Jedan simptom u trudnoći utiče na psihu: Posledice su zabrinjavajuće

Najveća studija o trudnicama sa prekomernim stanjem mučnine i povraćanja identifikovala je povećane rizike od brojnih neuropsihijatrijskih i mentalnih zdravstvenih problema.

Istraživači iz Kraljevog koledža u Londonu i fondacije SLaM Nacionalne zdravstvene službe izveli su studiju koja je obuhvatila 476.857 trudnih žena sa dijagnozom hyperemesis gravidarum (HG) iz 135 zdravstvenih ustanova širom sveta. U pitanju je prva studija koja istražuje niz neuropsihijatrijskih i mentalnih zdravstvenih problema kod žena sa HG.

Studija je koristila anonimizovane elektronske zdravstvene podatke iz 18 zemalja. HG pogađa do 3,6% svih trudnoća, najčešći je uzrok hospitalizacije u prvom tromesečju trudnoće i većina slučajeva (ali ne svi) bude rešena od drugog tromesečja, prenosi Telegraf.

Žene sa HG doživljavaju produženo i teško stanje mučnine i povraćanja, koje dovodi do dehidracije i gubitka težine. Trudnice se mogu osećati anksiozno u pogledu napuštanja kuće, izolovano i nesigurno da li će moći da izađu na kraj sa trudnoćom. Osobe sa HG prijavljuju razne mentalne zdravstvene probleme kao što su anksioznost i depresija, a više od polovine žena je razmatralo prekid trudnoće.

Faktori rizika za HG uveliko variraju od bioloških (tiroidna i paratiroidna bolest, dijabetes tipa 1 ili istorije prošlih trudnoća) do socioekonomskih teškoća i etničke pripadnosti. Osim toga, prošlogodišnja studija je otkrila da osetljivost na hormon GDF-15 može biti pokretač ovog poremećaja.

U novoj studiji, istraživači su posmatrali 24 neuropsihijatrijska i mentalna zdravstvena ishoda prijavljena tokom godinu dana od dijagnoze. Otkrili su više od 50% povećan rizik kod 13 stanja, uključujući postpartum psihozu i posttraumatski stres. Rizici su bili udvostručeni za Vernikeovu encefalopatiju (neurološko stanje usled nedostatka vitamina B1), sindrom obnove hranjenja (komplikacije do kojih dolazi kad se hrana daje previše brzo nekome ko je bio nedovoljno uhranjen), poremećaje u jelu i depresiju, naročito postpartum depresiju, koja je bila 2,7 puta verovatnija.

Foto: Shutterstock

U najnovijoj Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (ICD-11), HG ima dve potkategorije: blagi HG i HG sa metaboličkim poremećajem. Drugu potkategoriju karakterišu redukcija ugljenih hidrata, dehidracija ili neravnoteža elektrolita.

Istraživači su ispitali korelaciju sa mentalnim zdravstvenim stanjima. Treba reći da su slučajevi HG sa metaboličkim poremećajem (koji se smatraju težim) pokazali značajno manji rizik od depresije naspram slučajeva blagog HG. Ovaj nalaz ističe značaj adekvatnog skrininga mentalnog zdravlja i podrške za sve žene sa HG, bez obzira na ocenjenu ozbiljnost.

- Otkrili smo da međunarodna kategorizacija HG na osnovu metaboličkog poremećaja dobro služi za identifikaciju osoba kojima je potreban tretman za fizičko zdravlje, ali nije uvek pogodna za identifikaciju osoba kojima je potrebna podrška u pogledu mentalnog zdravlja. Ozbilnost HG ne korelira direktno sa stepenom uticaja na mentalno zdravlje, a kao lekari imamo obavezu da ovim ženama obezbedimo adekvatnu integrisanu brigu o fizičkom i mentalnom zdravlju - kaže dr Hamilton Morin iz Instituta za psihijatriju, psihologiju i neuronauku.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.