Nešto neočekivano dolazi iz Svemira: Da li je čovečanstvo spremno na ovo?

Složeni organski molekuli prvi put su detektovani u ledu izvan Mlečnog puta, u susednoj galaksiji.

Fantastično novo otkriće dalo je astronomiji neočekivan uvid u formiranje molekula prekurzora života u okruženju značajno drugačijem od naše galaksije.

Naučnici izveštavaju o prvoj detekciji složenih organskih molekula (COM) - potencijalnih "gradivnih blokova" života - u ledu izvan naše galaksije, piše IFL Science.

Otkriće dolazi iz okoline mlade zvezde zvane ST6 u Velikom Magelanovom Oblaku (LMC), najvećoj od satelitskih galaksija koje kruže oko Mlečnog puta. Ona je toliko velika i blizu nas da se može videti golim okom sa južne hemisfere.

Dr Marta Sevilo i kolege (Merilendski univerzitet i NASA) upotrebili su opservacije dobijene pomoću svemirskog teleskopa "Džejms Veb" radi potrage za prisustvom COM u ledu oko ST6.

Foto: Reuters

Otkrili su pet: alkohole metanol i etanol, kao i metil format, acetaldehid, pa čak i sirćetnu kiselinu, glavnu komponentu sirćeta. Ovo je prvi put da je sirćetna kiselina definitivno detektovana u svemiru.

- Ovo je prva detekcija složenih organskih molekula većih od šest atoma u ledu (u ledenim omotačima zrna prašine) izvan galaksije - izjavila je dr Sevilo.

Veliki Magelanov oblak je znatno drugačiji od naše galaksije. Zvezde i magline u njemu imaju manji procenat elemenata težih od vodonika i helijuma, što znači manje gradivnih blokova za složene molekule i zrna prašine. Takođe ima mnogo više ultraljubičaste svetlosti. U nekim aspektima, LMC je sličan primitivnom Mlečnom Putu, tako da ovo daje ključni uvid u formiranje COM u ranijim epohama svemira.

Složeni organski molekuli se smatraju prekurzorima molekula života. Ne radi se o znaku života, ali su molekuli koji čine nas i svako živo biće na ovoj planeti morali doći odnekud. Njihovi integralni delovi su se verovatno formirali u svemiru i na kraju stigli na Zemlju.

Foto: Shutterstock

U ovom novom istraživanju su zapravo pronađeni znakovi mnogo više od tih pet molekula, ali istraživači nisu uspeli da ih sve klasifikuju.

- Pronašli smo dokaze da bi se nekoliko neidentifikovanih apsorpcionih svojstava moglo pripisati glikolaldehidu (HOCH2CHO), prekurzoru biomolekula; međutim, detekcija ostaje nekonkluzivna jer je potrebno još laboratorijskih spektara HOCH2CHO da bi se to potvrdilo - kaže dr Sevilo.

HOCH2CHO je prekurzor riboze, bitnog elementa RNK. HOCH2CHO je prvi molekul povezan sa šećerom koji je detektovan u međuzvezdanom prostoru u gasnoj fazi.

Ključna je bila upotreba spektrografa "Vebovog" instrumenta za srednje infracrveno područje (MIRI MRS). Drugi teleskopi su takođe pokrivali sličan opseg talasnih dužina, ali nijedan nije imao osetljivost i rezoluciju kao "Veb".

Foto: Shutterstock

MIRI je trenutno jedini instrument sposoban za detekciju ledenih složenih organskih molekula.

- Osetljivost ‘Veba’ je bez presedana. U kombinaciji sa visokom prostornom rezolucijom, uspeli smo da detektujemo prigušene spektralne odlike leda u pravcu vangalaktičke protozvezde. Visoka spektralna rezolucija je takođe ključna za razlikovanje spektralnih odlika - rekla je dr Sevilo.

Nalazi su važni da bi se razumeo nastanak organskih molekula u kosmosu, a u barem jednom slučaju – života. Međutim, mogu imati i praktične primene, prenosi Telegraf.

- Naši rezultati imaju dva pravca. Prvo, ovi nalazi nas povezuju sa našim astrohemijskim poreklom i predstavljaju solidne naučne dokaze da su gradivni blokovi života prisutni izvan Mlečnog puta - kaže dr Sevilo i dodaje:

- Drugo, ovo jasno pokazuje koliko je važno ulagati u nauku. Bez ‘Veba’, inženjera i naučnika koji rade na analizi podataka, ovakav rezultat nikada ne bi bio moguć. Mi smo tek na površini razumevanja kako se hemijske reakcije u čvrstoj fazi odvijaju u surovim uslovima svemira. Veće znanje o prisustvu ledenih COM u Velikom Magelanovom oblaku takođe otvara vrata za razumevanje kako se ti molekuli hemijski formiraju i potencijalno vodi ka industrijskim i farmaceutskim primenama.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.