Jedna vrsta hrane je izuzetno opasna! Ne samo da uništava zdravlje, već nam menja i oblik vilice

Industrijske prerađevine ili ultra-prerađena hrana opasna je jer ima mnogo negativnih posledica po ljudsko zdravlje. I to je prilično dobro poznato.

Međutim, naučnici sada po prvi put upozoravaju da bi ova hrana mogla da utiče i na način na koji se naša tela, a posebno vilice, razvijaju, piše britanski Gardijan.

Veza ishrane i razvoja vilice

Brojne studije zasnovane na merenjima lobanja pojedinaca iz različitih populacija otkrile su da je oblik ljudske vilice povezan sa ishranom.

Utvrđeno je da populacije koje se oslanjaju na poljoprivredu obično imaju manje vilice od lovaca-skupljača. Ovo je utvrđeno praćenjem naroda koji su živeli u slično vreme, ali sa drugačijom ishranom. U tom slučaju stručnjaci su utvrdili da su vilice kod dece bile slične pre nego što su bile dovoljno stare da žvaću.

Istraživači su čak pronašli razlike u veličini i obliku vilica ljudi koji su živeli pre i posle industrijalizacije, vremena kada su ljudi počeli više da se oslanjaju na prerađenu hranu.

Foto: Shuterstock

Iako su zubi takođe postali manji tokom vremena, stručnjaci kažu da se veličina vilice smanjila u većoj meri. Naučnici kažu da bi ovo moglo objasniti zašto mnogi ljudi danas imaju prenapučenost zuba, iskrivljene zube ili pogrešno postavljen ugriz.

- Možemo zaista videti da se malokluzija ubrzava kada prelazimo na industrijalizovanu ishranu - rekla je dr Carolyn Rando, docentkinja za bioarheologiju i forenzičku antropologiju na Univerzitetskom koledžu Londona (UCL).

Prelazak na manje vilice je takođe povezan sa promenama u načinu na koji govorimo, pomažući ljudima da formiraju zvukove „f“ i „v“.

Ove asocijacije se još uvek istražuju. Međutim, jedna teorija je da jedenje tvrde, hrane kao što su sirovo povrće i meso zahteva veću silu zagriza, a istraživanja na životinjama su pokazala da snažnije žvakanje stimuliše rast vilice.

Foto: Shutterstock

Kakva je veza sa industrijskom hranom

Industrijski prerađena hrana je često veoma meka, pa stručnjaci upozoravaju da da to moglo doprineti razvoju manjih vilica kod dece.

Najnovije upozorenje nastalo je kao odgovor na pilot studiju, objavljenu prošle godine, od strane tima u Španiji. Ovaj rad je uključivao istraživače koji su proučavali ishranu 25 dece uzrasta od tri do pet godina i analizirali podatke zajedno sa merenjima koja se odnose na njihove zube i lobanje.

Među rezultatima, tim je utvrdio da su deca čija ishrana se uglavnom sastojala od tečnosti i/ili polučvrste hrane imala manje razmake između donjih zuba od onih koji su uglavnom imali čvrstu ishranu. Ove praznine se popunjavaju kada izrastu stalni zubi.

Foto: Shuterstock

Međutim, studija je bila mala, nije uzimala u obzir da li je hrana industrijska ili ne, nije pratila decu da bi se pogledalo raspored njihovih stalnih zuba i ne može da dokaže uzročno-posledičnu vezu.

- Najjača trenutna teorija o tome zašto se vilice tako brzo smanjuju je da hranimo svoju decu bebi hranom zaista tokom celog života – tako da oni jednostavno ne razvijaju mišiće vilice ili veličinu vilice, i vi zapravo niste prilagođeni za žvakanje. Ovo je samo još jedan znak toga kako su zapadne zemlje kao što su Velika Britanija i SAD podlegle ovom talasu mekane, ultra-prerađene hrane koja je sada glavna ishrana dece, tako da mnogi od njih nikada zaista ne jedu tvrdu, pravu hranu – rekao je profesor Tim Spector, koji je najpoznatiji po svom radu na zdravlju creva, rekao je za britanski Telegraph.

Ne slažu se svi sa tim. Doktor Hajlej Landro, direktorka eksternih odnosa Britanskog ortodontskog društva, rekla je da promene u razvoju vilice putem ishrane mogu biti moguće, ali da se to verovatno dogodilo tokom mnogih godina evolucije.

- Ne postoje samo faktori životne sredine u razvoju skeleta i zuba – genetika takođe igra značajnu ulogu. Nažalost, jednostavno jedenje više hrane koja zahteva žvakanje neće poništiti naše postojeće genetske tendencije - rekla je ona.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.