Majmuni počeli da jedu zemlju: Za sve su krivi turisti, a evo i zbog čega

Istraživači veruju da su makaki na Gibraltaru naučili da jedu zemlju kako bi izbegli iritaciju creva izazvanu slanim i slatkim grickalicama kojima ih zasipaju turisti.

Makaki majmuni koje žive na Gibraltarskoj steni naučili su da jedu zemlju, što naučnici smatraju pokušajem da smire svoje stomake nakon sve brze hrane koju dobijaju – a ponekad i kradu – od gomile turista.

Brza hrana menja navike makaka

Istraživači su primetili da majmuni namerno jedu blato, pojava poznata kao geofagija. Majmuni koji su imali najviše kontakta sa turistima jeli su najviše zemlje, a kako su ustanovili, konzumacija je dostigla vrhunac u jeku turističke sezone.

Foto: Foto: Shutterstock

Srbija

Retka vrsta otkrivena u istočnoj Srbiji: Ljubičasti trčuljak iznenadio naučnike

U naučnom radu nedavno objavljenom u vodećem nacionalnom naučnom časopisu Acta Entomologica Serbica prvi put je za teritoriju Srbije potvrđeno prisustvo vrste Carabus scabrosus, poznate pod nazivom "veliki ljubičasti trčuljak”.

23.04.2026

15:50

Nauka

Ovi insekti postali higijeničari: Nećete verovati šta sve rade zarad mira u "kući"

Mark Mofet, entomolog iz Smitsonovskog nacionalnog prirodnjačkog muzeja, došao je do zaključka da sićušni mravi postaju higijeničari uvlačeći se u čeljusti većih mrava i čisteći ih.

21.04.2026

13:25

Oko 230 makaka živi na Gibraltaru u osam različitih grupa, i dok im lokalne vlasti svakodnevno obezbeđuju porcije voća, povrća i semena, turisti ih rutinski hrane grickalicama, od kesica čipsa i čokolada do bombona i sladoleda.

Štite sistem za varenje

Zapažanje prirodnaka nije dovoljan dokaz zašto majmuni jedu zemlju, ali naučnici sumnjaju da to ima zaštitni efekat na sistem za varenje. Jedini makaki na steni koji nisu viđeni kako jedu zemlju pripadali su grupi koja je izolovana od posetilaca i turista.

Dr Silven Lemoan, prirodnjak specijalizovan za ponašanje primata na Univerzitetu u Kembridžu, rekao je da majmuni možda jedu zemlju kako bi ponovo uravnotežili svoj crevni mikrobiom, populacije mikroba koji žive u digestivnom traktu, koje poremete masne, slane i slatke grickalice kojima se majmuni prejedaju.

Foto: Foto: Shutterstock

- Mislimo da konzumiranje ove brze hrane remeti sastav mikrobioma i znamo da bakterije i minerali u zemljištu mogu pomoći u rekompoziciji mikrobioma i ublažavanju negativnih efekata - objašnjava prof. Lemoan.

Turistička sezona - više grickalica, više zemlje

Posmatranja između leta 2022. i proleća 2024. godine pokazala su da je skoro petina sve hrane koju su makaki konzumirali bila brza hrana od turista. Makaki koji su živeli oko vrha stene, koja je posebno popularna među turistima, dvostruko više su bili u prilici da jedu brzu hranu od drugih. Takođe su konzumirali najviše zemlje.

Lemoan napominje da su majmune hranili brzom hranom kako lokalno stanovništvo, tako i turisti u poseti, koji su im nudili slani kikiriki, čokoladne pločice, čips, suvu testeninu, hleb, sok od pomorandže, sladoled i još mnogo toga.

Geofagija kao naučni fenomen

Ukupno su istraživači zabeležili 44 majmuna koji su jeli zemlju u 46 navrata. U tri slučaja, makaki su jeli zemlju ubrzo nakon što su nahranjeni sladoledom, keksom ili hlebom. Kada je broj posetilaca opao tokom zime, majmuni su za 40 odsto manje bili u prilici da jedu turističku hranu i za 30 odsto su manje jeli zemlju.

Foto: Foto: Shutterstock

U studiji objavljenoj u časopisu Scientific Reports, istraživači opisuju kako majmuni izgleda uče ovu naviku od drugih, pri čemu makaki preferiraju različite vrste zemljišta u zavisnosti od svoje grupe.

Većina majmuna traži tera rosu, ili crvenu glinu, koja se nalazi širom Gibraltara, ali grupa koja zauzima niže zapadne padine, preferira zemljište začepljeno katranom iz rupa na asfaltnim putevima.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.