Stiže "digitalni blizanac" Notr Dama! Povezaće prošlost, sadašnjost i budućnost: Naučnici otkrili čudo

Digitalni blizanac Notr Dama biće otvoren za međunarodnu istraživačku zajednicu 2025. godine kako bi doprineo unapređenju nauke o nasleđu kao oblasti koja je jedinstveno pozicionirana da premosti discipline i poveže prošlost, sadašnjost i budućnost.

Naučnici koji nisu imali prilike da se uključe u napore restauracije čuvene pariske katedrale moći će da sprovedu sopstvena istraživanja zahvaljujući stvaranju "digitalnog blizanca" Notr Dama.

Nakon razornog požara koji se desio pre pet godina u crkvi Notr Dam u Parizu, ovo mesto ponovo je otvoreno za javnost ovog vikenda. Dok će se većina posetilaca diviti obnovljenom krovu katedrale i blistavim kamenim zidovima, sa druge strane, veliki naučni poduhvat koji se sve vreme dešavao iza kulisa, daće uvid u prošlost Notr Dama.

Livio de Luka, direktor istraživanja u Francuskoj nacionalnoj istraživačkoj agenciji rekao je za časopis Sajens da efekti rada njegovog tima posežu i dalje od Notr Dama.

-Napori 175 naučnika iz nekoliko desetina institucija pružaju obrazac za proučavanje drugih lokaliteta nasleđa, a posebno onih koji se suočavaju sa složenim izazovima očuvanja - rekao je naučnik.

Dana 15. aprila 2019. godine požar za koji je kriv kratki spoj, srušio je veći deo olovnog krova Notr Dama, kao i njegov veličanstveni toranj. 

Hemičar Martin Regert, direktor istraživanja u Francuskoj nacionalnoj istraživačkoj agenciji rekao je za časopis Sajens da je požar bio nezamisliv.

- Nakon perioda šoka, brzo smo shvatili da materijalni gubitak određenih delova ne treba da bude uvećan gubitkom naučnih informacija koje su oni sadržali. Naše emocije pretvorene su u naučnu mobilizaciju - naveo je Regert.

Foto: EPA

Za nekoliko dana Regert, zajedno sa još tri direktora iz Francuske nacionalne istraživačke agencije i Ministarstva kulture, okupili su multidisciplinaran tim kako bi iz spašenih materijala mogli da izvuku što je više moguće i obavestili javnost o brzoj restauraciji koja bi, prema rečima predsednika Makrona, morala biti završena do kraja ove godine.

Ti napori uključivali su analizu od skoro 10.000 komada ugljenisanog drveta iz masivnog hrastovog okvira Notr Dama nazvanog "šuma". Ti okviri izvučeni su iz olupine krova i potpornih rešetki, a radove je predvodio tim Tiherija Zimera, pomoćnika direktora Istraživačke laboratorije istorijskih spomenika. Obnova krova zahtevala je drvo od više od 1500 hrastova.

Istraživači su ove ugljenisane komade drveta koristili i za to da bolje razumeju lokalne klimatske uslove tokom evropskog srednjovekovnog toplog perioda koji je trajao od 950. do 1250. godine naše ere. Obrasci rasta drveća u Alpima daju jedan temperaturni rekord iz tog perioda, ali ipak postoji nedostatak dokaza iz Pariskog basena - niskog područja koje čini veći deo severne polovine Francuske.

Kombinovanjem podataka dobijenih iz ugljenisanih delova Notr Dama sa podacima iz dve opatije u blizini Pariza, izgrađene u slično vreme kada i Notr Dam, naučnici su mogli da stvore sliku o klimatskim uslovima dvestogodišnjeg perioda između 980. i 1180. godine. Na njihovo iznenađenje, otkrili su da region Pariza nije bio toliko topao kao što se to pretpostavljalo na osnovu analiza alpskog drveća. Naučnici sada traže objašnjenje za ovo neslaganje.

Foto: EPA

Stefan Morel, mašinski inženjer na Univerzitetu u Bordou rekao je da je klinasti kamen, pronađen na osušenom zasvođenom plafonu omogućio arhitektama da rekonstruišu katedralu i da se osiguraju da će novi svodovi imati istu toleranciju na sile kao što su svodovi imali pre požara.