Rešena misterija "pravila pet sekundi"! Naučnici otkrili da li smemo da jedemo hranu sa poda

Naučnici su konačno dali jasan odgovor na pitanje da li je ispravno pojesti hranu koja je pala na pod ako smo je podigli dovoljno brzo, to jest, da li je "pravilo pet sekundi" istinito.

Dobro staro "pravilo pet sekundi" bilo je predmet rasprava u mnogim domaćinstvima, ali i na sajmovima nauke gde su ga jedni podržavali, dok su drugi smatrali da je u pitanju prazna priča.

Iako izgleda kao jednostavno pitanje, naučnici nikada ovu temu nisu uzeli u ozbiljnije razmatranje, sve do sada. Moderna istraživanja otkrila su konačnu istinu o "pravilu pet sekundi".

Ključno pitanje "pravila pet sekundi" je u tome da razumemo koliko brzo bakterija može da prodre u do površine hrane koja se nalazi na podu.

Naučnik Donald Šafner sa Univerziteta Rutgers istakao je da je mnogo ljudi do sada uradilo pogrešna merenja. Amaterske naučne studije, kao i navodna istraživanja koja smo mogli da gledamo na televiziji zbunila su ljude jer su se oslanjala na eksperimente koje nauka nije podržala.

U suštini, istina je da se pojavilo samo jedno ozbiljno istraživanje o "pravilu pet sekundi" pre 2016. godine; u pitanju je recenzirana studija Pola Dosona, naučnika sa Univerziteta Klemson koji se bavi hranom.

Doson i njegove kolege 2007. godine došli su do zaključka da hrana može da "pokupi" bakterije istog trenutka kada dođe u dodir sa površinom poda. Ipak, ta studija fokusirala se više na to koliko dugo bakterija može da se zadrži na površini kako bi zarazila hranu.

Foto: Pixabay

Zato su Šefner i njegov student Robin Miranda odlučili da testiraju veću količinu različite hrane u različitim uslovima.

Eksperimenti koje su objavili 2016. godine pokazali su da "pravilo pet sekundi" uopšte nije pravilo. Njihova studija pokazala je da će hrana pokupiti više bakterija ako duže stoji na podu, ali i to da će se neke bakterije "zakačiti" istog trenutka kada hrana dođe u kontakt s njima. 

Naučnici su tada došli do zaključka da glavni krivac nije vreme, već vlaga.

Hrana koja sadrži puno vode (u ovom slučaju korišćena je lubenica), pokupiće mnogo više bakterija od suve hrane, kao što je na primer hleb.

Površine prekrivene tepisima prenele su manje bakterija na hranu od pločica ili čeličnih površina jer su upile bakterijski rastvor koji su naučnici naneli na tepih pre nego što su spustili hranu na njega.

Od tada mnogo drugih studija potvrdilo je koliko lako se bakterije prenose bilo da se radi o prebacivanju hrane iz ruke u ruku, ili o korišćenju iste daske za sečenje mesa i povrća. Ovo važi čak i ako je daska oprana između korišćenja.

Foto: Shutterstock

S obzirom da su naučnici potvrdili da se bakterije na hranu "lepe" čim je dodirnu, postavlja se pitanje da li je potpuno nebezbedno da jedemo hranu sa poda. Odgovor na ovo pitanje zavisiće od toga na kakvu površinu je pala hrana i kakve bakterije sa te površine mogu da se pokupe. 

- Ako se nalazite u bolnici i nešto od hrane vam je ispalo na pod, verovatno ne biste želeli da to pokupite i pojedete - rekao je Doson.

Ipak, u većini slučajeva, ako pojedete kolačić na kome se nalazi malo prašine, bakterija na hrani verovatno neće oštetiti osobu koja ima zdrav imuni sistem.

Doson je istakao da je hrana pokupljena sa poda u 99 procenata potpuno bezbedna.

Najvažnija lekcija u svemu ovome jeste da održavamo podove i sve površine u kući što čistije moguće.

Foto: freepik

- "Pravilo pet sekundi" verovatno će se održati zato što ljudi žele da to bude istina - rekao je Šafner i dodao kako svi ponekad jedu hranu sa poda.

Verovatno "pravilo pet sekundi" više leži u psihologiji nego u mikrobiologiji. Ako ništa drugo, postojanje pravila predstavlja socijalno prihvatljiv izgovor za naše neugodno ponašanje.

Samo se pozovite na "pravilo pet sekundi" pre nego što pokupite hranu sa poda i stavite je u usta i svi će se samo nasmejati. 

To nas dovodi do novog načina kako da odlučimo hoćemo li pojesti bombonu sa poda ili ne: samo treba da pripazimio da li nas neko gleda.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.