovati veliki deo dostupnih kritičnih materijala. Moramo te minerale dovesti na tržište brže na način koji će biti ekonomski koristan za sve nas,“ naglasio je Ričards.

Srbija u fokusu evropske zelene tranzicije

Rudarstvo je tako postalo ključna tačka evropskih strateških planova, potvrđujući da modernizovana industrija može podržati održivi razvoj Evrope. Srbija, sa svojim bogatstvom litijuma i memorandumom o saradnji koji je letos potpisala sa EU ima priliku da postane ključni deo evropskog lanca vrednosti u proizvodnji električnih vozila i baterija.

Uspešna realizacija projekta mogla bi doneti značajan ekonomski podsticaj – stvaranje preko 20.000 radnih mesta, strane investicije od više od 6 milijardi evra i povećanje BDP-a za 10%. Ključno je, međutim, da se kroz studiju procene uticaja na životnu sredinu, čija je izrada u toku, dokaže da eksploatacija može biti sigurna i održiva.