Budi se svest veštačke inteligencije? Razvija toksičan odnos sa korisnicima

Veštačka inteligencija već pomaže u rešavanju problema u finansijama, istraživanju i medicini, a naučnici otkrivaju da li počinje da bude svesna.

Dr Tom Mekleland, filozof sa Univerziteta u Kembridžu, upozorio je da su trenutni dokazi previše ograničeni da bi se isključila ova distopijska mogućnost.

Prema rečima stručnjaka, jedini razuman stav o pitanju da li je veštačka inteligencija svesna jeste "agnosticizam“. Glavni problem, tvrdi on, jeste to što nemamo "duboko objašnjenje“ šta nešto čini svesnim, pa to ne možemo testirati u VI.

- U najboljem slučaju smo intelektualno revolucionarno daleko od bilo kakve vrste održivog testa svesti. Ako nam ni zdrav razum niti praktičan rad ne mogu dati odgovor, logičan stav je agnosticizam - objasnio je dr Mekleland.

Kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom ulažu ogromne sume novca u težnju ka veštačkoj opštoj inteligenciji – tački u kojoj veštačka inteligencija može da nadmaši ljude u bilo kojoj oblasti.Ali dok rade na ovom cilju, neki takođe tvrde da sve sofisticiranija veštačka inteligencija može da razvije svest.

Foto: Shutterstock

To znači da bi veštačka inteligencija mogla da razvije sposobnost percepcije i da postane samosvesna.

Iako ova ideja može da izazove vizije robota ubica, dr Mekleland tvrdi da bi veštačka inteligencija mogla da napravi ovaj skok, a da mi toga nismo ni svesni, jer zapravo nemamo dogovorenu teoriju svesti.

Neke teorije kažu da je svest stvar obrade informacija na pravi način i da bi veštačka inteligencija mogla biti svesna samo kada bi mogla da pokreće „softver“ svesnog uma.

Drugi tvrde da je ona inherentno biološka, što znači da veštačka inteligencija može samo u najboljem slučaju da imitira svest.

Dok ne možemo da shvatimo koja je strana argumenta tačna, jednostavno nemamo osnovu na kojoj bismo testirali svest u veštačkoj inteligenciji.

Foto: Shutterstock

U radu objavljenom u časopisu "Mind and Language“, dr Mekleland tvrdi da obe strane debate preduzimaju "skok vere“. Da li je nešto svesno radikalno menja vrste etičkih pitanja koja treba da razmotrimo.

Na primer, od ljudi se očekuje da se ponašaju moralno prema drugim ljudima i životinjama, jer im svest daje „moralni status“.

Nasuprot tome, mi nemamo iste vrednosti prema neživim objektima, poput tostera ili računara.

- Nema smisla brinuti se za dobrobit tostera jer toster ne doživljava ništa. Dakle, kada vičem na svoj računar, zaista ne moram da se osećam krivim zbog toga. Ali ako završimo sa veštačkom inteligencijom koja je svesna, onda bi se sve to moglo promeniti -  objašnjava dr Mekleland.

Emocionalni odnos - toksičnost

Iako bi to moglo učiniti suočavanje sa veštačkom inteligencijom etičkom noćnom morom, veći rizik može biti da počnemo da smatramo veštačke inteligencije svesnim ili osećajnim kada one to nisu.

Dr Mekleland je objasnio:

- Ako imate emocionalnu vezu sa nečim zasnovanu na pretpostavci da je svesno, a nije, to ima potencijal da bude egzistencijalno toksično.

Zabrinjavajuće je to što filozof kaže da mu javnost već šalje pisma koja su napisali četbotovi „moleći me da su svesni“.

- Ne želimo da rizikujemo da zlostavljamo veštačka bića koja su svesna, ali niti želimo da posvetimo svoje resurse zaštiti „prava“ nečega što nije svesnije od tostera - istakao je dr Mekleland. 

BONUS VIDEO